Pravda

Naime, Milošević je tada gledajući se u oči sa Draženom Erdemovićem, pripadnikom Vojske Republike Srpske, pokušao da ukaže na grupu plaćenika u redovima vojske RS, koji su, ni manje ni više, primali naređenja i od francuske obaveštajne službe. Kako je Milošević otkrio, za streljanje muslimana u Branjevu nagrada je bila 12 kilograma zlata. Da bi se ceo slučaj zataškao, Tribunal je morao da ima svog čoveka, te je tako, kako otkriva Vikiliks, Francuskoj je bilo veoma važno da Serž Bramerc nasledi Karlu del Ponte na mestu glavnog tužioca, jer je u tom sudu tužilac odlučuje ko će biti optužen, a ko ne. Ipak, duh "francuske veze" ostao je da lebdi u Tribunalu do današnjih dana. U procesu protiv generala Radislava Krstića, ekspert odbrane general Radovan Radinović, ukazivao je na povezanost pripadnika Desetog diverzantskog odreda sa Francuzima. Vojislav Šešelj, svedočeći u korist Miloševića 2005. takođe je za masakr na Branjevu okrivio francuske agente. U februaru 2012. slično je govorio i Radovan Karadžić na suočenju sa Erdemovićem. Odbrane okrivljenih su uzalud postavljale pitanje šta je sa ostalim ubicama sa poljoprivrednog dobra i zašto nisu i oni u Hagu. U svojoj knjizi "Rat u vreme mira" istoričar i novinar Dejvid Halberstam, jedan od najuglednijih američkih publicista i istraživača i dobitnik Pulicerove nagrade, ukazao je na "francusku vezu" u srebreničkom zločinu . On je, pišući o julu 1995. godine u BiH, izašao sa saznanjem da je evakuacija Srebrenice iskorišćena za neke druge planove. – Ti drugi planovi su bili akcija "Oluja" u Hrvatskoj, koja je takođe bila deo dejtonskih priprema – napisao je Halberstam. – Amerika je i ranije htela da podrži Hrvatsku u toj akciji ali nikako nije uspevala da obezbedi okolnosti, ambijent, nešto kao izgovor. – Ideju su dali Francuzi, jer su oni tada imali sopstvenu tajnu infrastrukturu u nekim jedinicama Republike Srpske. Ključni je bio izbor Žaka Širaka za predsednika Francuske. Masakr u Srebrenici je bio pokriće za etničko čišćenje Srba iz Hrvatske – tvrdio je ovaj autor. Ovaj istoričar i žurnalista poginuo je u saobraćajnoj nesreći neposredno pošto je knjiga izašla, ostajući dužan mnogo razjašnjenja. Slučajem Branjeva i misterioznim Desetim diverzantskim odredom, bavio se i Germinal Civikov, koji je bez ustručavanja u knjizi "Krunski svedok" postavio je pitanje kako je moguće da Tribunal od 1996. do 2009. nije podigao optužnice protiv lica koja su počinila najveći zločin na tlu Evrope od Drugog rata? Dobio je posredno odgovor da "sud ne zanimaju sitne ribe". Tribunal u Hagu je izveo vešt manevar i nikada nije podigao optužnice protiv ovih ljudi koji su mogli da dovedu u pitanje svedočenje Erdemovića. Kao jedan od primera kako je Tribunal činio sve, da se niko od egzekutora slučajno ne pojavi u haškoj sudnici i "pokvari" svedočenje Dražena Erdemovića, Germinal Civikov navodi slučaj svedokovog "saborca" Hrvata Marka Bokšića, koji je avgustu 2004. godine u Bostonu pijan autom pregazio čoveka i pobegao sa mesta događaja. Prilikom njegovog hapšenja prepoznao ga je jedan bosanski musliman i tada je isplivalo kako je dželat sa Branjeva 1998. dobio politički azil u Nemačkoj (iako je već tada bio označen kao ratni zločinac). Iz Nemačke doselio se u SAD, a prilikom popunjavanja dokumenata za ulazak u Ameriku, Bokšić je naveo netačne podatke o svojoj vojnoj službi, što je tamo ozbiljan prekršaj. Američki novinari su pitali tada Tribunal da li će tražiti izručenje Bokšića u Hag. A 26. avgusta 2004. godine savetnik Karle del Ponte, Anton Nikiforov odgovorio je da su Tribunalu ograničene mogućnosti i da se on ne može baviti "sitnom ribom". Poslednje Erdemovićevo svedočenje bilo je na sudu BiH na procesu Aleksandru Cvetkoviću, jednom od onih koje je okrivio da su streljali zatvorenike na Branjevu. Cvetković je izručen vlastima BiH iz Izraela,tamo je živeo najmanje sedam godina i ima državljanstvo te zemlje. Međutim, Sudsko veće sudije Darka Samardžića, presudom od 2. jula ove godine, oslobodilo je krivice Aleksandra Cvetkovića ne verujući iskazu Dražena Erdemovića. U korist odbrane svedočili su Franc Kos, Stanko Kojić, Vlastimir Golijan i Zoran Goronja i svi oni su priznali da su lično ubijali dok su Cvetkovića označili samo kao svog vozača… Sud u Sarajevu je tako prvi pobio "istine" koje je Erdemović iznosio u svojim svedočenjima.

Pročitajte još:Izetbegović: Dodik bi olovkom što nije topomGRAĐANI IMAJU PRAVO DA IZRAZE SVOJE MIŠLJENJE: Dodikovo pismo BiH, Srbiji, EU, Kongresu SAD-a…Dodik: Referendum u RS će biti održan

Izvor: Večernje novosti