Pravda

Državna sekretarka je u Beloj kući umela da čeka Obamu na sastanku za koji joj niko iz Bele kuće nije javio da je otkazan. Ovaj deo mozaika iz vremena kada se Hilari Klinton nalazila mestu šefa američke diplomatije (2009–2013) otkriven je sa objavljivanjem prepiske koju je vodila sa pomenutim Sidnijem Blumentalom. Klintonova je učinila sve što je mogla da se ova pisma nikada ne objave: sve mejlove koje je primala i slala za vreme diplomatskih dana čuvala je na privatnom serveru sa kojeg je potom izbrisala kompromitujuće mejlove, uključujući one koje je razmenila sa Blumentalom. Ipak, on ih je sačuvao i na zahtev vlade morao je da ih preda Kongresu, koji je potom objavio njihov sadržaj, javio je „NJujork tajms”. Nezavisno od mejlova koje je objavio Kongres, Stejt department je na zahtev suda takođe objavio grupu elektronskih pisama tadašnje državne sekretarke. Iako je Klintonova prečešljala ove mejlove – sama je birala koje će poslati Stejt departmentu, a koje će izbrisati kao privatne i za državu bezvredne – oni ipak otkrivaju da su na sekretarku uticali njeni privatni kontakti. Supruga Tonija Blera i prijatelj Bila Klintona tražili su da se Klintonova susretne sa pripadnicom katarske kraljevske porodice, odnosno sa izraelskim ambasadorom. Tih 3.000 stranica čuvaju zanimljiv detalj o nekadašnjoj šefici diplomatije – ona ne ume da koristi faks, i pokazuju problematičan odnos koji je imala sa Belom kućom. Jednom je pisala saradniku da je na radiju čula da Obama drži sastanak kabineta pa ga je upitala: „Mogu li ja da idem? Ako ne mogu, koga onda šaljemo?” Drugom prilikom se javlja u Stejt department da pita šta se dešava jer je stigla u Belu kuću na sastanak koji je odložen, a da to njoj niko nije javio. Elektronska pisma su posramila i nekadašnje najbliže Obamine savetnike jer su pokazala da Klintonova nije jedina sklona neistinama. Dejvid Ekselroud i Rama Emanuel su se zaklinjali da nisu znali da je Klintonova koristila isključivo privatni mejl da bi vodila državne poslove, ali su upravo ti isti mejlovi demantovali. Republikanci su jedva dočekali da čuju da je Klintonova sva pisma „ponela sa sobom” jer je to bio argument više u prilog njihovoj tezi da Klintonovi mešaju državne poslove sa privatnim interesima i vezama. Kongres je tražio da preda prepisku o slučaju „Bengazi” iz 2012. godine, kada su militanti, koje je Vašington podržavao u ratu protiv Gadafija, upali u konzulat SAD i ubili četvoro Amerikanaca, uključujući ambasadora u Tripoliju. Pre nego što je Muamer Gadafi 2011. uklonjen u pobuni koju su vojno potpomogli američki i evropski bombarderi, Blumental je predviđao skori kraj Gadafija i savetovao Klintonovoj da iskoristi taj trenutak da bi američku vojnu intervenciju u Libiji pokazala kao plod doktrine Klinton. Blumental piše da je svrgavanje libijskog lidera „istorijski trenutak”: „I tebi će ići u zaslugu što si to shvatila. Kada Gadafi bude konačno uklonjen, naravno da ćeš da daš izjavu pred kamerama gde god da se nalaziš.” Ona mu odgovora sa zahvalnošću i traži još saveta iako savetnik čijim je informacijama toliko verovala nije umeo da joj pošalje upozorenje o zaveri u Bengaziju. Kada je postalo jasno da će mejlovi izaći u javnost i pored toga što su uništeni na serveru Klintonovih, Hilari je izjavila da ona nije tražila pisma i savete od Blumentala, već da se on sam javljao. Bila je to još jedna neistina, poput one da je predala sve mejlove vezane za posao jer prepiska o tome kako će ukloniti Gadafija i na tome graditi svoju doktrinu nikako ne može da ide na istu gomilu sa mejlovima o organizaciji venčanja Čelsi Klinton. Blumental je, takođe, u nezgodnoj situaciji jer će vlada možda ispitati da li je prekršio zakon kada se kao neregistrovani lobista zalagao za strane interese i molio Klintonovu da poboljša odnose sa Londonom, upozoravajući je da „Obama ponižava” Britaniju. I zvanični savetnici i saradnici iz Stejt departmenta poput Viktorije Nuland utrkivali su se da pohvale libijsku politiku bivše prve dame. Otrežnjenje je došlo posle napada u Bengaziju. Jedini mejlovi sa tačnim predviđanjem šta će se desiti kada pobede naoružane grupe sa zapadnom podrškom stigli su od saradnice od koje je Klintonova tražila pomoć kada je htela da uništi trag prepiske sa Blumentalom. Huma Abedin je upozoravala šeficu da će u Libiji nastupiti haos sa milicijama, koje će podeliti zemlju i obesmisliti centralnu vlast, što je i stvarni ishod „uspešne strategije” iz mejlova Blumentala i Hilari Klinton.

Pročitajte još:Tunis poslednji zid između džihadista i EvropeRusija je američki rival i bez Putina

Izvor: balkanbreakingnews.com