Pravda

Prema rezultatima istraživanja Lajbnic instituta za ekonomske studije iz Minhena, ovu sumu je Nemačka uštedela po osnovu nižih kamata na hartije od vrednosti koje je nemačka vlada emitovala u vreme kada su one bile veoma tražene, jer su ih strani investitori smatrali sigurnim utočištem, nasuprot ostalim zemljama evrozone. „Ovakva ušteda je veća od troškove krize u Grčkoj. Nemačka je očigledno imala koristi od grčke krize”, ističe se u istraživanju ovog neprofitnog instituta Univerziteta u Minhenu. Istraživači ističu da uvek kada su suočeni sa krizom, ulagači se tradicionalno okreću sigurnom utočištu za njihov novac, a to utočište u slučaju grčke krize i uopšte krize evrozone bila je Nemačka. „Svaki put kada su se finansijska tržišta u proteklim godinama suočavala sa lošim vestima iz Grčke, kamatne stope na obveznice nemačke vlade su padale, a svaki put kada bi bila objavljena dobra vest, prinosi su rasli”, navodi se u studiji i dodaje da su zahvaljujući grčkoj krizi dobit na obveznicama imale i druge zemlje, poput SAD, Francuske i Holandije, ali ne u tako velikom obimu kao Nemačka, I dok zvanični Berlin još nije dao komentar na ove nalaze, nemački zvaničnici ne odustaju od svoje politika zahtevanja stroge fiskalne discipline i velikih rezova u javnoj potrošnji Grčke, u zamenu za treći paket finansijske pomoći. Nemačka kancelarka Angela Merkel se vratila sa godišnjeg odmora i njen portparol je juče požurio da novinarima kaže da je u pregovorima o trećem paketu pomoći Grčkoj za Nemačku važnija temeljitost od brzine. On je time razbio nade da će ubrzo biti postignut dogovora između kreditora i zvanične Atine. Pregovori se, prema njegovim rečima, vode veoma intenzivno, ali nemačka vlada, kako je rekao, još nije dobila nikakav dokument koji sadrži uslove potencijalnog aranžmana. „Brz završetak pregovora svakako bi bio poželjan, ali ne smemo zaboraviti da razgovaramo o trogodišnjem programu, odnosno o programu koji obuhvata široku listu reformi”, izjavio je Zajbert, a slična poruka je stigla i od portparola nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, koji je rekao da Nemačka apeluje na Grčku da iznese ambiciozan predlog budžeta, kao i prihvatljivu strategiju privatizacije i održivu reformu penzionog sistema. I dok se očekuje da do 20. avgusta Grčka i njeni kreditori dogovore konačne uslove za dobijanje paketa pomoći u vrednosti od 86 milijardi evra, unutar Merkelinih demohrišćana ponovo je došlo do svađe oko davanja novca Grčkoj. Poslanici njene Hrišćansko-demohrišćanske unije (CDU) juče su se pobunili zbog toga što im je šef poslaničke grupe CDU u Bundestagu, Folker Kauder, rekao da svi oni poslanici, koji se protive odluci nemačke vlade u vezi sa paketom pomoći Grčkoj, nisu pogodni da budu članovi ključnih parlamentarnih odbora. Kauder je to poručio u intervjuu nedeljnom izdanju dnevnog lista „Velt”, ističući da pre svega misli na članstvo u parlamentarnim odborima zaduženim za budžet i evropske poslove. Kada je sredinom jula Bundestag na vanrednoj sednici glasao o odobravanju pregovora o trećem paketu pomoći za Grčku, čak 60 poslanika CDU je glasalo protiv želje Merkelove i Šojblea. „Takva (Kauderova) pretnja me uopšte nije uplašila”, kaže demohrišćanin Kristijan fon Šteten, koji ne odustaje od protivljenja pomaganju Grčkoj i ističe da „nijedan novi argument nije predstavljen u prilog tome da se daju još milijarde Grčkoj”. Čini se da ni rezultati istraživanja Lajbnic instituta za ekonomske studije neće promeniti mišljenje mnogih poslanika u Bundestagu.

Pročitajte još:TAKTIČKI POTEZ KINE: Šta se zapravo krije iza obaranja juana?HOĆE LI SE IZVUĆI: Grčkoj ne bi pomogao ni oprost duga, nema model privrednog rasta

Izvor: Politika