Pravda

Jedan od glavnih uzroka zašto se zemlja nalazi u ovakvoj ekonomskoj krizi su, između ostalog, i velika izdvajanja za vojsku koja čini se nije mnogo trpela zbog loše situacije u grčkim finansijama. Naprotiv, Grčka nije štedela na vojnim nabavkama, a kupovala je najsavremenije naoružanje, počevši od tenkova, preko brodova, podmornica do vojnih vazduhoplova. Postoje tri osnovna razloga zašto je to tako. Prvi su veliki izdaci za plate vojnika (73,3 posto vojnog budžeta), drugi su stalne tenzije sa Turskom (posebno od turske invazije Kipra 1974.) i treći su politički pritisci iz inostranstva za kupovinu naoružanja (npr. 15 posto nemačkog izvoza naoružanja je u 2012. bilo za Grčku). Ako pogledamo vojni budžet deceniju pre početka velike svetske ekonomske krize 2008. Grčka je nemilice trošila novac na naoružanje, a izdvajanja za vojsku su bila od 2,8 do 3,9 posto BDP-a. Vojni budžet je sa 5,9 milijardi evra u 2000. porastao na 8,6 milijardi u 2009. Usled krize budžet za 2010. je ipak smanjen na 5,5 milijardi evra. Procena NATO-a je da će ove godine Grčka na odbranu potrošiti 2,4 procenata svog bruto domaćeg proizvoda dok je prosek evropskih članica NATO-a samo 1,5 posto. Na sve to treba dodati i same nabavke naoružanja na koje je potrošeno na milijarde dolara, a često se takvi poslovi sklapani uz tzv. "ofset" gde bi država koja prodaje naoružanje ulagala u grčku privredu. Čime je sve Grčka u poslednjih 20 godina opremila svoje vazduhoplovne snage koje predstavljaju jedno od najopremljenijih, najsavremenijih i najspremnijih u Evropi? Na pragu i tokom prvih godina 21. veka Grčka je započela veliku modernizaciju svog ratnog vazduhoplovstva. Prvo je 1997. u saradnji sa nemačkom kompanijom DASA i grčkim EAB-om započet program modernizacije lovaca-bombardera MekDonel Daglas F-4E "Fantom II". Definisan je standard "Pis Ikarus 2000" koji je baziran na nemačkom standardu ICE, koji obuhvata pre svega ugradnju radara AN/APG-65GY, novog kompjutera za kontrolu misije, novog elektrooptičkog gornjeg pokazivača (HUD), novog sistema svoj-tuđ (IFF), dva višenamenska pokazivača, HOTAS komande, novi sistem GPS/INS, kontejner Lajtning II sa nišansko-navigacijskim sistemom, kao i integraciju raketa vazduh-vazduh AIM-9M Sajdvinder, Iris-T, AIM-120B AMRAAM i čitave game američkih laserski vođenih bombi Pejvvej I, II, III. Modernizovano je 38 aviona. Prvi je stigao decembra 2002. u bazu Andravida, u 117. puk a poslednji avion stigao je 2004. Program modernizacije je koštao 336 miliona dolara. Najbrojniji borbeni avion grčkog RV je američki višenamenski Lokhid Martin F-16 Fajting Falkon. U periodu od 2000-2005. godine Grčka je kupila 80 od ukupno 170 aviona F-16 koje je nabavila počevši od 1988. godine. Prvo je u programu Pis Xenia III 2000. godine naručeno 50 aviona verzije Blok 52 za oko 2,1 milijardu dolara. Avioni su stizali u periodu od 2002-2004. godine. Zatim je 2005. potpisan ugovor (sa ofsetom od 132 posto) u programu Pis Xenia IV za 30 aviona Blok 52 vrednih 3,1 milijardu dolara sa pratećom opremom i naoružanjem. U toku korišćenja aviona F-16 flota je redovno osvežavana redovnim modernizacijama i nabavkom nove opreme. Od 1996. je započeta modernizacija i modifikacija preživelih 40 aviona varijante Blok 30, a program je obavljen u Grčkoj u pogonima Helenik Aerospejs industrije. Drugi bitan i savremeni borbeni avion u inventaru je francuski Miraž-2000. Marta 1985. Grčka je naručila 40 aviona verzija EG/BG kao deo programa modernizacije nazvan