Pravda

Tužilaštvo je napustilo slučaj, kako bi izbeglo neprijatnosti sa obaveštajnim službama. Odbrana je tvrdila da će nastaviti jer je ovo bila “uvreda pravde”, i puno dokaza da britanska država pruža veliku podršku oružanoj sirijskoj opoziciji. Ovo nije samo obuhvatalo “pomoć koja nije smrtonosna”, hvalila se vlada, nego i terning i logističku podršku i tajno snabdevanje oružjem za masovnu upotrebu. Izveštaji navode da je MI6 sarađivao sa CIA na “pacovskom kanalu” prebacivanja oružja sa libijskih skladišta sirijskim pobunjenicima 2012. godine, nakon pada režima Mumaera Gadafija. Jasno, apsurdno je slati nekoga u zatvor radi onoga što njihove vlade, ministri i bezbednosni službenici u mnogo većoj meri rade. Ali ovo je samo najnoviji od niza ovakvih slučajeva. Manje sreće je imao londonski taksista Anis Sardar, koji je dobio doživotnu robiju dve nedelje ranije zbog učestvovanja u otporu okupaciji Iraka 2007. godine od strane američkih i britanskih snaga. Oružano protivljenje ilegalnoj invaziji i okupaciji očito ne predstavlja terorizam ili ubistvo, po Ženevskoj konvenciji. No, terorizam je danas ono kako ga vidi posmatrač. I nigde ga nema više nego na Bliskom istoku, gde su današnji teroristi sutra borci protiv tiranije, a saveznici su neprijatelji - često nas zbunjuje ćud zapadnih stvaraoca politike. Za proteklih godinu dana američke, britanske i druge zapadne sile su vratile svoje snage u Irak, navodno zbog uništavanja terorističke organizacije Islamska država (poznatije kao Al Kaida u Iraku). To je bilo nakon što je ISIL zauzeo ogroman deo iračke i sirijske teritorije i proglasio samostalni islamski kalifat. Kampanja ne ide dobro. ISIL je zauzeo irački grad Ramadi dok su sa druge strane sada već nepostojeće granice, njihove snage zauzele sirijski grad Palmira. Al Kaida ogranak Al Nusre, takođe postiže uspehe u Siriji. Neki Iračani se žale da SAD sede skrštenih ruku dok se sve to događa. Amerikanci navode da oni žele izbeći civilne žrtve i navode da beleže značajne uspehe. Privatno, funkcioneri navode da oni ne žele uništiti sunitska teroristička uporišta u ovom sektaškom ratu, da ne bi rizikovali savezništvo sa svojim sunitskim prijateljima u Golfskom zalivu. Ove događaje dodatno je osvetlila nedavno objavljena prepiska tajne američke obaveštajne agencije, pisana u avgustu 2012. godine, koja neverovatno predviđa i pozdravlja perspektivu “salafističke kraljevine” u istočnoj Siriji i Al Kaidinu islamsku državu u Siriji i Iraku. U oštroj suprotnosti sa zapadno proklamovanim ciljevima, dokument vojne obaveštajne agencije identifikuje Al Kaidu u Iraku (koji je postao ISIL), kao i kolege salafiste, kao jake snage za vođenje pobune u Siriji, i navodi se da su zapadne zemlje, zemlje Zaliva i Turska, podrška opozicionom nastojanju da preuzmu kontrolu u Istočoj Siriji. Sa mogućnosti uspostavljanja “crne salafističke kraljevine”, izveštaj Pentagona dalje navodi, to je upravo ono što opzicione snage u Siriji žele, kako bi izolovale sirijski režim i što se smatra strateškim za sprečavanje šiitske ekpsanzije u Siriji i Iraku. Ovo je upravo ono što se dogodilo dve godine kasnije. Izveštaj nije politički dokument. On je jako redukovan i često nerazumljivo pisan. No posledice su dovoljno jasne. Godinu nakon pobune u Siriji, SAD i njegovi saveznici nisu samo podržavali i naoružavali opoziciju, iako su znali da među njima dominiraju ekstremne teroritičke grupe, oni su bili spremni na stvaranje neke vrste “islamske države” uprkos “velikoj opasnosti” za celovitost i jednistvo Iraka kao i Sirije. Ovo ne znači da su SAD stvorile ISIL, naravno, iako su neki od njihovih zalivskih saveznika sigurno igrali ulogu u tome – što je DŽo Bajden i priznao u izjavi prošle godine. Ali nije bilo Al Kaide u Iraku dok ga SAD i Britanija nisu napali. I SAD je sigurno iskoristio postojanje ISIL-a protiv drugih u regiji kao sredtvo učvršćivanja zapadne kontrole u regionu. Račun se promenio kada je ISIL počeo da odrubljuje glave zapadnjacima i počeo da to postavlja po internetu, a zalivske zemlje su sada suočene sa borbom protiv AL Nusre. Ali ova SAD-ova i zapadna navika da se igraju sa džihadističkim organizacijama, koje se potom okreću da ih ugrizu, doseže najmanje u 1980. godinu, iz rata protiv Sovjetskog Saveza u Avganistanu loji je izrodio izvornu Al Kaidu pod tutorstvom CIA. Ovo je urađeno tokom okupacije Iraka, kada su američke snage predvođene generalom Petreusom, sponzorisale u El Salvador stilu prljavi rat sektaških odreda smrti, da bi oslabile irački otpor. I ovo je reprizirano u 2011. godini, orkestriranim ratom u Libiji, gde je ISIL preuzela kontrolu nad Gadafijevim rodnim gradom Sirtom. Zapravo, SAD i zapadna politika u požaru koji je zahvatio Bliski istok su se koristile klasičnom imeprijalističkom maksimom zavadi pa vladaj. Američke snage bombarduju jednu grupu terorista, dok druge podržavaju u Siriji i nameštaju i mere šta je bolje za njih - da se pridruže vojnim operacijama Irana protiv ISIL-a u Iraku, a onda podržavaju saudijsku vojnu kampanju protiv pro-iranaskih Huta u Jemenu. Međutim zbunjena američka politika često može biti slaba, i takav pristup podeliti Irak i Siriju. Ono što je jasno je da ISIL i njene grozote neće biti poražene od istih sila koje su ih dovele u Irak i Siriju, i čija je otvorena i prikrivena podrška pomogla njihovo stvaranje godinama unazad. Beskonačne zapadne vojne intervencije na Bliskom istoku donele su samo razaranje i podelu. Samo ljudi u regionu su oni koji mogu da izleče ovu bolest, a ne oni koji su inkubirali virus.

Pročitajte još:ŠTA JE RUS NAPISAO U ČESTITKI: Putin čestitao Obami Dan nezavisnosti„Tunis je poslednji zid između džihadista i Evrope“

Izvor: balkanbreakingnews.com/Gardijan