Da je drug Tito znao da će se jednog dana Zagreb i LJubljana posvađati oko Piranskog zaliva mogao je da naredi zaustavljanje napredovanja jugoslovenske armije prema Trstu, pa bi Istra i danas bila u sastavu Italije. Ovako su Jugosloveni oslobodili Istru da bi se danas oko voda Piranskog zaliva svađali Hrvati i Slovenci. Tražili ste, gledajte. Piše: Miroslav Lazanski
U procesu ulaženja u EU, Slovenija je jedno vreme blokirala Hrvatsku zato što je Zagreb odbijao dogovor sa LJubljanom oko razgraničenja u Piranskom zalivu. Bez tog dogovora Slovenija nema izlaz na otvoreno more, a Hrvatska godinama taj izlaz nije htela formalno da ozvaniči. Onda su Slovenci rekli da Hrvatskoj nema ulaska u EU ako oko tih spornih 300 kvadratnih metara ne bude dogovora. Suočena s blokadom ulaska, a Slovenija je u tom času već bila članica EU, Hrvatska je pristala na međunarodnu arbitražu. Postupak je krenuo i krajem ove godine sud je trebalo da donese odluku. Ali, pukao je skandal. Hrvatski mediji objavili su da se slovenački sudija u sastavu međunarodnog arbitražnog suda telefonski konsultovao sa zvaničnom LJubljanom i da ih je izvestio kako ide proces i kakva će biti odluka suda. Hrvatski mediji javili su i da je slovenački sudija išao na privatne sastanke sa predsednikom arbitražnog suda. Kao dokaz hrvatski elektronski mediji objavili su tonski snimak telefonske komunikacije Slovenaca. Krunski dokaz navodno je rad hrvatskih obaveštajnih službi. I sada su svi kao šokirani: Zagreb, jer su Slovenci prekršili pravilo nepristrasnosti suda, a LJubljana, jer su hrvatske službe špijunirale Slovence. Moralno gledano nema tu anđela. Slovenački mediji tvrde da hrvatski član arbitraže stanuje u zgradi hrvatske ambasade. Šta mislite da li ponekad popije kaficu, ili kavicu sa hrvatskim diplomatama. I razgovaraju verovatno o problemu klimatskih promena. Ali, za razliku od Slovenaca, nije uhvaćen. A kada je o špijunaži reč, hrvatske službe slušaju i Sloveniju i Srbiju. Srbiju slušaju preko elektronskih uređaja stacioniranih kod Đakova, uređaje su im svojevremeno isporučili Nemci, dok kada je reč o Sloveniji ovaj slučaj ima delom i „rukopis” američke NSA. Redosled objavljivanja detalja u medijima na to ukazuje, tu je i jučerašnja poseta ruskog premijera Medvedeva Sloveniji, a za nju se znalo još pre deset dana, sve je to svojevrsno američko upozorenje LJubljani. Naravno, ključno je ipak to da je Zagreb špijunažom saznao da odluka arbitraže oko Piranskog zaliva neće biti dobra za Hrvatsku. To i jeste posao obaveštajne službe i nije sporno. No, kada već to znamo, ’ajmo da napravimo frku i pretnjom izlaska iz arbitraže pokušamo da utičemo na promenu odluke suda. Pametno, ali u konkretnom slučaju ne i dovoljno. Pouka? Učiti, jer i nas čeka arbitraža na Dunavu.
Pročitajte još:Zebra na BrionimaLazanski: Đuro će mi oprostiti…
Izvor: Politika