Pravda

Piše: Aleksandar Mihailović EU zvaničnici nam već godinama i skoro svakodnevno jasno stavljaju do znanja da se Srbija uskoro mora suočiti sama sa sobom i po njima „jedinom“ odlukom, priznanje „K“, uvođenje sankcija Rusiji, prihvatanje svekolike krivice za sva zla koja su na prostorima bivše JU učinjena u poslednje 24g, kako bi se time zaštitili pravi krivci i zločinci u razbijanju i JU i Srbije, i prihvatanje NATO kao stalnog gosta. Jedan put je ka EU, „bezalternativan“, trnovit i pun samoponižavanja, gde se na kraju tog neizvesnog puta obavezno gubi svekoliki identitet, nacionalni, politički, ekonomski, vojni, kulturni, običajni, monetarni, dobrim delom i teritorijalni integritet, dok je drugi ka Rusiji i Evroazijskoj EZ, bez obaveza da se izgubi nacionalni i svaki drugi identitet, da se uđe u neki vojni savez, ili da se savez bavi politikom interesa samo manje grupacije, već je isključiva svrha istog ekonomska saradnja koja nije vezana samo za Evropu. Razumni postavljaju pitanja: Zbog čega je razbijana JU ako će svi u EU, ali 11 puta zaduženiji, socijalno ugroženiji, pravno neuređeniji, posvađani, izmučeni ratovima i osiromašeni, mnogo manje zanimljivi za razvijeni svet? Da li u EU ima mesta za sve, ili samo za izabrane i po kom ključu, možda onom ko je spreman da sankcioniše Rusiju i juriša na nju, da uđe u još veću i jaču osovinu zla od one koju pamtimo iz Drugog Sv.R? Zbog čega se razbija Srbija i na njenoj teritoriji pravi mafijaški organizovana država zasejana plutonijumom i OU i time stvara opasno ekološko, zdravstveno i ratno žarište, ako će i taj deo u EU? Ko će da snosi posledice ovomilenijumskih zabluda i lutanja ako donesemo bilo koju odluku, odreknemo se Rusije i ekonomskih povlastica, pa i zaštite u SB UN, što je do punog izražaja došlo i nedavno kada je vetom odbačena ponižavajuća i neprihvatljiva rezolucija o Srebrenici, ili se odreknemo KiM, a ako to nećemo da uradimo, onda zbog gubljenja vremena sa EU? Ubeđen sam, više nego ikada posle podnošenja Rezolucije o Srebrenici SB UN od strane UK, i usvajanja iste u EP i Kongresu SAD, da nikada nismo bili planirani za EU i da će nas ponovo staviti pred neku „rambujeovsku dilemu“, a svojevrsni dokaz je i nanošenje nam ogromne štete blokadom „Južnog toka“ i pokušajem da nam se iza leđa napravi druga trasa koja nas zaobilazi. Priznali su zakulisne radnje, ali, našoj vlasti je to priznanje beznačajno i neopominjujuće. Posle organizacije sramno i ponižavajuće neuspelog pokušaja puča u Makedoniji i skopskog Majdana, kako bi se vlasti u Skoplju disciplinovale jer su izrazile spremnost da prihvate trasu novog gasovoda preko Turske, i još sramnijeg neuspelog pokušaja likvidacije Premijera Srbije Aleksandra Vučića, linčom kamenovanjem u Potočarima pre neki dan, svako iole ozbiljan bi stao na loptu, pogledao oko sebe i dobro razmislio šta dalje, jer, to su očigledni signali da je namera bila da se kamenovanjem i ubistvom Vučića izazove novi rat i krvoproliće, zapali žarište mržnje i ekstremizma na Balkanu, dovedu provereni „elitni“ odredi ISIS-a, koje obučavaju SAD, što je nedavno sam Obama obelodanio, i u tom haosu dovedu na vlast snage na prostorima Republike Srpske i Srbije koje će odmah prihvatiti sve uslove, kao Porošenko, priznanje „K“, prihvatanje uloge genocidnog naroda i krivice za sve, uz verovatnu obavezu doživotnog plaćanja ratnih šteta i reparacija onima koji su secesijom razbili JU i Srbiju, uvođenje sankcija Rusiji i ograđivanje od nje, čime bi se izgubila i sva podrška u SB UN, i prihvatanje jarma novog svetskog poretka i uloge običnih rolista za jednokratnu upotrebu, uz tolerisanje enormnih pljački prirodnih resursa Srbije. Na ovim prostorima je nemoguće više zapaliti bilo koji nacionalšovinizam i ekstremizam, jer, i u Hrvatskoj se glave hlade, napravili su za dve godine bilans davanja i dobijanja od EU i shvatili da su „kratki“ za 30 miliona EUR i 11 puta zaduženiji, bez ijedne ozbiljne industrijske proizvodnje, dok te analize SLO još uvek krije, ali je neprestanim tenzijama oko vređanja Muhameda i inkubiranjem ID stvorena armija izmanipulisanih „osvetnika“ koja je neophodna i za disciplinovanje same Evrope. I u Evropi je puno „gunđanja“ i „nediscipline“, ne samo u Grčkoj, a članice EU i SAD zajedno duguju oko 50.000 milijardi $ i € koje jedino ratom mogu da pokriju. Sankcije Rusiji su propale, ista je ojačala i one su još više otežale ekonomsku i finansijsku situaciju u Evropi. EU i SAD su sopstveni standard decenijama gradile i štampanjem para bez pokrića, trenutno se po 60 milijardi EUR mesečno upumpava samo na EU tržište, koje su kao inflatorni kapital upumpavane i na druga tržišta, kao investicije i jako skupi krediti kojim se stavljaju finansijske omče „naivnima“ oko vrata. Da bi države bile nesposobne i ovisne o tuđe investicije, zbog kojih su prinuđene da svoje prirodne resurse stavljaju pod njihovu kontrolu i agresivnu eksploataciju, moraju biti male i bespomoćne. Sa velikom JU, organizovanom i pravnom državom i sa privredom konkurentnom na svakom tržištu nisu mogli, ali, sa razbijenom, istrošenom ratovima i pljačkaškim privatizacijama mogli su da rade šta hoće, uz finansiranje onih koji bi za šaku vlasti i dolara bili servilni i poslušni, što je veoma ubedljivo opisao Arčibald, operativac CIA, kada je govorio o kontrarevolucionarnom petooktobarskom puču. JU je imala 23 milijarde $ duga i par miliona više zaposlenih, konkurentnu privredu na svim tržištima, a njenim razbijanjem ovde je stvoreno „tržište“ za 130 milijardi $ kredita i uništena je kompletna velika proizvodnja, dok su male državice postale ovisne o donacije i tuđu milostinju. Ovomilenijumske srpske vlasti su sve podredile EU i gutale brojne knedle, smestivši sve naše probleme u „fusnoticu“, sa R1244 na dnu. Došli smo do raskršća kada se ne može više na dve stolice, tamo i onamo, i kada će srpski narod morati da se opredeli kojim putem dalje. Dok su USA i EU komadale JU, da bi je po delovima zaduženim do guše i opljačkanim ponovo posvađane spajale u EU, siguran sam bez Srba, uz brojna uslovljavanja, dok i dalje komadaju Srbiju i otimaju joj najbogatije resurse, OU i plutonijum izazivaju boleštine i nestajanje, ne gledajući na uzrast, sa samo obećanjima da će nas primiti u svoje skute, Rusija daje priliku da Beograd bude jedna od prestonica Evroazijske EZ, dok Ukrajina puca jer je Kijev takođe trebalo to da bude. Najbolnije je da smo se opraštanjem zločina nad građanima Srbije i povlačenjem tužbi praktično stavili na stranu amnestiranja zločinaca, sejača OU i trgovaca i kupaca ljudskih organa Srba. Na taj način se uništavaju i sopstvena slavna istorija i časni preci brukaju. Srbija bi bila zloupotrebljena u pohodu na Rusiju i pravoslavlje pa će i pritisci oko uvođenja sankcija Rusiji biti sve veći. Namera je, ukoliko tu ucenu ne prihvatimo, da se izazove „proleće“ i podela Srbije, očekivalo se i pozivom Šešelju da se vrati u Hag, a odlično su znali da on to neće, i u to nezadovoljstvo kanališu i velika socijalna nezadovoljstva, zbog kojih je i savetovano reketiranje penzionera. Ni ovo sa talasima migranata nije ništa slučajno, jer, među njima je verovatno i veliki broj ekstremista koji će na kraju i ostati na ovim prostorima. Time bi EU izbegla da kaže da nikada nismo bili planirani kao prijatelji Rusije za nju, već bi krivica bila na nama. U tu igru se uključuju i „domaće snage“ koje celokupnu krivicu svaljuju ne više samo na Miloševića, već i na kompletni srpski narod, pa neke tzv.NVO pozivaju i da se samoproglasimo „genocidnim“, što je sramno i poražavajuće, gurajući pod tepih činjenicu da je tek 8g posle Miloševića došlo do samoproglašenja i uslova za isto, zaboravljajući na R1244. U istoj funkciji je bio i napad na Dikovića, Vojsku, sve oko medija i zaštitnika građana, a sada i na Vučića koga u Evropi hvale. Kao deo Evroazijskog saveza bili bismo jedan od njegovih oslonaca na Balkanu, uspravna i slobodna država, rame uz rame sa onima koji nas nisu sankcionisali i rušili na bazi laži i prevara. Izbor je na nama, a odluka je neizbežna najdalje do proleća 2016. godine, jer, socijalni, ekonomski, finansijski, ekološki, migrantski i svekoliki problemu su sve veći i veći i bez snažnog i radikalnog zaokreta u pravcu podizanja proizvodnje, pre svega poljoprivredne, prerađivačke, infrastrukture i energetskih potencijala, se ne mogu prevazići, posebno ne izazivanjem haosa i socijalnog i političkog bunta koji bi po planu režisera trebalo da preraste u građanski rat i konačno uništavanje Srbije! Niko nema mandat da na sebe primi bilo koju i koliku odgovornost i zbog toga je referendum neophodan, nužan i obavezan. Izvor: webtribune.rs