Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da je Rusija dokazala da je pravi i iskreni prijatelj Srbije. Rezolucija je stavljena na glasanje uprkos apelu stalnog predstavnika Rusije pri UN Vitalija Čurkina da se o njoj ne glasa jer bi samo vodila povećanju tenzija u regionu. Nakon što nije prihvaćen ni poziv predstavnika Kine da se konsultacije nastave, u glasanju je od 15 članica Saveta bezbednosti 10 zemalja bilo za, četiri su bile uzdržane, a samo je Rusija bila protiv. Sednica Saveta bezbednosti je tri puta odlagana u pokušaju da se postigne kompromis, ali britanski predlog, koji je imao više verzija, ostao je neprihvatljiv i za Beograd, i za Moskvu. Pre stavljanja rezolucije na glasanje ruski ambasador Vitalij Čurkin pozvao je članice Saveta da minutom ćutanja odaju poštu žrtvama u Srebrenici. Istakavši da se Rusija zalaže za to da se istraže svi zločini koji su tokom sukoba u BiH izvršeni nad svim narodima, Bošnjacima, Srbima i Hrvatima, zapitao se treba li postavljati pitanje ko je od njih stradao više. Navodeći podatak da je više stotina hiljada Srba moralo da napusti svoje domove, Čurkin je rekao da se može zaključiti da su Srbi patili kao drugi, ako ne i više. Dodao je da se pred regionom i svetom postavlja zadatak da se postigne potpuno smirivanje situacije u BiH a da bi usvajanje rezolucije bilo kontraproduktivno i samo vodilo povećanju tenzija u regionu. „Nacrt koji je iznela Britanija je nekonstruktivan, konfrontativan i politički motivisan. Sadržao je značajna iskrivljivanja čiji je rezultat da se krivica za ono što se dogodilo svaljuje samo na jedan narod. Pristup po kom se iz svih ratnih zločina izdvaja samo jedan, apsoltuno je neprimeren i produbljuje ionako podeljeno društvo u BiH“, rekao je Čurkin On je podsetio da je Rusija predložila alternativnu, izbalansiranu varijantu, ali da su njeni ključni predlozi ignorisani. Istovremeno, britanski nacrt je izazvao bolne reakcije i u BiH i šire. „Dijametralno suprotne reakcije multietničkog i multikonfesionalnog društva samo su nas učvrstili u uverenju da bi takav dokument, kad bi bio usvojen, ne bi služio miru na Balkanu već će samo još više oživeti stare rane, osuđujući region na konzerviranje napetosti i udaljujući perspektive uspostavljanja trajnog mira“, naveo je ruski ambasador. Čurkin je rekao da je takav stav iznet i u pismima zvaničnika Srbije i RS upućenim UN. Upozorio je da u širem kontekstu u predloženom nacrtu ne može da se ne uoči pokušaj da se izvrši pritisak na Banjaluku i Beograd. Zadatak Saveta bezbednosti je da jača mir a ne da ga uzdrmava. „Neka se istoričari bave genezom jugoslovenske krize, a ne da se u to upliće Savet bezbednosti“, rekao je Čurkin. „Usvajanje rezolucije u ovom vidu bilo bi apsolutno kontraproduktivno, zaoštrilo bi situaciju u regionu. Jula 11. u Srebrenici će biti održana komemoracija i principijelno je važno što će na njoj učestvovati i rukovodstvo Srbije. Bilo bi pogrešno da Savet bezbednosti politički predupredi taj događaj usvajanjem destruktivnog dokumenta“, upozorio je on. Britanski predstavnik naveo je da je nacrt koji je Britanija podnela izbalansiran i da je iz njega jasno da su svi činili zločine. „Ovaj nacrt ne optužuje srpski narod. Umesto toga, podržava pomirenje, a priznanje prošlosti je preduslov za to. On takođe poziva UN da izvuče bolne pouke iz genocida u Srebrenici“, rekao je britanski ambasador, dok je američka ambasadorka Samanta Pauer ruski veto nazvala „novom mrljom na reputaciji Saveta bezbednosti“. Čurkin, koji se posle glasanja po drugi put obratio članicama SB UN, posebno se osvrnuo na to što su neke delegacije kritikovale Rusiju i zatražio od predstavnika SAD i Britanije da ne iskrivljuju ruske stavove. „Zašto nije bilo nacrta povodom godišnjice rata u Vijetnamu, gde bismo osudili bombardovanje napalm bombama u Hanoju… Zašto tad SAD i Britanija nisu predložili rezoluciju SB UN o tome“, upitao je on. Čurkin je dodao da njihov humanizam zavisi od politike. U glasanju je 10 članica SB bilo za, četiri su (Kina, Angola, Venecuela i Nigerija) bile uzdržane, ali zahvaljujući tome što je Rusija bila protiv — rezolucija nije usvojena.
Pročitajte još:AMERIKA OGORČENA PORAZOM OD RUSIJE U SAVETU BEZBEDNOSTI: Veto Moskve zbog Srba je velika mrljaNikolić: Moskva je sprečavanjem bacanja ljage na srpski narod pokazala da je prijateljIzvor: rs.sputniknews.com
