Pravda

Nisu izuzetak ni poslednji izbori iz 2014. godine, kao što neće biti, po svemu sudeći, iznenađenje ni budući izbori 2015. Prosto, sada imamo čak tri „Ukrajine”, a ne samo jednu dobijenu u nasleđe od SSSR-a. A neki novi izbori su već zakazani. I održaće se, u skladu sa nedavnim izjavama predsednika Donjecke Republike republike Aleksandra Zaharčenka, 18. oktobra 2015. godine. Luganska Republika još nije odredila svoj datum lokalnih izbora, ali se generalno odnosi prema izborima mirno, pa čak i zainteresovano, a Ukrajina je, zadržavši istorijsko ime dobijeno 1991. godine, već preko svog predsednika Petra Porošenka izjavila da je „pokušaj održavanja (lokalnih) izbora 18. oktobra nezakonit”, da nije u skladu sa ukrajinskim zakonodavstvom i kriterijumima OEBS-a i da će značiti „težak napad Ruske Federacije na Minske sporazume”... Dodao je da bi to bilo krajnje neodgovorno i da će imati „razorne posledice po proces deeskalacije napetosti u pojedinim regionima Donjecke i Luganske oblasti“. Sve je ovo u Kijevu izgovoreno dok još nije počeo ni formalni proces formiranja izbornih komisija niti registracija kandidata. Šta se desilo? Šta tek treba da očekuju posmatrači i budući učesnici spektakla u oktobru? Iza lukavih reči o „modalitetima”i „implementaciji” minskih sporazuma krije se jednostavna, mada u praksi neostvariva ideja: dve (ili tačnije, formalno, tri) Ukrajine treba da sednu za pregovarački sto i dogovore se o nekim zajedničkim uslovima budućeg suživota. A pregovarački sto je već obilno natopljen krvlju žrtava Donbasa i ukovan ekserima protivurečnosti i samo je stidljivo prekriven stolnjakom „Minska”. Očekuje se izgleda da visoki predstavnici „tri Ukrajine“ nekako neće primetiti sve ono što se nalazi pod stolnjakom i da će jednostavno potpisati sve papire: zakon o izborima i o lokalnoj samoupravi i izmene Ustava Ukrajine posle kojih će ona najverovatnije malo toga zajedničkog imati sa Ukrajinom iz 2013. godine. Pri tom će najmanja razlika biti činjenica da Krim više nije u sastavu Ukrajine. Međutim, kako se ispostavilo, „stolnjak Minska” vrlo brzo je natopljen novom krvlju, a ekseri, koji vire iz pregovaračkog stola, vrlo brzo su probili nežnu tkaninu. Sukobljene strane jednostavno nisu mogle sprečiti stvaranje svojih, neodgovarajućih dokumenata, od kojih je svaki bio napisan na svojoj liniji fronta na kojem je nastavljeno prolivanje krv i zakivanje novih eksera u „mrtvački kovčeg Minska”: ukrajinski embargo, uvođenje rublje u DNR i LNR, odbijanje izdavanja pasoša građanima DNR i LNR, ukrajinsko granatiranje gradova Donbasa itd. itd. DNR i LNR služi na čast što je većinu tih eksera u „kovčeg Minska“, koji su na kraju pocepali stolnjak na stolu, zakovala ukrajinska strana. Donbaske republike su nastojale da se situacija vrati unazad, u uslove kada je mirovni proces - iako hramljući na tri i po noge - koliko-toliko išao napred. Zabrana dobrovoljcima da odgovaraju na vatru prilikom ukrajinskog granatiranja Donjecka i Gorlovke, izjave o demilitarizaciji naselja, pristajanje na veliki broj veoma pogrešnih odredbi „Zakona o specijalnom statusu“ – bili su gestovi dobre volje koje su pokazale DNR i LNR kao odgovor na očigledno nepoštovanje bilateralnog modaliteta Minskog procesa od strane Kijeva. Rezultat tog nepoštovanja je nacrt ustavne reforme i reforme lokalne samouprave, koji je nedavno predao svojoj, kijevskoj Vrhovnoj Radi, ukrajinski predsednik Petar Porošenko. Po „logici Minska“ - ovaj jednostrani korak je jasno prekršio ne samo duh, već i slovo minskih sporazuma, a sadržaj dokumenta je toliko očigledno neodgovarajući čak i veoma nejasnim formulacijama minskih sporazuma, što samo dodatno