Pravda

Optimisti među posmatračima nadaju se da će ovo prelomiti stvar i da će - nakon što je Cipras referendumom ojačao svoj demokratski legitimitet - arogantni EU komesari izvući pouku da ne mogu beskonačno eksploatisati i ponižavati jedan narod. Oni drugi, među koje spada i pisac ovih redova, skloniji su da demokratski zemljotres koji se u nedelju odigrao u Grčkoj tretiraju kao neku vrstu „grčkog Rambujea”, nakon kojeg, kao što znamo, slede neki „Račci” i neko – makar finansijsko i ekonomsko, ali ne manje bolno – bombardovanje. Cinici pak prave poređenja sa svojevremenim srpskim „događanjima naroda” ili onim referendumom kada su se građani izjašnjavali „protiv mešanja stranaca u rešavanje problema na Kosovu i Metohiji” – i sugerišu da će i ishod ovog grčkog otpora biti sličan. To je makar jednim delom neprimereno poređenje. Grčki referendum je, što se uslova tiče, bio gotovo besprekoran, opozicija je kontrolisala proces i nije ni za trenutak osporila rezultat. A u medijskoj sferi opozicija je čak imala i prevagu nad aktuelnom vlašću. Sem državne televizije, svi mediji su bili otvoreno za „da” i međunarodne kreditore. A tamošnji „Ipsos” gotovo da je nadmašio svog srpskog rođaka, objavivši u petak u svojoj poslednjoj predizbornoj sondaži kako „da” vodi ispred „ne” sa 44 prema 43 odsto. Ja sam verovao u pobedu „ne”, ali svestan visine uloga, razmere manipulacije i resursa koji će biti upotrebljeni, do kraja sam strahovao za ishod i mislio da će rezultat biti tešnji. Međutim, moj grčki komšija ovde u Beogradu nije imao ni trunke dileme. „Pobediće ’ohi’, i to ubedljivo”, bio je kratak i nedvosmislen – ali i zabrinut u vezi sa onim što dolazi posle. Skromni vlasnik skromnog lokala za prodaju girosa znao je bolje od izvikane agencije i belosvetskih eksperata koji danas ne kriju svoje iznenađenje – a bogme i „uvređenost” – referendumskim rezultatom. Doduše, pitanje jeste bilo pomalo nejasno, dugo i dvosmisleno, što ostavlja mogućnosti za različito tumačenje rezultata, a grčkoj vlasti manevarski prostor za dalje pregovore i neka popuštanja. Ipak, svi su u Grčkoj i u svetu vrlo dobro znali o čemu se, zapravo, glasa. I baš zato je ishod grčkog referenduma među slobodoljubivim građanima širom sveta izazvao oduševljenje uporedivo sa entuzijazmom koji su svojevremeno u prosvećenim evropskim krugovima izazvale vesti o Francuskoj revoluciji. Biće veoma zanimljivo pratiti reakciju globalnih finansijskih tržišta i centara moći u Berlinu i Briselu. Prvi impuls biće svakako nervoza i želja za osvetom prema „neposlušnim Grcima”. Taj impuls će biti pogotovo jak u Nemačkoj. Ipak, postoji šansa da, ovoga puta, „kaznena ekspedicija” izostane ili barem bude odložena. Uostalom, da je ono što su sada bili spremni da ponude Grcima da bi oni izglasali referendumsko „da” Grčkoj bilo ponuđeno pre 4-5 godina, ne bi bilo referenduma, a verovatno ni Ciprasa na vlasti. Zato se ne može potpuno isključiti naknadna „pobeda razuma”, odnosno određeno popuštanje zahteva koji se stavljaju pred Grke – ne zbog Grka, već zbog evra i opstanka EU, tim pre što ionako svi znaju da se dug u tom obimu nikada ne može vratiti i da će, pre ili kasnije, biti neminovno ili njegovo značajno otpisivanje ili bankrot. Ipak, to je najmanje verovatan ishod. Ako se za evropske reakcije na grčki referendum može reći da su ambivalentne (od skepse na severu do oduševljenja na južnim obodima), onda se srpske ne mogu kvalifikovati drugačije nego kao apsurdne. Trenutno je u toku opšta politička trka u dokazivanju ko je veći grčki prijatelj i bolji kandidat za „srpskog Ciprasa”. Vlast ističe da je Cipras „naš prijatelj” i u prvi plan istura njegovo poznanstvo sa Vulinom, pri tom gurajući pod tepih činjenicu da je aktuelni srpski premijer, i lično i politički, zapravo oličenje svega suprotnog Sirizi i Ciprasu – i da je njegov grčki politički pandan upravo poraženi favorit briselskih i berlinskih struktura Samaras, baš kao i rumunski ekspremijer Ponta.

Pročitajte još:Savet Federacije: Soroše, marš napolje iz Rusije!EP: Usaglašen tekst rezolucije o Srebrenici

Demokrate pak kroz potpredsednika Borka Stefanovića gotovo euforično slave „pobedu demokratije” u Grčkoj, iako se njihova politika tokom godina vlasti sa Sirizom baš i nije imala veze. U nacionalnoj opoziciji podsećaju da je njihov ekonomski program i stav prema MMF-u i stranim kreditorima najsličniji Ciprasovom – što je tačno – ali prećutkuju njegov naglašeni sekularizam i stav prema gej-pravima. Ukratko, svako ovde pokušava da se bar malo ogrebe o široke simpatije koje Grci i njihov premijer trenutno uživaju u srpskom javnom mnjenju. Svako od Ciprasa pokušava da „otfikari” poneko parče i njime se zakiti. Kao da svi preskaču ono najvažnije, što je iznedrilo ovo aktuelno grčko čudo: vera u sebe i u narod kojem se stoji na čelu. Iskrena vera u demokratiju i ljubav prema otadžbini i slobodi. I nadasve, spremnost da se bori i rizikuje, preuzme rizik i u slučaju neuspeha podnesu političke i lične konsekvence. Izvor: Politika