Pravda

Dopisnik lista je kao primer naveo gledište nekoliko žitelja regiona. U Sarajevu se sreo s dvadesettrogodišnjim studentom politikologom Dariom Marakovićem. On nosi majicu s likom ruskog predsednika, smatra ga uzorom i naziva „jedinom nadom za Balkan“. Pritom, kada su Darija pitali o Evropi on je samo odmahnuo glavom i uzviknuo „Ne!“, piše „Handelsblat“. Prema navodima lista, u Srbiji je situacija slična: bez obzira na to što je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Rusija je sveprisutna u njenom životu. U srpskoj prestonici Beogradu mogu se videti veliki plakati na kojima Rusiju nazivaju „velikim slovenskim bratom“ Srbije. Kako navodi nemački list, ogromna većina građana zemlje podržava kurs zbližavanja s Rusijom. Takvo mišljenje, na primer, ima sedamdesettrogodišnja Marija Sejžić s kojom je razgovarao dopisnik „Handelsblata“. Ona je, kako kaže, preživela „užasni rat, glad i poplave“ i jedina zemlja koja još može da pomogne jeste Rusija. Prošle godine, kada su Balkan pogodile poplave, upravo je Ruska Federacija pomogla ljudima brzo i bez birokratskih zavrzlama. Dok su u Briselu još razmatrali kako i čime da pomognu, Rusija je već poslala helikoptere, tehniku, medicinsku pomoć i spasioce, piše „Handelsblat“. Na Zapadu zbližavanje Rusije s balkanskim zemljama prihvataju s brigom. Državni sekretar SAD DŽon Keri je ranije ove godine izjavio da Srbija, Kosovo, Crna Gora i Makedonija predstavljaju „vatrenu liniju“ između Rusije i Zapada. List takođe napominje da su i Rusija i teritorija Zapadnog Balkana naseljeni pravoslavnim Slovenima, koji su tradicionalno tesno povezani među sobom. Prema mišljenju eksperta za Balkan iz nemačkog Fonda za ekonomiju i politiku Dušana Reljića, razlog za naklonjenost žitelja regiona Rusiji krije se u tome što „ekonomske reforme“ u ovim zemljama nisu počele potpuno da funkcionišu. Obećanja Evropske unije nisu ispunjena, objašnjava ekspert i dodaje da u ovom momentu postoji rizik od „ozbiljnog ekonomskog pada“ regiona. U tim uslovima neki političari pribegavaju projektima koji predstavljaju suprotnost Evropskoj uniji. Reljić „histeriju prema Rusiji“ na Balkanu smatra neopravdanom: s njegove tačke gledišta, ruski uticaj na politiku regiona je ograničen. Prema njegovom mišljenju, Srbija se „pridržava evropskog kursa“, ali ne gubi Rusiju iz vida.