potvrđuje da je „stolnjak pregovora“ bio potpuno beskoristan. Minski proces je umro, ne porodivši ništa razumno i razumljivo na svom odlasku. S druge strane - život ide dalje. Lokalna samouprava u donbaskim republikama mora rešavati masu pitanja, a sam mora biti formirana uzimajući u obzir stavove DNR i LNR u okviru jedinstvene ukrajinske teritorije. Zato se svime trenutno upravlja potpuno „ručno“. Pojavila se neprijatna kolizija: izmišljena stvarnost „minskog stolnjaka“, koja postoji samo negde u virtuelnom prostoru, postepeno, ali neumoljivo se raspadala, dok su se „na zemlji“ dešavali obični i svakodnevni procesi – rađali su se i umrli ljudi, deca išla u školu i odlazila na fakultete, zaključivali su se brakovi ili gradile kuće. Na ovaj ili onaj način, ali taj vakuum vlasti, koji je nastao u Donbasu na proleće prošle godine, zahtevao je razumno popunjavanje. Minski sporazum, iako loš, ipak je bio prihvatljiva varijanta za zaustavljanje rata, ali zbog pozicije Ukrajine nije mogao da popuni vakuum vlasti, i u jednom trenutku, „stolnjak Minska”prosto je eksplodirao zbog natopljenosti krvlju i proboja eksera po samoj liniji fronata, duž koje su stajali zamrzli položaji ukrajinskih oružanih snaga i ustanika dveju republika. Šta će se dešavati dalje? Prvo, naravno, moraćemo da odslušamo još masu pratećih izjava. I iz Rusije, i iz EU, i iz SAD, i od mase međunarodnih organizacija – kao što su OEBS, Savet Evrope ili UN. Kao što sam već napisao, svaki izbori u Ukrajini stvaraju takvu kakofoniju da će prostora za izjave biti sasvim dovoljno - a procene „legitimnosti”, „transparentnosti“ ili „demokratičnosti”izbora kretaće se od 100% negativnih do 100% pozitivnih. Drugo, najverovatnije će izbori u DNR i LNR, biće održani, kao što su održani predsednički i parlamentarni izbori prošle godine, za vreme prethodnih minskih dogovora. Treće, Ukrajina i Zapad ove izbore očigledno neće priznati i proglasiće ih nevažećim. Ukrajina ne može da na teritoriji DNR i LNR formira bilo kakavu validnu i efikasnu lokalnu vlast, ali režim Porošenka je sasvim u stanju da prikaže nekakvo „glasanje u Kijevu“, ili da za Donbas imenuje nešto slično „kijevskom krimskom tužiocu“. Međutim, da spreči lokalne izbore u Donbasu Kijev neće moći, to je izvan njegove snage i mogućnosti. Jedina opcija da onemogući izbore 18. oktobra je nova direktna agresija ukrajinskih oružanih snaga protiv Donbasa, koja i dalje izgleda malo verovatna - odnos snaga još uvek ne garantuje Kijevu brzu pobedu nad Donbasom, a za novu dugotrajnu vojnu kampanju Kijev jednostavno nije spreman. I, četvrto, izbori 18. oktobra, će faktički samo dodatno razvesti Donbas od ostatka Ukrajine. „Ukrajina”će postojati kao dve ili barem jedna i po. Teritorija Donbasa neće postati „Rusija“. Stoga, optužbe o neodgovornosti i destruktivnim posledicama, Porošenko treba da uputi samom sebi. Upravo je „predsednik Ukrajine“, zakucao poslednji ekser u mrtvački kovčeg Minska, u potpunosti silujući ustavni proces, izigravši očekivanja donbaskih republika i dajući svoj predlog izmene ustava Vrhovnoj Radi. Sve ovo nam, generalno gledano, može dati priliku da uživamo u još jednoj mogućoj uvertiri u izvođenju kijevskog orkestra. Kriza u Donbasu, i nastavak pogoršanja situacije u ostacima Ukrajine sasvim su u stanju da izazovu novu državnu krizu u glavnom gradu Ukrajine. Ne želim da donosim zaključke unapred, ali da sam na mestu Porošenka - ne bih mislio o Donbasu. Već bih pre mislio o tome, da se na jesen izbori mogu desiti i u glavnom gradu Ukrajine.

Pročitajte još:Srpkinja snajperista otkrila lice: Ovo je Bagira (VIDEO)Stoltenberg: Podigli smo borbenu gotovost naših snaga!

Izvor: fakti.org