Pravda

Izveštaj je nastao nakon što je delegacija SE na čelu sa Muižniaksom u martu ove godine posetila Srbiju i razgovarala sa nizom državnih i pravosudnih funkcionera, kao i sa predstavnicima nevladinih organizacija i vodećih medija. Kada je reč o tranzicionoj pravdi, kaže se da Srbija nastavlja da igra pozitivnu ulogu u razvoju regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina iz devedesetih godina. „Međutim, brine me uporna nekažnjivost nekih ozbiljnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava, što negativno utiče na tekuće napore da se dođe do pravde i trajnog mira u regionu', napisao je Muižniaks. U izveštaju se konstatuje da je domaći Sud za ratne zločine dosad okončao relativno mali broj slučajeva u odnosu na srazmere zločina iz devedesetih i da je od 149 dosad optuženih samo šest lica imalo tokom rata visoke pozicije u vojsci. Sem toga, u izveštaju se izražava zabrinutost zbog učestalih verbalnih napada i pretnji koje dobija specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, naročito u vezi sa istragom protiv načelnika Generalštaba LJubiše Dikovića zbog zločina na Kosovu, a kaže se i da su svedoci u procesima za ratne zločine često izloženi napadima i pretnjama. Muižniaks je uočio i niz problema u vezi sa raseljenim licima iz vremena rata, kojih u Srbiji ima oko 80.000, od kojih je više od četvrtine kosovskih Roma koji žive u teškim uslovima i često nemaju nikakva dokumenta, pa ne mogu da ostvare osnovna prava. Kada je reč o diskriminaciji, ističe se težak položaj osoba sa posebnim potrebama, koje uprkos vladinim naporima veoma teško dolaze do posla, a mnoge su su bez potrebe institucionalizovane. Sa zabrinutošću se gleda i na položaj žena, koje teže od muškaraca dolaze do posla, a vlasti se pozivaju da učine sve da sankcionišu učestale slučajeve porodičnog nasilja i da pooštre mere da se to suzbije. Mada je u vezi sa pravima LGBT osoba uočen napredak, izveštaj navodi da su homofobija i diskriminacija i dalje učestale pojave, pogotovo na radnom mestu, a ima i slučajeva fizičkog nasilja. U vezi sa slobodom medija, Muižniaks je uočio da problem netransparentnog vlasništva i nejasnih izvora finansiranja još nije otklonjen, a brinu ga i previše bliske veze mnogih medija sa političkim elitama i vlasnicima krupnog kapitala. Komesar za ljudska prava SE osvrnuo se i na niz nerešenih slučajeva napada na novinare i u tom kontekstu posebno pomenuo prebijanje urednika agencije FoNet Davora Pašalića u junu prošle godine.

Pročitajte još:Savet Federacije: Soroše, marš napolje iz Rusije!Balkan je već američko-nemačka kolonija, Merkelova dolazi da dovrši otimanje KiM

Muižniaks navodi da vodeći političari i javni službenici imaju običaj da verbalno napadaju novinare i prozivaju ih kao „izdajnike” i „strane plaćenike”. Na kraju izveštaja se navodi da i novinari moraju da pokažu visok stepen poštovanja za ljudska prava i etičke standarde novinarstva, a mediji se pozivaju da organizuju kurseve i treninge za zaposlene, u čemu mogu da računaju na pomoć Saveta Evrope. Izvor: Tanjug