Pravda

Austrijski ekonomisti su procenili da bi sankcije koje je EU uvela Rusiji i uzvratne mere Moskve mogle da koštaju Evropu oko 100 milijardi evra i više od dva miliona radnih mesta. Ruska privreda je, s druge strane, doživela određene gubitke, rekao je ruski ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev, ali je ruska poljoprivreda pod uticajem sankcija gotovo procvetala i u velikoj meri je uspela da svojim proizvodima zameni uvozne proizvode iz Evrope. Danas, prema statistici, Rusija potpuno obezbeđuje potrebe svog stanovništva za žitom, uljem i šećerom. Žitom i uljem ona obezbeđuje još 50 miliona ljudi u inostranstvu. Proizvodnja mesa i mesnih prerađevina je u periodu od januara do aprila porasla za 13,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine i iznosi 680 hiljada tona. Nastavljen je trend rasta u proizvodnji voća i povrća, stoke i živine za klanje, sira i mlečnih proizvoda, jaja, ribe… Embargo je pretvorio Rusiju i u jednog od najvećih proizvođača margarina u svetu. RF je sa prošlogodišnjom proizvodnjom od rekordnih 933 hiljada tona zauzela drugo mesto u svetu, a predviđa se da će u 2015. premašiti količine od 1.000 tona. Ruska vlada je najavila da će u narednoj deceniji, uprkos sankcijama EU, Rusija postati samoodrživa po pitanju prehrambenih proizvoda, i da uopšte neće morati da ih uvozi od 2025. godine. Iako je u velikoj meri severna zemlja, Rusija ima plodne zemlje napretek: čak 55 odsto od ukupne površine u svetu najplodnije zemlje — crnice, nalazi se u RF. Zato bi zasejane površine mogle vrlo brzo da se uveličaju, jer Rusija danas ima oko 41 milion hektara zemlje u zapuštenom stanju, koje su takve ostale još raspada SSSR-a. Poređenja radi, to je površina jednaka površini oranica u Kanadi ili duplo veća nego u Francuskoj. Uz to, država podstiče i pomaže razvoj sela i poljoprivredu, pa eksperti predviđaju da pravi procvat ruske poljoprivrede tek sledi. Drugi važan resurs je — radna snaga. Prema nekim ranijim procenama, u Rusiji ima 1,6 miliona ljudi sa visokim obrazovanjem u oblasti poljoprivrede. To je dva puta više nego u Sjedinjenim Američkim Državama. Broj zaposlenih u ruskoj poljoprivredi je oko 6,3 miliona ljudi, što je tri puta više nego u SAD. Između ostalog, više od četvrtine stanovništva Rusije živi u seoskoj sredini, što je oko 38 miliona ljudi. Rusija je drugo po veličini tržište za evropsku hranu i piće. Gubitak tako ogromnog tržišta veliki je udar za evropske proizvođače. Po nekim procenama, samo Moskva dnevno troši 37.000 tona hrane. Veruje se da su evropski farmeri zbog embarga izgubili oko 10 miliona evra. Zato oni protestuju nezadovoljni niskim cenama mesnih i mlečnih proizvoda, zahtevajući od svojih vlada da preduzmu mere i postignu dogovor sa Rusijom o  ukidanju embarga, dok ruski poljoprivrednici traže da se embargo produži na što duži rok. Uprkos embargu, roba iz EU je minulih meseci specijalnim kanalima stizala u Rusiju. Evropa je koristila „treće zemlje“ kako bi svoju robu ipak plasirala na rusko tržište. Tako su, na primer, poljske jabuke prepakivane u Srbiji i slane u Rusiju, a na sličan način je i „beloruski“ losos završio na ruskom tržištu. Pooštravanje carinske kontrole samo je delom sprečilo da roba ilegalno prelazi preko ruske granice. Zato se ruska vlada odlučila na drastičnije mere. Ruski predsednik Vladimir Putin je podržao predlog ministra poljoprivrede i naložio je  graničarima da unište poljoprivredne proizvode pod ruskim embargom, zaplenjene na granici, umesto da ih vrate u zemlje porekla kao do sada. Ruski premijer Dmitrij Medvedev je kazao da su za godinu dana, od kada je Rusija uvela kontrasankcije, cene prehrambenih proizvoda skočile, ali da je to dalo impuls za razvoj domaće poljoprivrede. Ako se uporede cene u periodu od januara do aprila ove godine s istim periodom prošle godine, hrana je u proseku poskupela 23 odsto. Meso je poskupelo 23 odsto, mleko i mlečni proizvodi za 15 odsto, riba 31 odsto, povrće 35 odsto. Uprkos tome, istraživanja pokazuju da većina Rusa, čak 87 odsto njih, podržava produženje embarga na uvoz proizvoda iz EU, SAD, Australije, Kanade i Norveške. Prema rezultatima prvog kvartala 2015. godine uvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju opao je za 41,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izraženo u novcu, reč je o sumi od 5,9 milijardi dolara, saopštio je Rostat.

U istom periodu, izvoz srpskih proizvoda u Rusiju opao je za 30 odsto. Prema rečima srpskog ministra ekonomije Željka Sertića to je vezano pre svega sa prošlogodišnjom devalvacijom rublje.

Osim ruskih proizvođača, dobitnici u „ratu sankcijama“ su Kina i zemlje Latinske Amerike koje su počele da zauzimaju upražnjena mesta evropske robe na ruskom tržištu.