Stalni predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti UN –karijerni diplomata Vitalij Čurkin – bio je u glavnoj ulozi na sednici SB UN na kojoj je njegova zemlja vetom onemogućila izglasavanje antisrpske (britanske) rezolucije.
Bio je, naravno, jedan od glavnih aktera i konsultacija koje su tom glasanju prethodile. Prenosimo u celini Čurkinovo izlaganje na „srebreničkom zasedanju” Saveta bezbednosti UN: „Okupili smo se danas da bismo odali poštu svim žrtvama čudovišnih zločina izvršenih u Srebrenici i njenoj okolini pre 20 godina”. Tokom balkanske krize, region je bio svedok različitih surovih prestupa, uključujući ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i etnične čistke. Ruska Federacija se dosledno zalaže za istragu povodom svih zločina izvršenih za vreme konflikta u BiH protiv svih etničkih grupa, uključujući Bošnjake, Srbe i Hrvate. Da li je neophodno postaviti pitanje: ko je od njih nastradao više? Ako se pogleda na rezultate celog desetogodišnjeg konflikta na teritoriji bivše Jugoslavije, kada su stotine hiljada Srba proterane iz mesta u kojima su tradicionalno živeli, ne može se izbeći zaključak da su oni nastradali, u najmanju ruku, kao i drugi. Gospodine Predsedavajući, Sa ovakvim postavkama problema ispočetka je nastupala i delegacija Ujedinjenog Kraljevstva koja je izjavljivala da namerava da pripremi odgovarajući nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN. Međutim, realizacija te inicijative je pokazala da se ona kretala u sasvim drugom smeru. Mi smo od samog početka diskusije težili da dokumentu obezbedimo uravnoteženi karakter. Bili smo predložili alternativnu varijantu koja je bila zasnovana na logici usmerenoj ka budućnosti. Međutim, naše ključne ocene i formulacije bile su u suštini ignorisane. Britanski nacrt rezolucije – koji je bio učinjen javnim i unapred izreklamiran – izazvao je veoma bolnu reakciju u Bosni i Hercegovini i izvan nje. Ta tema je postala predmet oštrih polemika u BiH – u toj meri da se moglo govoriti o realnoj pretnji stabilnosti u zemlji, o nestanku svega što je teškom mukom dostignuto u realizaciji Dejtonskog sporazuma. Gospodine Predsedavajući, Svako je dužan da se bavi svojim poslom. Neka istoričari analiziraju peripetije konflikta u bivšoj Jugoslaviji i njegovu genezu, uključujući ulogu koju su u njegovom izbijanju odigrale određene zemlje i alijanse posežući za ishitrenim odlukama. Neka naučnici pomognu Sekretarijatu UN i međunarodnoj zajednici da shvate gde se slabo pokazala i sama naša Organizacija. Ali, hajde da ne opterećujemo Savet bezbednosti uranjanjem u istorijske događaje jer imamo mnogo nerešenih aktuelnih problema. Gospodine Predsedavajući, U Srebrenici će 11. jula biti održan veliki komemorativni skup. Od principijelne je važnosti da u njemu učestvuje i rukovodstvo Srbije. Zato pozivam i autore nacrta i Vas, gospodine Predsedavajući da ga ne stavljate na glasanje. U protivnom, Rusija će biti prinuđena da glasa protiv iz razloga koje sam već izložio. Gospodine Predsedavajući, Smatram da ovome moramo svi da težimo.
Pročitajte još:ČETNIČKE PESME I RUSKE ZASTAVE: Ovako Srbi slave Putinov vetoStudenti predali peticiju Vladi: Vučiću, ne treba ići u Potočare!
Izvor: fakti.org