Pročitajte još:Novi pad rubljeIzvor: rosbalt.ru/Za Pravdu prevela Milica Stević
Najveći pad kineskog juana u istoriji
Oštar kineski finansijski korak i, naravno, politička vlast izazvali su „domino efekat“. Valute Južne Koreje, Singapura i Australije, to jest partnera konkurenata Kine, takođe su jednoglasno pale za više od 1 posto. Još se gore osećaju malezijski ringit i Indonezijska rupija. Kako saopštavaju novinarske agencije oni su u toku aukcije pali ispod minimalnog nivoa, što je navedeno u periodu velike azijske finansijske krize 1997-1998. godine. Ruska rublja je kao i u vreme te nezaboravne krize, sledila valute jugoistočne Azije i Okeanije. Istina, ne tako aktivno. Za rusku ekonomiju nedostatak direktne komunikacije sa Kinezima, danas bi mogla da bude spas, jer nema sumnje da ovo nije poslednji jasan simptom krize u Kini. Treba napomenuti, i da je u junu počela postepeno da tone kineska berza. To se završilo njenim rušenjem sredinom jula. Mehur je pukao kada je posle 12. juna indeks Šangaj dostigao istorijski maksimum. Zatim je tako brzo došlo do kolapsa, da je već 8. juna ključni indeks akcija kineske privrede opao za 35 posto, izgubivši skoro 4 triliona dolara kapitalizacije. Naknadni blagi porast nije nadoknadio gubitke investitorima, od kojih su većinu u poslednjih nekoliko godina činili običnii kineski državljani. Onda je nastupio drugi čin kineske ekonomske drame. U julu je postalo jasno da je kineski izvoz opao za više od 8 posto u odnosu na prošlu godinu. Praktično proporcionalno i kineski uvoz se snizio za 8 posto. Onda su došli strani investitori, koji su pokušali da izvrše nezavisnu procenu kineske ekonomije, koji su poslednjih nekoliko godina uložili svoj kapital. Bilo je pretpostavki da je BDP Kine u drugom kvartalu rasla i do 7 posto po godišnjoj stopi, ali to nije prijavnjeno od strane kineskih vlasti. Navodno, u prošlosti, rast je bio značajno manji od 7,4 posto BDP-a, što je zvanično i objavila kineska vlast. Drugim rečima, kineske vlasti su bile optužene za lažno prikazivanje statiske koja je prikazivala ekonomsku situaciju boljom nego što jeste. Međutim, većina stručnjaka i dalje veruje da Kina u potpunosti daje pouzdane podatke. Ali čak i u ovom slučaju očigledno je da zemlja pokazuje najsporiji rast od daleke 1990. godine. Ovo je loš signal za svetsku ekonomiju kojoj se Kina javlja kao jedan od najvećih resursa potrošača i dobavljača robe na inostranom tržištu. Ovu vest pažljivo treba da iskoriste zemlje koje su ekonomsko i na druge načine tesno povezane sa Kinom. Na primer, Sjedinjene Američke Države. A takođe i susedi Kine po Jugo-Istočnoj Aziji. Ali, Rusiji je jasno da nema čemu da se raduje. Samo je ona dala izjavu o svom „okretanju prema Istoku“, jer se ispostavilo da je mnogo puta proklela, stabilnu evropsku ekonomiju, koja je uspela da preživi Grčku krizu, koja je sada izgleda iza nje, a sada joj pred licem stoji kineski „mehur“. Kao da namernno hoće da se što bolje vidi kako on puca. Uzgred, kada mehur pukne kao guma za žvakanje fragmenti često odlete i zatvore oči, samo što će ovaj upropastiti sve okolo. Isto bi se moglo desiti i sa Rusijom ako izgubi kinesko tržište električne energije. Nakon pada privrede, ne trebaju samo nafta, gas i minerali. Sada je Kina odlučila da devolvira nacionalnu valutu. I očigledno je da je veštački odrađeno, jer SAD i globalni finansijeri su u poslednjih nekoliko godina jednoglasno izjavljivali da je juan potcenjen i da Kina namerno potcenjuje svoju cenu, kako bi nastavila rad svojih izvoznih kompanija, to jest, nastavila da prevladava svetskim tržištem jeftinom robom. Međutim neki eksperti poslednjih nekoliko nedelja govore kako je devolvacija Kine zapravo najlakši način za izlazak iz ove situacije. Izvoz će donekle rasti, finansijsko tržište će se stabilizovati. Na domaćoj proizvodnji ovaj korak verovatno neće biti ugrožen. Ipak stručnjaci su jednoglasno rekli da kineska vlada neće ići na velike devolvacije, jer bi tada rizik od gubitka poverenja investitora bio preveliki. Ali tu su oni pogrešili. Komunistička partija Kine se nije plašila da započne novu opšte svetsku borbu za amortizaciju nacionalne valute, takozvani „valutni rat“, koji je prema mišljenju ekonomista vodila poslednjih nekoliko godina. NJegov efekat ćemo svi mi sigurno osetiti u bliskj budućnosti, a za ruse će to značiti nastavak pada rublje.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Slobodan Reljić: Kako se dobija rat protiv društvenih mreža
Istraživanja pokazuju da maloletnici koji provode više od tri sata dnevno na društvenim mre...
SIRIJA POSLE ASADA: Nova nada ili irački i libijski scenario!?
Zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i njegov tim ignorišu izraelsku agresiju?
Verovatno samo lenji sebi nisu postavili pitanje: zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i ...
Slobodan Antonić: Da nas sitno ne samelju
Blokaderi, onda i danas, u personalnom smislu nisu isti, ali u strukturalnom jesu. Većina ...