Pravda

„Zakoni kojima su ustanovljeni Sud i Tužilaštvo nametnuti su odlukom visokog predstavnika, protivno Ustavu BiH i demokratskim institucijama. Referendum građanima daje mogućnost da izraze svoje mišljenje o nametanju i primeni tih zakona. Daleko od toga da osporava Dejtonski sporazum, planirani referendum predstavlja priliku da građani Srpske potvrde taj sporazum”, ističe se u analizi i podseća da je referendum u potpunosti u skladu sa Ustavom BiH i praksama demokratskih država u Evropi i svetu. U ovom dokumentu se konstatuje da Dejtonski sporazum ne sadrži nijednu odredbu koja bi se mogla tumačiti kao zabrana ili ograničavanje referenduma i podseća na rezoluciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2007. u kojoj se kaže da je referendum instrument neposredne demokratije koji pripada evropskom izbornom nasleđu. U analizi se navodi kako kongres lokalnih i regionalnih organa vlasti Saveta Evrope u rezoluciji iz 2007. godine uvažava da „referendum, bilo na državnom, bilo na lokalnom ili regionalnom nivou, predstavlja jedan od osnovnih instrumenata neposredne demokratije i građanima daje mogućnost učešća u političkom odlučivanju, kao i javnim pitanjima koja ih se direktno tiču”. Dodaje se da Ustav Republike Srpske konkretno govori o referendumu u članu 70. i 77. i podseća da je Venecijanska komisija Saveta Evrope detaljno analizirala usklađenost Ustava RS sa Ustavom BiH i nijednom nije prigovorila na odredbe Ustava o referendumu. „Na planiranom referendumu jednostavno će se zatražiti mišljenje građana o zakonima koje je nametnuo visoki predstavnik, posebno zakonima o Sudu BiH i Tužilaštvu BiH, kao i primeni tih zakona u RS”, navodi se u analizi i napominje da je osnivanje Suda i Tužilaštva BiH protivpravno zato što visoki predstavnik nema zakonsko ovlašćenje da ih nameće i zato što Ustav BiH pravosudne funkcije daje entitetima. „Aneks 10. Dejtonskog sporazuma ne sadrži reči ni fraze koje bi mogle ukazati na postojanje ovlašćenja visokog predstavnika za donošenje obavezujućih odluka po BiH, entitete ili njihove građane, ili za delovanje u zakonodavnom, izvršnom ili sudskom kapacitetu. Takozvana bonska ovlašćenja, koja je visoki predstavnik prisvojio, nisu data Dejtonskim sporazumom, kako je to jasno rečeno u tekstu Bonske deklaracije”, zaključuje se u ovoj analizi. U analizi se podseća i na pisanje bivšeg britanskog ambasadora u BiH Čarlsa Kroforda, koji je pomogao u kreiranju „bonskih ovlašćenja”: „Koliko vidim, bonska ovlašćenja nemaju nikakav stvaran pravni osnov.” Dalje se navodi kako je uprkos nepostojanju ovlašćenja za nametanje zakona, visoki predstavnik odlukom nametnuo postojanje Suda i Tužilaštva BiH. Posebno se apostrofira činjenica da Ustav BiH pravosudne funkcije dodeljuje entitetima. Navodi se i Izveštaj Međunarodne krizne grupe iz 2014. u kom je konstatovano da je sudbina Suda BiH pokazala kako je izgradnja države krenula naopako. „Dejton je pitanja pravosuđa dodelio entitetima, izuzev Ustavnog suda BiH. Savet za sprovođenje mira je 2000. naredio liderima BiH da osnuju državni sud, kada to zakonodavac nije uradio, OHR je nametnuo zakon kojim je osnovan Sud BiH”, navodi MKG. Podseća se na deo Ustava BiH u kom se izričito kaže: „Sve vladine funkcije i ovlašćenja, koja nisu ovim Ustavom izričito data institucijama BiH, pripadaju entitetima.”

Pročitajte još:EMIR KUSTURICA: Da Putin nije došao, nas Srbe bi sravnili sa zemljom!SRPSKI RAKETNI SISTEM OD KOJEG STRAHUJE NATO: Bumbar! (VIDEO)

U Ustavu BiH, nastavlja se dalje u analizi, detaljno su nabrojane nadležnosti BiH, od kojih nijedna – osim Ustavnog suda BiH – ne obuhvata sudska pitanja. „Dakle, sudska pitanja su u nadležnosti entiteta, a zakoni kojima su osnovani Sud i Tužilaštvo BiH neustavni su”, zaključuje se u analizi. Dalje se ukazuje na to da su Sud i Tužilaštvo BiH izgubili poverenje javnosti, te navodi da je Međunarodna krizna grupa kritikovala Tužilaštvo zbog neprocesuiranja nekih od najužasnijih ratnih zločina nad Srbima. „Čak je i zamenik šefa američke misije Nikolas Hil nedavno primetio da se ’generalno smatra da je glavni tužilac Tužilaštva BiH pod velikim uticajem bošnjačkih političkih snaga’ i da postoje ’pritužbe da Tužilaštvo BiH ima previše tvrdokornih sledbenika SDA’“, navodi se u analizi i potkrepljuje statistikom po kojoj je od 7.480 poginulih srpskih civila (prema proceni MKSJ), Sud BiH izrekao pravosnažnu osuđujuću presudu za svega 10 poginulih. Izvor: Politika (Mladen Kremenović)