DŽangrizavi starac
Šta vidite sestre? … Šta vidite? Šta mislite… kada gledate u mene? DŽangrizavog starca… ne posebno mudrog, Nesigurnog iz navike... s lutajućim pogledom? Kome hrana curi… a on ne odgovara, Kada glasno kažete… "Volela bih da se potrudiš"! Koji naizgled ne primećuje… stvari koje činiš. I koji uvijek gubi… cipelu ili čarapu? Koji, opirao se ili ne… pušta da radiš po volji, Sa kupanjem i hranjenjem… da ispuniš dugi dan? Misliš li to?… Vidiš li to? Onda otvori oči sestro, jer ne gledaš u mene. Reći ću ti ko sam… dok sedim ovde tako mirno. Dok radim šta želiš… dok jedem po tvojoj volji. Ja sam dete od deset… s ocem i majkom, Braćom i sestrama… koji vole jedni druge. Mladić od šesnaest… s krilima pod petama Koji sanja da će uskoro… ljubav spoznati. Mladoženja od skoro dvadeset… moje srce poskakuje. Sećam se zakletve… koju sam obećao da ću održati. Sa dvadeset i pet, sad… imam decu svoju. Kojoj sam potreban da ih vodim… i srećan, topao dom osiguram. Čovek od trideset… Moji mladi rastu brzo, Vezani jedni za druge… vezama koje će trajati. Sa četrdeset moji mladi sinovi… su odrasli i otišli, Ali moja žena pored mene je… da osigura da ne žalim. S pedeset, ponovno… bebe se igraju oko mojih kolena, Ponovno znamo decu… ja i moja voljena. Mračni dani su predamnom… moja žena sad je mrtva. Gledam u budućnost… i tresem se u strahu, Pošto moji mladi sada… imaju mlade svoje. I mislim o godinama… o ljubavi koju sam znao. Sad sam star čovek… i priroda je okrutna. Šala je učiniti starost… da izgleda budalasto. Telo, ono se raspada… snaga i gracioznost, napuštaju me, Samo kamen ostaje… tamo gde je nekad srce bilo. Ali unutar ove stare lešine, mladić i dalje boravi. I s vremena na vreme… moje ranjeno srce naraste, I sećam se radosti… i sećam se bola. I volim i živim… život ispočetka. Mislim na godine, premali ih je broj… koje su prošle prebrzo. I prihvatam prostu činjenicu… da ništa ne može trajati. Zato otvorite oči ljudi… otvorite i vidite. Ne džangrizavog starca. Pogledajte bliže … vidite … MENE!
Sledeći put kada sretnete stariju osobu koju biste otpisali, setite se ove pesme, vidite dublje i vidite mladu dušu koja sedi ispod onemoćalog tela. Najlepše stvari na svetu ne mogu da budu niti viđene niti dodirnute, one se moraju osetiti srcem.Pročitajte još:Izvor: freshpress.info
