Pravda

Iako se američki i evropski pristupi energetskoj politici razlikuju u nekim oblastima, oni su uglavnom usklađeni, ocenjuje Fond u analizi urađenoj uoči decembarske konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Uključenost SAD u energetska pitanja u Evropi važna je za zajedničke nacionalne bezbednosne interese, što, kako se ocenjuje u analizi, već nailazi na pozitivne reakcije na najvećem delu evropskog kontineta. "Energetika ostaje omiljeno oružje Rusije za sticanje političkog uticaja, a aktivna diplomatija Vašingtona, naročito u Ukrajini, gde SAD i EU blisko sarađuju na energetskim reformama, kao i u zemljama centralne i istočne Evrope, pomaže tim državama da se odupru neiskrenim molbama Rusije", ocenjuje se u analizi. Energetska situacija u SAD i Evropi se razlikuje. Zahvaljujući bumu nekonvencionalnih metoda eksploatacije nafte i gasa, zavisnost SAD od uvezenih energenata je smanjena na samo 11 odsto u 2014. godini, i dalje beleži pad. Evropa, u međuvremenu, oko 47 odsto energetskih potreba pokriva kroz uvoz, a njena zavisnost od uvoza će verovatno rasti. Budući da će potražnja Evrope za energentima, prema nekim procenama, ostati stabilna ili u budućnosti pasti, takva energetska situacija će sve manje i manje pogađati SAD. Istovremeno, ono što se događa u azijskim zemljama u kojima raste potražnja za energentima od ključnog je značaja za globalnu energetsku bezbednost i klimatske promene, što govori da zvanični Vašington treba da usmeri više pažnje na tu oblast. SAD, takođe, čeka veliki posao na Karibima, u Južnoj i Severnoj Americi, Africi, odnosno u svim regionima koji imaju benefite od američkih saveta i pomoći. Evropi je, kako se ocenjuje u analizi, dobro poznato šta treba da uradi kako bi unapredila energetsku bezbednost, a to su koraci poput tržišne integracije, širenja prekogranične infrastrukture i jačanja politike zaštite konkurencije. Problem je, međutim, politička volja da se to uradi, a ako Evropljani nastave da se protive metodi hidrauličnog lomljenja (fraking) i nuklearnoj energiji, energetska bezbednost možda i nije tako važan prioritet za njih, ocenjuje Maršalov fond. Sjedinjene Američke Države veruju u region centralne i istočne Evrope, kao i u to da ove države cene napore Vašingtona. Iz tog razloga, od SAD je traženo da učestvuju na nedavno održanom sastanku Radne grupe za gasno povezivanje zemalja centralne i jugoistočne Evrope u Dubrovniku, čiji je cilj bio jačanje regionalne saradnje u oblasti energetske infrastrukture, navodi se u analizi. Iz fonda poručuju da Šefčovič i Kanjete sa odlučnošću kreću ka osnivanju jedinstvenog evropskog energetskog tržišta, zajednice koja bi povećala energetsku bezbednost svih članica EU. U njihovom fokusu je gas i međusobna električna mreža, ali i regulatorna saglasnost koja će obezbediti slobodniji dotok tečnog prirodnog gasa iz SAD. U zaključku analize se navodi da je primetan očigledan zamajac u EU i u susedstvu ka smanjenju energetske ranjivosti, što je, kako se konstatuje, cilj koji zaslužuje podršku SAD na visokom nivou i saradnju sa evropskim partnerima.

Pročitajte još:Rogozin: Putin odobrio novu pomorsku doktrinu„Kijev bi mogao da izazove nuklearnu katastrofu u Donbasu“Haos u Istanbulu: Molotovljevi, vodeni topovi…

Izvor: Tanjug