Pravda

Na čelu ove liste na kojoj su uglavnom evropske zemlje nalazi se Bugarska sa očekivanim padom od 27,9 odsto, a slede Rumunija (22,1 odsto), Ukrajina (21,7 odsto), Moldavija (20,3 odsto), Bosna i Hercegovina (19,5 odsto), Letonija (19,1 odsto), Litvanija (17,5 odsto), Srbija (17,2 odsto), Hrvatska (16,2 odsto), Mađarska (15,6 odsto) i Japan (15,1 odsto). Sadašnji nivo migracija nije dovoljan da nadomesti pad broja stanovnika u regionima sa niskom stopom priraštaja, a primer za to je Evropa u kojoj će, kako se procenjuje, između 2015. i 2050. biti ;63 miliona više umrlih nego novorođenih, i ukupno 31 milion migranata, što znači da će se stanovništvo Evrope smanjiti za 32 miliona. Evropa se suočava i sa starenjem stanovništva, pa je 24 odsto stanovnika već staro 60 godina i više, a taj udeo će 2050. dostići 34 odsto, dok će se porast kasnije usporiti pa će 2100. starijih od 60 godina biti 35 odsto. Srbija prati taj trend sa 24,4 odsto starijih od 60 godina, i očekivanim porastom na 32,3 odsto u ovoj starosnoj grupi do 2050. godine. Prosečna starost u Srbiji povećana je sa 30,9 godina iz 1980. na 40,6 u 2015, a očekuje se dalje starenje na 46,8 u 2050. Broj stanovnika u svetu raste pa je sredinom 2015. dostigao 7,3 milijarde, što znači da je u prethodnih 12 godina povećan za oko milijardu. Tempo povećanja broja stanovnika smanjen je sa 1,24 odsto godišnje u 2005. na 1,18 odsto u 2015, što znači da svake godine svet ima dodatnih 83 miliona ljudi. Očekuje se da će u 2030. broj stanovnika dostići 8,5 milijardi, u 2050. godini 9,7 milijardi, a 2100. godine 11,2 milijarde. Demografski trendovi u svetu su daleko od ujednačenih, pa će tako oko polovine dodatnih stanovnika biti u Africi, koja ima i najvišu stopu rasta stanovništva od 2,55 odsto godišnje, navodi se u izveštaju. Rast je posebno izražen u grupi 48 zemalja koje su UN kvalifikovale kao najmanje razvijene zemlje, od kojih je 27 u Africi, a u delu tih zemalja - Angoli, Burundiju, Kongu, Malaviju, Maliju, Nigeru, Somaliji, Ugandi, Tanzaniji i Zambiji - stanovništvo će se do 2100. godine u najmanju ruku upetostručiti. U izveštaju UN se upozorava da će koncentracija rasta u najsiromašnijim zemljama otežati zadatak vladama tih država koje treba da iskorene siromaštvo i nejednakost, kao i glad i neuhranjenost, da poboljšaju pristup obrazovanju, ojačaju zdravstvene sisteme, kao i unaprede osnovne usluge građanima i primene druge elemente održive razvojne agende. Kada je reč o najmnogoljudnijim zemljama, Indija će za sedam godina preuzeti tu titulu od Kine.

Pročitajte još:SRBIJA SE PROBUDILA – OVAKO ĆEMO OBELEŽITI „OLUJU“: Sirene će ječati, zvona će zvoniti, Srbija će stati!NIKAKO NE RADITI: Ognjena Marija – sestra Svetog Ilije

Izvor: Beta