Pravda

Udruženje Turaka u Srbiji, formirano pre manje od godinu dana u Novom Pazaru, 27. jula je pozvalo građane da se registriraju u tom udruženju, a u cinju formiranja turske nacionalne manjine. Iako predsednik Udruženja Alija Šahović, kaže da je poziv uputio samo građanima "turskih korena", a kojih, kaže, u Srbiji ima veliki broj, mnogi građani tzv. Sandžaka, tvrde da je poziv bio upućen Bošnjacima, što su shvatili kao provokaciju, sa dubljim – skrivenim namerama, uperenim ka urušavanju bošnjačkog identiteta. „Kunem vam se da smo pozvali samo one koji imaju turske korene“, kazao je Alija Šahović, dodajući da on oseća turske korene u sebi, što „pokazuje poreklo njegovih predaka koji su u Sandžak došli sa anadolskih prostora“. „To nije istina. Poziv je poslat Bošnjacima. Da bi se formirala nacionalna manjina, potrebno je 300 registrovanih građana, a oni ih nemaju. Da ima toliko Turaka u Srbiji, kako Alija tvrdi, onda ne bi upućivao javni poziv putem medija. Osim toga, tom čoveku je nadimak Alija Nemac i to dovoljno govori da on ima krizu identiteta“, odvratio je dr. Almir Muratović, predsednik Bošnjačke kulturne zajednice. Muamer Zukorlić, sandžački muftija i generalni sekretar Bošnjačke akademije nauka i umetnosti (BANU), takođe kaže da je poziv upućen Bošnjacima. „Da, tako smo i doznali, jer su ljudi bili iznenađeni, uspaničeni. Mnogi su nas zvali, pitali, tražili savet i odgovor na pitanje zašto Bošnjake neko zove u Turke. Naravno da je pozvao Bošnjake, jer ovde ne postoji nijedan Turčin, čak ni statistički“, kaže Zukorlić. I Šefćet Bilalović sa Peštera je bio iznenađen pozivom. „Ne može Bošnjak biti Turčin“, kaže, dodajući: „Ja još nisam sreo ovde kod nas nekoga Turčina da živi, a kao turistu jesam. A puno naših Bošnjaka živi u Turskoj, pa oni nisu Turci, a sad ispade da smo mi ovde Turci, a oni tamo nisu.“ „Sudeći po informacijama iz medija i sami inicijatori su bošnjačke nacionalnosti i samim time, očigledno računaju na pripadnike bošnjačke nacionalne zajednice u Sandžaku za ovu rabotu. Osim toga, u Sandžaku nema etničkih Turaka. Koliko ja znam, ima nekoliko porodica etničkih Turaka u Preševskoj dolini, u okolini Bujanovca“, kaže Esad DŽudžo, predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća, napominjući da on nema ništa protiv organizovanja turske nacionalne manjine u Srbiji. Ono što je iznenadilo Bošnjake Novog Pazara jeste, kako kažu, činjenica da se preko naroda od kog očekuju najveću pomoć i smatraju ga najvećim prijateljem, pokušava izvršiti „turkizacija Bošnjaka“ i stvaranje jedne manjine nauštrb druge. „To je jako opasna ideja i brutalna agresija na biće i identitet bošnjačkog naroda u celini, a posebno u Sandžaku“, kaže dr. Muratović. Esad DŽudžo smatra da je ova ideja dirigovana iz „velikosrpskih obaveštajnih krugova s ciljem umanjivanja kapaciteta bošnjačke nacionalne zajednice i narušavanja dobrih bratskih odnosa između bošnjačkog i turskog naroda, kao i odnosa Srbije i Turske“. I Muamer Zukorlić ističe kako se iz ove inicijative mogu iščitavati rukopisi različitih politika i ideologija. „Bošnjake ovde stalno negde svojataju, zamišljaju ih kao švedski sto kom će da priđe ko hoće, kad hoće i uzme koliko hoće. Iako ovdašnji Bošnjaci iza sebe nemaju jaku nacionalnu državu, koja će da ih štiti, oni će se odupreti ovakvim pokušajima asimilacije, a budući da imaju svoj etnički, nacionalni i kulturni identitet“, kaže on. Neki građani Novog Pazara kažu da su ih iz Udruženja Turaka pozvali na prevaru, govoreći im kako će tako iz Turske dobiti pomoć i investicije, a da oni, u zamenu za to treba da se odreknu svog – bošnjačkog identiteta i izjasne kao Turci. „Nažalost, u vremenu velike nezaposlenosti i apatije, ovakve zloupotrebe su moguće“, kaže Zukorlić. U Bošnjačkoj kulturnoj zajednici takođe smatraju da je materijalna korist bila jedan od motiva za pokretanje ovakve inicijative. „Ko god kaže da se oseća Turčinom – laže, samo se za pare prodaje“, rezonuje Šefćet Bilalović. Iako je za medije iz Srbije predsednik Udruženja Turaka u Srbiji Alija Šahović, između ostalog, kazao da je inicijativa pokrenuta kako bi se lakše došlo do turskih investicija, u razgovoru za Al džaziru, on taj aspekt nije spomenuo. „Naš motiv je određivanje pozicije Turaka u Republici Srbiji te uspostavljanje što boljih veza između turskog i bošnjačkog naroda u Sandžaku, ali i da postanemo važan faktor u jačanju međunacionalnih odnosa između turske i ostalih nacionalnih zajednica u našoj zemlji“, kazao je. Šahović kaže da je zadovoljan odzivom građana i brojem upisanih, a Ćani Bilać, iz sela Bilača u Preševskoj dolini, navodi kako "u njegovom selu ima tridesetak kuća sa skoro 180 članova, da se svi deklarišu kao Turci i da su se priključili akciji". O ovoj inicijativi još uvek se nije zvanično oglasio niko od srpskih političara, niti iz Ambasade Turske. Šahović kaže da se "turska diplomatija u Srbiji ne meša u inicijativu Udruženja Turaka u Srbiji, ali da oni realno očekuju njihovu pomoć i podršku". Bošnjački lideri čitavu situaciju posmatraju kao "presedan u međunacionalnim odnosima u savremenoj istoriji" i najavljuju slanje protestnih nota i turskoj diplomatiji u Srbiji, i vlastima u Beogradu, a Bošnjake pozivaju da "odlučno odbace ovaj asimilatorski čin i ponižavajući projekat i ostanu dosledni svom nacionalnom identitetu". Udruženje Turaka u Srbiji još uvek nije sakupilo 300 potpisa građana, neophodnih za formiranje turske nacionalne manjine.

Pročitajte još:

• KREĆE KRVAVI DŽIHAD PROTIV SRBA? Demirović motivisao Sandžaklije za sveti rat protiv Srba
• Novi Pazar regrutni centar za borce ISIS-a
• Hrvatska obaveštajna služba je Islamska država za Srbiju

Izvor: Al džazira