Pravda

Majkl Devenport, šef delegacije Evropske unije u Beogradu, pre dva dana demantovao je ovu vest koju je prošle nedelje obelodanio Ivica Dačić, potpredsednik vlade, rekavši da je od ruskih kolega saznao da su im evropski zvaničnici nudili da zajednički grade ovaj gasovod, ali da zaobiđu Srbiju, što je Dačić nazvao vrhuncem licemerstva Brisela. Devenport je, međutim, otišao još dalje, pa ne samo da je neuspešno demantovao ministra Dačića, već je istakao i da je Srbija učestvovala u raspravi o ovom projektu, kao i da taj projekat neće promovisati Evropska komisija. – Želimo da Srbija bude uključena u energetsku uniju i biće uključena kao buduća članica – rekao je Devenport. Da stvari ne stoje baš tako kako u ime Brisela u Beogradu govori Devenport, potvrdio je i rumunski ministar energetike tokom ovonedeljne posete Beogradu, izjavivši da se naredne nedelje nastavlja s projektom „Istočni prsten”, dok je delegacija Brisela u Beogradu rekla „kako je ovaj projekat povučen”. – Kada Briselu odgovara da s Rusima, kojima su inače produžili sankcije do 31. januara 2016. godine, grade gasovode, onda se ne dovodi u pitanje Treći energetski paket, koji je zaustavio projekat „Južni tok”. Ali, kada Srbija ima potrebu da obezbedi različite izvore snabdevanja gasom, EK ima drugačije aršine – kaže Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije. – Nije mi jasno kako Davenport može da izjavi: „Nismo protiv projekata koji stvarno doprinose poboljšanju i većem stepenu energetske bezbednosti, ali moraju da budu u skladu sa očekivanjima Evropske komisije što se tiče slobode tržišta”. Pre svega reč je o tome da mi želimo da jačamo energetsku bezbednost, kada upravo rade suprotno? – pita Vuletić. Da EK ima dobre namere prema Srbiji „Istočni prsten” ne bi išao preko Karpata i planina u Bugarskoj, već dolinom Save i Dunava pa bi prošao i kroz Srbiju, a troškovi gradnje bili bi manji, a gradnja lakša, ukazuje Vuletić. Najeksplicitniji dokaz da naša zemlja nije bila viđena u ovom projektu je i činjenica da su dogovor o izgradnji nove gasne infrastrukture, „Istočni prsten”, na majskom susretu vođa Evropske unije i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza u Rigi, potpisali ministri zemalja kroz koje taj gasovod treba da prođe – Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke. Srbije, dakle, nema, kaže LJubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije. Mirek Topolanek, bivši premijer Češke, sada zadužen za promociju „Istočnog prstena”, objasnio je da bi predloženi gasovod bio dugačak 832 kilometra. Išao bi preko Slovačke, Mađarske i Rumunije, dok bi po drugoj verziji imao 1.274 kilometra, s tim što bi cevi išle i preko Bugarske. Gasovod je, namenjen transportu gasa u oba smera, sa kapacitetom od 20 milijardi kubnih metara godišnje u prvoj fazi i 40 milijardi kubnih metara u završnoj fazi. Potencijalni izvori gasa za ovaj gasovod su kako Rusija tako i Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar. Optimalni datum za izgradnju prve faze gasovoda je 2018. godina. On je priznao da je „Istočni prsten” konkurentan „Tesla gasovodu” koji bi trebalo da prođe kroz Makedoniju, Srbiju i Mađarsku, budući da je planirano da njim gas dođe do velikog austrijskog skladišta u Baumgartenu u Austriji, a da ide od granice s Turskom i Grčkom gde će Rusi dopremiti svoj gas.

Pročitajte još:KREĆE BRUTALNA NATO PROPAGANDA: Vlada će nas ubeđivati da je NATO dobar!IDIOTIZAM: Tadić poredi Srbiju sa fašističkom Nemačkom

– Gasovod „Istočni prsten” trebalo bi da koristi deo maršrute kojom je svojevremenog trebalo da prolazi američki gasovod „Nabuko” u kome Srbija, takođe nije bila viđena. S obzirom na to da za „Nabuko” još od sredine devedesetih postoji kompletna projektna dokumentacija „Istočni prsten” bi je sada iskoristio i tako smanjio troškove – kaže Savić. On nema dilemu da bi ovaj gasovod uz rusku pomoć mogao da se napravi, jer je Evropi pored gasa iz Azerbejdžana, kog nema dovoljno, potreban i gas iz Rusije. – Oni nas neće u svojoj gasnoj konekciji, jer nismo ni član EU, niti smo u NATO-u, a nismo uveli ni sankcije Rusiji. Zato treba videti s Rusima da nam pomognu oko eventualne izgradnje gasovoda od grčko-turske granice do Srbije kako bismo obezbedili još jedan pravac snabdevanja, ukoliko posle 2019. Rusija i definitivno obustavi isporuke preko Ukrajine – zaključuje Vuletić. Izvor: Politika (J. Petrović-Stojanović)