Pravda

Pri tome u BiH kao poluprotektoratu i dve decenije od kraja rata postoji Kancelarija visokog predstavnika (OHR) – sa kontroverznim bonskim ovlašćenjima – što osim manjka suverenosti proizvodi i višak zabrinutosti budući da su svi potezi OHR-a Srpskoj oduzimali autonomiju, a jačali zajedničke institucije BiH. Može li zemlja ograničene suverenosti iskoračiti prema Evropi i da li oni koji to stanje pod raznim izgovorima održavaju zapravo ne žele BiH u EU? Da cela stvar bude još problematičnija, o pitanjima koja su isključiva nadležnost RS i FBiH strane diplomate neretko imaju suprotstavljene stavove, što u podeljenu BiH unosi dozu dodatne polarizacije, a domaći dogovor čini praktično nemogućim, budući da se svaka strana, to jest Banjaluka i Sarajevo, povodi za podrškom koju dobija spolja. Upućeni podsećaju na fatalne primere u kojima su se političari lakomisleno povodili za došaptavanjima stranih diplomata, među kojima je i odbacivanje Kutiljerovog plana, koji je Alija Izetbegović prvobitno prihvatio, pa na mig američkog ambasadora u Jugoslaviji Vorena Cimermana taj plan odbacio uz navodno obećanje da će Amerika podržati nezavisnost BiH, nakon čega je zemlja umesto u mir ušla u krvav trogodišnji rat. Prepucavanja ruske i američke diplomatije samo su najsvežija od stotina primera u kojima se ambasadori velikih zemalja, uključujući i Tursku, mešaju u unutrašnje stvari BiH. Naime, Ambasada SAD prvobitno je osudila raspisivanje referenduma u RS uz obrazloženje da se radi o antidejtonskom postupku, na šta je iz Ambasade Rusije odgovoreno u suprotnom tonu. Potom je američka ambasadorka Morin Kormak na izvestan način otvorila pitanje današnje uloge Dejtona, što su mnogi doživeli kao nagoveštaj da Amerika zagovara centralizaciju BiH – suprotno odredbama Dejtona – jer je rekla da su joj čak i tvorci tog sporazuma priznali kako nisu verovali da će 20 godina na snazi ostati prvobitni Ustav BiH. Petar Ivancov, ambasador Ruske Federacije, zatim konstatuje da je vreme da visoki predstavnik napusti BiH i da zemlju napokon treba da preuzmu domaći političari jer je, kako je rekao, međunarodni protektorat iscrpljen. „Ručno upravljanje i pokušaji neopravdanog mešanja, između ostalog i s ciljem nasilne unitarizacije BiH, koja nije predviđena Dejtonom, tokom dve decenije pogoršali su situaciju i pojačali već postojeće duboke rascepe u društvu”, zaključuje Ivancov. Po ustaljenoj praksi, to je na terenu u BiH pridobilo simpatije, pa u RS Rusiji zahvaljuju na poštovanju slova Dejtona, dok ruskom ambasadoru iz Sarajeva poručuju da ta zemlja može unilateralno napustiti Savet za implementaciju mira u BiH (PIK) i ostaviti ga na upravljanje „demokratskim, modernim i razvijenim zemljama, kojima streme svi građani BiH”. Slično Kormakovoj, ulogu Dejtona vidi i bošnjački intelektualac Muhamed Filipović koji Dejtonski sporazum svodi na – sredstvo za okončanje rata. „Nažalost, kod nas je Dejton, koji nije ništa drugo nego jedan sporazum koji je proizveo privremeno ustavnopravno stanje, a taj je sporazum, kako je sam njegov tvorac kazao, imao za cilj da prekine rat, ali nikako i da stvori normalan život i pretpostavke za normalan razvoj zemlje”, ceni Filipović. Dok u mešanju stranih – najčešće zapadnih – ambasada u unutrašnja pitanja BiH jedni vide logičan sled događaja koji je neretko i dobronameran, budući da su te zemlje kreirale Dejton, a njihovi ambasadori ujedno sede i u PIK-u, telu nadređenom visokom predstavniku u nadgledanju sprovođenja tog sporazuma, drugi se pitaju može li zemlja sa tom vrstom stranog uticaja poslati kredibilnu aplikaciju i 2017. postati kandidat za članstvo u EU. Moguće je da medijska saznanja po kojima se za predstojeću konferenciju o zapadnom Balkanu u Beču, ili eventualno tokom ove godine, predviđa aktiviranje paketa ustavih reformi, delom objašnjavaju pojačane diplomatske aktivnosti stranih predstavnika.

Pročitajte još:Evo šta je Izetbegović odgovorio Vučiću na inicijativu!Arkan brani Srpsku Krajinu – na engleskom: This is our land! (VIDEO)

Plan, po medijskim saznanjima, navodno pripremaju SAD i Nemačka, a on predviđa spajanje lokalnih i opštih izbora, koji bi mogli biti održani zajedno već naredne godine; sprovođenje presude „Sejdić i Finci”, ali i novu reformu pravosuđa u BiH kojom bi se ujedno pokušao sprečiti referendum u RS. Mediji saznaju da bi na stolu navodno mogli biti predlozi za nove resore u Savetu ministra BiH poput poljoprivrede, čemu se Srpska godinama oštro protivi. Možda je upravo zbog toga predsednik Srpske Milorad Dodik nedavno upozorio da o BiH odlučuju strani ambasadori umesto izabrane političke elite. „U takvoj zemlji se ne može živeti, napraviti ekonomija. Bez RS nema života za Srbe na prostoru BiH”, istakao je Dodik, dodajući da bi bili „očišćeni” kao Srbi na Kosovu i Metohiji, a možda i još gore. Dodik je upozorio da bi čak i smanjenjem prava RS Srbi izgubili mogućnost da žive u tom delu BiH i da je zbog toga bitno da se vodi borba u kontinuitetu. „Ne smemo izgubiti naš identitet. Ako to prihvatimo dozvolili bismo demontažu RS. Srba tamo više ne bi bilo kao u Hrvatskoj, a i bili bi marginalizovani kao u Sloveniji, Crnoj Gori i drugim delovima bivše Jugoslavije”, naglasio je Dodik. Izvor: Politika (Mladen Kremenović)