VAŠINGTON - Prvi sam u Jugoslaviji otvorio kovčege sa arhivom Nikole Tesle, koja je brodom "Srbija" stigli iz Amerike 1951. godine. Bio sam uzbuđen kao da sam otkrio sve tajne sveta. Čitajući Tesline zapise i njegove jedinstvene ideje, osećao sam kao da se Tesla i ja celog života znamo, i to kao dva iskrena prijatelja. Bio sam, međutim, iznenađen, čak i uplašen, kada sam video da su delovi beležaka ovog genija iscepani i pokradeni. Amerikanci su ga mrtvog pokrali!
Ovom svojom najvećom životnom impresijom Sava Sremac, američki inženjer iz Vašingtona, srpskog porekla, danas penzioner iz sela Crepaja, prenosi ekskluzivno za "Novosti" delove svoje knjige memoara "Uspomene". Sa delom Nikole Tesle se, otkriva nam, sreo u vreme dok je radio u beogradskom institutu koji nosu njegovo ime. Imao je tek dvadesetak godina, kada su mu, veli, direktori rekli da pregleda svih Teslinih ogromnih sedam sanduka literature, zapisa, skica, naučnih beležaka i finalnih projekata. - Trebalo mi je dve godine da prelistam i zavedem Teslinu arhivu, koja nije imala svoj registar. Tada sam video da je američka tajna policija FBI iz svakog Teslinog projekta i izuma iscepala i uzela od po tri do četiri strane - priseća se Sremac. - FBI je po nalogu vlasti istraživao Teslinu dokumentaciju i iz nje vadio beleške koje su procenjene kao opasne ili jako interesantne za budućnost Amerike. Ovaj Banaćanin je rođen u Crepaji 1932. godine, u porodici koja vodi poreklo od ruske familije Romanovih i od porodice slavnog pisca Stevana Sremca. Rano je ostao bez oba roditelja, pa mu je život bez njih bio trnovit. Školovao se u Beogradu, gde su mu elektrotehnika, radiotehnika i kasnije kompjuteri postali glavni smisao života. Radio je u Institutu "Nikola Tesla", na poslovima analogne tehnologije. Dizajnirao je komandni sto za prvi analogni kompjuter koji je instaliran u čuvenom "Simensu". Projektovao je prvi jugoslovenski digitalni kompjuter i instalirao ga u "Industriji mašina i traktora", u "Jugoslovenskoj železnici" i mnogim drugim preduzećima. - Nikola Tesla, kroz čije je naučne zapise provejavao genijalni duh, prepun snage i sigurnosti u svoju pamet, uticao je na mene da se i ja kao mlad istraživač osećam snažno i sigurno. Uplašila me činjenica da je Tesla umro 1943. godine, a da je Amerika njegove beleške držala i tajno pregledala punih osam godina. SAD su se plašile da bi Teslini planovi mogli da završe u neprijateljskim rukama - u prvom redu Sila osovine, ali i SSSR. Do polaska za Jugoslaviju 1951. godine Teslini sanduci su stajali u magacinu Biroa za imovinu stranaca, čime su sačuvani od krađe. Sanduci koji su potom stigli u Beograd predati su Opštini Zvezdara. U Opštini Zvezdara su celokupnu pošiljku smestili u jednu praznu sobicu i zaboravili na nju. Možda bi tu ta zaostavština srpskog genija propala, da nije slučajno došla u moje ruke - pita se i danas Sremac. Naime, Opštini Zvezdari je bio neophodan poslovni prostor, pa je htela po svaku cenu da izbaci Tesline sanduke sa dokumentacijom. Pozvali su Institut "Nikola Tesla" da ih "negde skloni". - Mi smo bili obradovani kad smo dobili Teslinu naučnu arhivu. Vozač Jovan je kamionom prebacio u institut, gde smo Branko Bijelić, Mika Mihajlović i ja odvajali list po list. Srećom, FBI nije pokrao dokumenta za Teslin transformator iz kog sevaju munje, pa smo došli na ideju da ga izradimo od originalnog materijala i predstavimo javnosti. Ostale eksponate smo uradili za 18 meseci. Kako sam se dosetio da otvorimo muzej sa delima Nikole Tesle, uselili smo se u praznu kuću bivšeg ministra Đorđa Genčića u Krunskoj ulici - seća se Sava Sremac, koji je četiri godine kasnije uzeo u ruke urnu sa pepelom slavnog naučnika, koja je stigla iz NJujorka.
Pročitajte još:Kosovo u Unesku – kulturni genocid nad SrbimaSRPSKE ŠKOLE POSTAJU PAKAO: Uče decu da je „nevernost u braku“ sasvim ok!
Tada, Sremac nije ni slutio da će i on krenuti putevima Nikole Tesle da u Americi usavršava svoja naučna istraživanja. Kao američki stipendista obreo se početkom šezdesetih godina prošlog veka u Klivlendu, gde je započeo ciklus od šest stručnih specijalizacija, posle čega je postao poznati "ekspert za računare". - Kada sam došao u Ameriku, u Klivlendu sam otvorio firmu za proizvodnju i prodaju kompjutera. Prvi svoj kompjuter, na kome sam ja radio hardver, a moj sin Milan softver, prodao sam NASA. U njemu je bio ugrađen kontroler za rad pulzacionih avionskih motora koje je NASA proizvodila. Bio sam potom saradnik Pentagona, NCR, Hanivela, IBM-a, Mornaričkog centra SAD, Vojnog odeljenja NASA i Komsata. Kao čovek od poverenja ulazio sam u najzabranjenije delove NASA i rešavao probleme u radu njenih komjutera. Jedan problem koji su stručnjaci NASA smatrali nerešivim, ja sam rešio za pet minuta - priča nam Sava Sremac, ali ne otkriva tajne svog naučnog znanja i rada, koje će, kako obećava, da opiše u svojim memoarima.
Svet izvan treće dimenzije Pod uticajem Teslinih razmišljanja o kosmosu, Sava Sremac je počeo da se bavi istraživanjem najvećih tajni svemira - šta se nalazi u vasioni iza Sunčevog sistema. U knjizi "Svet izvan treće dimenzije" postavio je tezu o tamnoj energiji kao sili koja vlada univerzumom. - Ta tamna energija nevidljivo ispunjava celokupni prostor svemira, sve do prostora u svakom atomu. U toj energiji smešten je sveobuhvatni "natprirodni sistem", koji je po meni srž univerzuma, i koji je organizovan po principu trouglastih piramidalnih veza, od osnove pa do vrha negde u beskonačnosti - kategoričan je Sremac.
Srpske patriote Kada je Sava doveo Desanku, Milana i Danijelu u SAD, supruga je magistrirala psihologiju, sin je diplomirao tehniku na Univerzitetu Case Vestern Reserve, a ćerka političke nauke i diplomatiju. Desanka Sremac je bila aktivni humanitarac, Sava Sremac je napisao "Srpski nacionalni program", a ćerka Danijela se afirmisala kao srpski lobista, osnivač Srpskog instituta u Vašingtonu. Izvor: Večernje Novosti