Najnovije

Četiri scenarija grčkog raspleta

Dva moguća odgovora na sutrašnjem referendumu u Grčkoj - o prihvatanju ili odbijanju sporazuma države s poveriocima, vode u četiri moguća scenarija, piše danas u analizi na sajtu konzervativnog atinskog dnevnika "Katimerini".
Ilustracija (Foto: report24h.com)

Ilustracija (Foto: report24h.com)

"Da" na referendumu vodi ka sporazumu s poveriocima i bržoj normalizaciji privrede Grčke, dok "Ne" vodi ka ispadanju Grčke iz zone evra, a možda i iz Evropske unije. U oba slučaja, put kojim će Grčka krenuti već od ponedeljka "odlučujuće zavisi" i od "brze promene sastava vlade, bez gubljenja vremena na nove izbore, a zavisi i od tolerancije kreditora". Novi ključni datum je sada 20. jul, kada Grčka treba da Centralnoj evropskoj banci isplati 3,5 milijarde evra za grčke državne obveznice koje je ta banka ranije kupila od nje. Međutim, grčka država nema novca za to, te, da ne bi bankrotirala kod Centralne evropske banke, mora da postigne sporazum s poveriocima do tada, piše list. Prvi od četiri moguća scenarija je "Da" na sutrašnjem referendumu, uz izbegavanje bankrota, tako što bi vlada odmah počela pregovore s poveriocima i pre 20. jula dobila nov zajam kojim bi isplatila julsku ratu Centralnoj evropskoj banci. Ali, za to je potrebna "brza promena u sastavu vlade", ukazuje list. Novi sporazum, ako bi bio postignut u tom slučaju, obuhvatio bi normalizaciju likvidnosti privrede Grčke ubacivanjem 25 milijardi evra - koliko iznose kratkoročne domaće obaveze države, banke bi se ponovo otvorile i počela bi da im, kao i ranije, stiže pomoć Centralne evropske banke za očuvanje dnevne likvidnosti. Uz to bi Međunarodni monetarni fond mogao s Grčkom u roku od naknadnih mesec dana - što predviđa njegov statut, postići sporazum o isplati junske rate duga koju je Grčka propustila da plati. Po tom najpovoljnijem scenariju, privreda Grčke bi se normalizovala za šest do 12 meseci, piše list. Drugi scenario je "Da" na sutrašnjem referendumu, ali uz bankrot grčke države prema MMF-u i Centralnoj evropskoj banci, ako ne postigne sporazum s poveriocima do 20. jula. U tom slučaju bi Evropski fond za stabilnost morao da odluči da li će Grčkoj smesta dati već predviđeni zajam od 130,9 milijardi evra, a i pred privatnim kreditorima Grčke - komercijalnim bankama bi bila odluka o tome da li će joj dati nove zajmove. Uz to bi bila nužna dokapitalizacija grčkih banaka, uz "šišanje" uloga u bankama i ograničenje raspolaganja ulozima na dve godine, kao u ranijem slučaju Kipra. Po tom, drugom scenariju, privreda Grčke bi se normalizovala za 18 do 24 meseca, piše list. Treći scenario je "Ne" na sutrašnjem referendumu uz "organizovani bankrot", tako što bi vlada odbila da plati dugove, ali bi smesta počela pregovore s poveriocima o otpisu dela duga. Iako bi i u tom slučaju grčka država bankrotirala prema MMF-u i Centralnoj evropskoj banci, ipak bi Evropski fond za stabilnost morao da odluči da li će Grčkoj smesta dati već predviđeni zajam, dok je vrlo verovatno da bi bar pojedini privatni kreditori Grčke - komercijalne banke, zahtevali da im ona smesta isplati sav dug. Četvrti scenario je "Ne" na referendumu uz "nekontrolisani bankrot", tako što bi propala mogućnost pregovora vlade s poveriocima koji bi "Ne" grčkih glasača protumačili kao glas za izlazak Grčke iz zone evra i zahtevali naplatu svih njenih dugova Evropskoj centralnoj banci, MMF-u i Evropskom fondu za stabilnost. U tom, najgorem slučaju, Grčka ne bi imala pristup međunarodni finansijskim istitucijama, poslovni i kreditni aranžmani sa ustanovama van Grčke ne bi više važili, grčke banke bi smesta bile proglašene nelikvidnim, te više ne bi uživale ni pomoć Evropske centralne banke za dnevnu likvidnost, a ta banka bi čak mogla da zahteva da joj se vrati pomoć koju im je do sada isplatila. U tom slučaju grčke banke bi do kapitala mogle da dođu samo plenidbom uloga svojih štediša. Vlada Grčke bi, ako se ostvari taj četvrti scenario, morala da razmotri napuštanje i zone evra i EU za šta bi bila potrebna dugotrajna procedura tokom koje bi Grčka bila izolovana, piše list. Pođednako dugotrajna procedura, upozorava "Katimerini" na kraju analize, bila bi i promena valute - ponovno uvođenje drahme, i Grčka bi bar jedno vreme koristila dve valute: drahmu za domaće potrebe, a evro za plaćanja u inostranstvu. Po tom, najgorem scenariju, domaća tražnja bi se srušila, inflacija skokovito rasla, nova drahma bi smesta devalvirala, privreda bi propadala i "Grčka bi otišla iz Evrope", zaključuje "Katimerini".
Pročitajte još:Poljska premijerka: Grci su prevareniVašington zabrinut zbog Grčkog referenduma i mogućeg napuštanja evrozone
Izvor: Mondo  
Bonus video

Korona nestaje za 24 časa ako se ovo dogodi!  – Branka Stamenković

Knjigu Aleksandra Dugina “Četvrta politička teorija” možete poručiti OVDE.

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA