PRIŠTINA - "Za nastavak dobrih odnosa sa Crnom Gorom važno je pitanje granice rešiti na osnovu istine, a istina je granica iz 1974. godine", kazao je Ramuš Haradinaj, predsednik partije Alijansa za budućnost Kosova, poslanik i član parlamentarne komisije za spoljnu politiku Prištinskih "institucija".
On je u Skupštini AP Kosova i Metohije organizovao okrugli sto na temu "Demarkacija granice sa Crnom Gorom", javlja agencija Anadolija. Učesnici su, pored poslanika, bili eksperti aerografije, geografije, te predstavnici opština Peć, Istok i Dečani, čije se teritorije prostiru u graničnom pojasu sa Crnom Gorom. Haradinaj je podsetio da je ovog meseca, prilikom prezentacije rada tzv. Komisije za demarkaciju granice sa Crnom Gorom, pred parlamentarnom komisijom izrazio svoje neslaganje sa predlozima te komisije, jer smatra da se pokrajini oduzima deo teritorije. Kako bi pomogao u pronalaženju najboljeg rešenja za ovu, kako je rekao, osetljivu temu, on je nastavio istraživanje u nameri da pomogne prištinskim institucijama, i u tom kontekstu je organizovao i današnju diskusiju. "Za nastavak dobrih odnosa sa Crnom Gorom važno je pitanje granice rešiti na osnovu istine, a istina je granica iz 1974. godine. Mi sada kao 'nezavisno Kosovo' još uvek nemamo obleženu granicu sa Crnom Gorom. Mi prihvatamo samo one koje su bile obeležene, a ne ovu novu graničnu liniju, ona je neprihvatljiva. To nije definitivna linija, to je privremena linija", kazao je Haradinaj. Profesor dr. Muharem Cerabregu, međunarodni ekspert aerografije je sugerisao da se prilikom određivanja državne granice kao kredibilna karta uzme ona koja je objavljena u Jugosloveskoj enciklopediji iz 1962. godine, koju su uradili vojni eksperti, te da granica treba da bude prirodna i da prati planinske vrhove i reke. Florim Isufi sa Geografskog fakulteta pokazao je precizne vojne karte, koje pokazuju da se Kosovo ne sme pridržavati granične linije iz 1974. godine, jer je kasnije bilo manipulacija. On je potencirao i da se u školama uči da je površina teritorije Kosova i Metohije 10.887 kvadratnih kilometara, ali da to nije realna površina. Po njemu, realna površina je 10.962 kvadratnih kilometara, a razlika je upravo zbog manipulacija graničnom linijom.
Od 2012. se traži rešenje granice
Deo granice između srpske pokrajine KiM i Crne Gore je dugačak 79 kilometara, a zona koja se dovodi u pitanje obuhvata više od 2,4 hiljade hektara zemlje. Od 2012. se radi na postizanju sporazuma o demarkaciji državne granice.
Pročitajte još:
Izvor: srbijadanas.com
Tahrir Al-Šam će biti u velikoj geopolitici 
NESTOROVIĆ: Tri moguća scenarija za 2025. godinu 
Arktik: Kako Rusi sređuju svoju kuću 
Nebojša Jevrić: Žena i zmija 
Slobodan Reljić: Kovid 19 i dalje ubija, i dalje