Talos, a prvi avioni stigli su 1989. Tokom 2000. godine Grčka je potpisala ugovor za nabavku još 15 aviona u varijanti Miraž-2000EGM (koji odgovara verziji Miraž-2000-5 Mk 2) kao i modernizaciju 10 postojećih aviona na ovaj standard. Ugovor je vredeo oko 1,6 milijardi evra. Poslednji avion je isporučen 2007. Radi zamene zastarelih američki trenažnih aviona Cesna T-37 Tviti Bird Grčka se još 1998. odlučila za nabavku turboelisnog aviona Rajtion T-6 Teksan II koji je nastao na bazi dobro poznatog švajcarskog aviona Pilatus PC-9. Avgusta 2000. godine naručeno je 45 aviona od kojih je 35 u verziji T-6A, a 10 u lakoj borbenoj verziji T-6NTA za ukupnu sumu od 240 miliona dolara. Grčka danas poseduje i leteće radarske sisteme (AVAKS) u vidu 4 aviona EMB-145H AEV&CO. Ovi brazilski avioni sa švedskim radarom naručeni 1999. godine, prvi modifikovani avion je isporučen krajem oktobra 2004, drugi decembra iste godine, a preostala dva do maja 2005. Prethodno su Grci u periodu od 2001-2003. iznajmili dva švedska aviona SAAB 340 za potrebe obuke na elektronskoj opremi. Zbog problema sa integracijom francuske i italijanske opreme (grčka specifikacija) testiranje i ispitivanje je trajalo sve do septembra 2008. a avioni su uvedeni u upotrebu februara 2009. Kada je reč o novim transportnim avionima, januara 2003. naručeno je 12 lakih transportnih aviona C-27J Spartan za 272,72 miliona dolara sa opcijom za još tri. Prvi avion je isporučen 2005. a u međuvremenu se zbog ekonomske krize odustalo od 4 aviona pa je tako danas u inventaru samo 8 C-27J. Ofset je trebao da iznosi fantastičnih 360 posto. Januara 1999. naručeno je 10 kanadskih vatrogasnih aviona CL-415MP/GR od kojih dva za traganje i spasavanje za cifru od 380 miliona dolara. Isporuke su krenule 2004. Dva aviona Bič 200 King er u varijanti C-12R/AP za aerofotosnimanje i prevoz VIP nabavljena su 2000. za 11,4 miliona dolara. U periodu 1999-2003. nabavljeno je ili naručeno skoro 50 helikoptera. Prvo je 1999. za 376 miliona dolara naručeno 7 teških transportera CH-47D. Isporučeni su 2001. Dvanaest američkih borbenih helikoptera Longbou Apači je naručeno septembra 2003. koji su nadopunili flotu od 20 nabavljenih 1995. Prvi je stigao u januaru 2007. Najvredniji ugovor za nabavku helikoptera Grčka je potpisala avgusta 2003. kada je za 20 višenamenskih helikoptera NH90 izdvojila 657 miliona evra. Naručeno je 16 transportnih i 4 helikoptera za specijalna dejstva. Do danas zbog problema u razvoju helikoptera NH90 isporučeno samo 11 helikoptera. Za potrebe borbenog traganja i spasavanja 2000. godine je za 90 miliona dolara naručeno je 4 francuska helikoptera AS-532A2 Kugar koji su isporučeni 2003-2004. Naknadno su nabavljena još dva helikoptera. Iste godine naručena su i tri američka mornarička helikoptera S-70B-6 Egean Hok koji su takođe isporučeni 2003-2004. Od nabavki raketnih sistema PVO treba pomenuti nabavku američkog sistema Patriot 1999. godine za 1,1 milijardu dolara sa rokom isporuke 2002-2004. Iste godine Grčka naručuje 21 sistem Tor-M1 ruske proizvodnje za 560 miliona dolara, ali 6 sistema prosleđuje Kipru kao deo kompenzacije za sisteme S-300. Naknadno 2000. godine naručuje još 10 sistema za 300 miliona dolara.

Pročitajte još:

• VAŠINGTON PORUČUJE EU: Puštanje Grčke niz vodu geopolitička greška
• OVO SU NAJZADUŽENIJE ZEMLJE NA SVETU: Grčka nije ni blizu vrha!
• NE TREBAJU NAM NEPRIJATELJI: Uklonjen spomenik žandarmima poginulim u borbi sa albanskim teroristima!

Izvor: tangosix.rs