Pravda

Proučavajući genetsku strukturu hobotnice naučnici su uspeli da dešifruju njen kod i otkriju koliko je ova vrsta drugačija u odnosu na ostale inteligentne vrste koje žive na Zemlji. Iako je beskičmenjak, ova životinja zna vrlo dobro da se pobrine sama za sebe. Ukoliko se nalazi u zatočeništvu, hobotnica traži načine za beg. Svoju inteligenciju razvila je mnogo pre od ostalih 'više rangiranih' vrsta, a otkriven je i način njenog razvoja u inteligentno biće, tvrde naučnici. Proučavajući genetsku strukturu hobotnice, oni su utvrdili postojanje čak 2,7 milijardi 'genetskih zapisa'. "Hobotnica se prema najnovijim saznanjima u potpunosti razlikuje od ostalih životinjskih vrsta, pa čak i drugih mekušaca. Sa svojih osam krakova, velikim mozgom i mogućnošću razmišljanja i pronalaska pametnih rešenja pri rešavanju zadataka pred kojima se nalazi, ne može se porediti s drugim vrstama", rekao je Klifton Regsdejl sa Univerziteta u Čikagu. Nazvavši je vanzemaljcem, Ragsdejl u šali kaže da je njihova studija zapravo prva koja se bavila proučavanjem genoma jednog vanzemaljskog tela. "Pronašli smo na stotine gena koji se ne nalaze u kodu nijednog drugog bića, što bi moglo da objasni i sposobnost hobotnice da menja boju u zavesnosti na okruženje u kom se nalazi", dodao je Regsdejl. "To su prva inteligentna bića koja su nastanila planetu Zemlju. Proučavanje različitih glavonožaca bitno je za razumevanje njihove veze kao i tok razvoja primarnih inteligentnih bića koja su se razvila pre više od 400 miliona godina, oko 230 miliona godina pre prvog mamuta", kazao je univerzitetski profesor u penziji koji je pokrenuo projekt analize genoma hobotnice, dr. Sidni Brener. Studija je otkrila da i ako poseduju genom nešto manji od ljudskog, hobotnica ima 10.000 gena više od čoveka, tačnije 33 hiljade. Ono što je najzanimljivije je da nervni sistem hobotnice ni po čemu ne liči na nervni sistem ljudi, piše Indipendent. Centralni mozak hobotnice okružuje jednjak, što je tipično za beskkičmenjake, ali hobotnica poseduje grupe neurona koji deluju u potpunosti autonomno, a takođe ima i veliki broj optičkih režnjeva koji su uključeni u sistem čula vida. "Obično kada lovi hranu, račiće ili škampe, hobotnica se približi plenu 'potapše ga po ramenu', ali onom suprotnom terajući tako plen da joj uskoči direktno u krakove. Tako nešto nikada nisam video", rekao je prof. Roj Koldvel sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji.

Pročitajte još:

• OVO MORA DA SE ZNA: U Peruu pronašli „vanzemaljce“!?
• Zalepio je selotejp preko blica svog telefona i uslikao najgoru noćnu moru svake domaćice! (VIDEO)
• NESAVESNI VOZAČ „ISEKAO“ RUSKE SPECIJALCE: Možete da pretpostavite šta mu se dogodilo? (VIDEO)

Izvor: dnevnik.hr