Emir Kusturica je u pravu: bosanski građanski rat ne da se prepričati bez satire o Bernaru-Anriju Leviju, komičnom prototipu pariskog „javnog intelektualca“ s kraja prošlog veka. Piše: LJiljana Smajlović
Nije čudo da se naš proslavljeni režiser prošle sedmice u „Politici” u dva nastavka bavio tom pretencioznom figurom čiji su zaštitni znaci duga kosa, crno odelo, raskopčana bela košulja i vitke plavuše. Nije čudo ni da je Akademija nauka i umjetnosti BiH ovom filozofu dodelila počasno mesto u svojim redovima. Pa šta ako mu se jedan francuski kritičar u ranoj fazi karijere podrugnuo opaskom: „Bog je mrtav, ali moja je frizura savršena.“ Čudi me nešto drugo. Kako je moguće da se BHL, kako ga od milja zovu, ne spominje u kontekstu izbegličke tragedije koja je usledila nakon njegovih uspeha u ovom veku? Evropski komesar za migrante juče reče da svet prolazi kroz najgoru izbegličku krizu od Drugog svetskog rata. A gde je tu BHL? Zašto se malo ko seća da je nagovorio Sarkozija da prizna libijske odmetnike iz Bengazija za legitimnu vlast u Tripoliju, za živog Gadafija? Zašto se povodom krize u Kaleu niko ne seti da je počelo kada je BHL svojeručno odveo vođu pobunjenika na sastanak sa Hilari Klinton u Parizu? Da je samo sedam dana kasnije počelo savezničko bombardovanje Libije? I da je ostalo istorija, uključujući i brodove koji svakodnevno sa libijskih obala prevoze izbeglice ka Evropi? Kad bolje razmislim, ni to ne bi trebalo da me čudi. Malo ko i malo kad javno prihvata odgovornost za posledice svojih spoljnopolitičkih promašaja. Vlade velikih država prepune su BHL-ova koji se ne sećaju da je invaziji ljudske nesreće i bede na Evropu, davno pre Libije i arapskog proleća, prethodila invazija na Irak. A „NJujork tajms“ prekjuče najavljuje intenzivnu saradnju Rusije i SAD sa jednim jedinim ciljem: da se spreči kolaps Asadovog režima od kog bi koristi imala Islamska država. Pa zar poslednja runda pakla nije započela tako što je Vašington odlučio da Asad „mora da ide“?
Pročitajte još:Aleksandar Domirn: Američki izbori – ples po grabuljamaPOLEMIKA OKO EMIGRANATA: Trebaju li Srbiji oštrije mere?
Čudna mi čuda. Niko se na Zapadu ne seća da 1999. reka izbeglica sa Kosova nije potekla pre, već posle NATO bombi. Ako ih pitate, reći će vam da su zaustavili – genocid, ni manje ni više. Nema tu ništa lično, nije to upereno protiv Srba. Svakog dana u američkim novinama osvane poneki licemerni tekst u kom se liberalni kolumnista zgražava što Evropa za migrante tako malo čini. Kako ta EU može da bude tako uskogruda i sebična? Kao da ovo nisu i njihove izbeglice, kao da trošnim barkama na koje se ukrcavaju nesrećnici nisu prethodili veliki i sjajni američki ratni razarači. A sad, kad je nastala pustoš, sa nedokučivih obala poručuju: ne brukajte zapadnu civilizaciju. Izvor: Politika