Prošlo je mesec dana od kada je pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, Crvenog krsta i Komesarijata za izbeglice u Preševu otvoren prihvatni centar za migrante koji iz zemalja Afrike i Azije i dalje u velikom broju pristižu u Preševo.
Humanitarna situacija je takva da zadovoljava trenutne potrebe u hrani i vodi, ali ovde niko ne može da predvidi da li u nekom danu može odjednom da dođe i više od hiljadu ljudi, što onda ceo prihvat usložnjava, a povećava i izdatke za osnovne humanitarne potrebe, pre svega u hrani i vodi - navode u stalno dežurnom timu Crvenog krsta. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, koji je tokom obilaska juga Srbije posetio i prihvatni centar u Preševu, razgovarao je sa lekarima Vojne bolnice iz Niša, koji su među prvima ovde postavili mobilni sanitetski punkt gde migrantima ukazuju osnovnu lekarsku pomoć. Podaci sa tri prijavna policijska punkta govore da potvrde o zahtevu za azil dnevno dobije između 300 i 500 migranata, te da je prisutna nervoza zbog procedure koja se sprovodi kako bi se, u skladu sa dogovorom direktora policija zemalja iz regiona, napravila jedinstvena baza podataka o svim migrantima. Na ovaj način se registruju lica koja žele da ostanu u Srbiji, što je prema policijskim procenama manje od dva procenta, dok svi ostali žele da nastave put ka Beogradu i dalje kroz Vojvodinu ka granici sa Mađarskom. Pogranična policija i dalje vrši nadzor granice između Srbije i Makedonije, ali za sada se ne preduzimaju mere vraćanja migranata u Makedoniju, gde je takođe otvoreno nekoliko punktova za ukazivanje prve pomoći i podelu obroka. Migranti uglavnom ponavljaju da nemaju problema sa lokalnim stanovništvom i da postoji "dosta korektan odnos u lokalnim prodajnim objektima i restoranima". - Nisam primetio da mi je neko preplatio vodu ili sokove. Cene hrane su iste kao i za lokalno stanovništvo, jedino ukoliko želimo taksi prevoz on je nešto skuplji i nema taksimetara, već se cena određuje na licu mesta - kaže Saib, koji je pre dva dana sa ženom i dvoje dece stigao u Preševo i počeo da se raspituje "o mogućnosti kako da stigne do granice sa Mađarskom, odakle ima nameru da dođe do Liona u Francuskoj, gde ima rodbinu". Zamenik predsednika opštine Preševo Skender Destani ukazuje da su "maksimalno angažovani svi lokalni kapaciteti u komunalnoj infrastrukturi kako bi se redovno iznosilo smeće i sačuvala higijenska situacija od moguće pojave zaraznih bolesti". - Vlada Srbije i Komesarijat za izbeglice, kao i UNHCR uradili su dosta, ali verujem da će vlasti u Beogradu zatražiti i pomoć zemalja EU, jer ovo nije samo problem Preševa i Srbije, već globalni, u šta se uveravamo ovde iz dana u dan, ocenjuje Destani. On navodi da građani imaju još uvek dosta visok stepen "socijalne tolerancije" prema migrantima i da apsolutno razumeju položaj u kome se oni nalaze, te da do sada nije zabeležen ni jedan jedini incident. Najčešće su rasprave između samih migranata dok čekaju u redu za registraciju na policijskim punktovima gde se pojačano radi na izdavanju potvrda. Pripadnici policije nenametljivo celu situaciju drže pod kontrolom i do sada nije bilo potrebe za njihovim intervencijama. - Shvatamo situaciju u kojoj se ovi ljudi nalaze, ali treba da i nas neko shvati, jer ovo nije problem koji se može rešiti za nedelju, mesec ili godinu dana. Šta će biti kada stigne zima, pa se pojave problemi sa boravkom i grejanjem, zaklonom od kiše? Gde će ovi ljudi, jer tu ima i žena i dece? Zato je neophodna podrška međunarodne zajednice, kaže Sadik F. iz Preševa, dok prolazi pored prihvatnog centra, gde ljudi u zaklonu od sunca leže na betonu ulaza u Centar za socijalni rad, koji je potpuno blokiran za redovne aktivnosti. Svakodnevno je sve veći broj vanrednih autobuskih linija na relaciji Bujanovac - Beograd. Migranti kupuju karte, a dominantna je prevoznička uloga Niš ekspresa, koji prema nezvaničnim podacima, prema Beogradu dnevno ima i više od petnaest polazaka. Autobusi su prepuni, a cene karata su kao u redovnom međugradskom putničkom saobraćaju. To je ipak mnogo manje od prevozničke usluge koju nude lokalni taksisti, koji se ipak ređe odlučuju na prevoz migranata zbog pojačane policijske kontrole i oštrih kaznenih mera, jer se ovakva usluga često tretira kao pokušaj krijumčarenja ljudi. Na železničkoj stanici u Preševu migranti za prevoz do Beograda najčešće koriste noćne vozove koji dolaze iz Soluna i u kojim često ima tek po desetak mesta za putnike obzirom na letnju sezonu. Zato je najveći pritisak na lokalne vozove koji saobraćaju na relaciji Preševo-Vranje-Niš-Beograd, u čijim kompozicijama ima po četiri do pet putničkih vagona. Najveći broj migranata stiže u dane vikenda iz pravca Grčke i Makedonije, pa će i ovaj vikend biti u znaku neizvesnosti koja se registruje pitanjem koje poluglasno i više sami za sebe postavljaju ovdašnji građani: A koliko ih je danas stiglo?
Vučić: Očekujemo pomoć
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da saoseća sa migrantima koji svakodnevno stižu u Srbiju i da ni u jednom trenutku neće da učestvuje u kampanji protiv njih. On je dodao da nije siguran da će, u pokušajima da se oni što bolje zbrinu, Srbija dobiti pomoć Evropske unije, ali da će "imati dovoljno novca da im uredi pristojan prihvat i pristojne lekarske preglede". Vučić je ukazao i da migranti, kada ih se pita o prijemu u Srbiji, kažu da su zadovoljni tretmanom vlasti i istakao da da im je, istovremeno, zahvalan što su veoma disciplinovani i što poštuju zakone Srbije.
Pročitajte još:
Izvor: Danas
