Pravda

"Veliki novac oni sami zarađuju zahvaljujući nalazištima nafte pod svojom kontrolom, pa im nisu potrebni spoljni finansijeri", tumači dr Vlado Azinović, sarajevski stručnjak za terorizam i autor nekoliko knjiga na tu temu. U tome je razlika između ISIL-a i Al Kaide, koja se u puno većoj meri oslanjala na tajne donacije moćnih finansijera. Sada pomoć moćnih mecena ne prelazi pet posto prihoda najveće i najokrutnije svetske terorističke organizacije, procenjuju poznavaoci. Na prostoru pod kontrolom ISIL-a vrti se ogroman novac, jer je tu trenutno najunosnije svetsko tržište za ilegalne trgovce oružjem i drogom, kaže Azinović. Nafta im nije jedini izvor prihoda. Sarajevski novinar i analitičar Mirnes Kovač tumači kako ISIL funkcioniše kao mafijaška kriminalna organizacija, koja se finansira otmicama, ratnim plenom i otkupninama, naravno i ilegalnom trgovinom naftom. "Svi su u to upetljani, pa i Turska, iako je nedavno krenula u napad protiv njih", priča Mirnes Kovač . Prema Turskoj su išli kamioni i cisterne s dvostrukim dnom. Tržište im je široko: oni ratuju s Asadom, ali istovremeno mu prodaju naftu, dodaje on. "Kao u ratu u Bosni i Hercegovini, kad su sve strane trgovale. Međusobno su ratovali i trgovali", kaže Mirnes Kovač. Veliki plen zatekli su ISIL-ovci kad su osvojili velike dijelove Iraka. Dobili su najsavremenije oružje i vojnu opremu koje je iračka vlada kupila od Amerikanaca. Sve što je poslato u Mosul ostalo je njima, kad su sa 1.000 ljudi zauzeli taj irački grad koji je nevoljno branilo 30.000 vojnika iračke regularne vojske, priča Mirnes Kovač. Zna se da su ciljano otimali korumpirane iračke zvaničnike, zahtevajući "masne" otkupnine, a milionski plen su odneli kad su u Mosulu ispraznili sefove tamošnjih banaka. Trgovina naftom ostaje im ipak kao glavni izvor finansiranja. Najviše nafte dobiju iz nalazišta i rafinerija na severu Iraka i Sirije koji su pod njihovom kontrolom, prodaju ih na lokalnom tržištu i razvoze dalje. Kao jedno od najvećih tržišta spominje se Turska. Vlado Azinović kaže kako se verovalo da su početkom godine ISIL-ovci prodajom nafte zarađivali oko tri miliona dolara dnevno, ali su Amerikanci vazdušne udare koncentrisali upravo na naftna postrojenja u rukama ekstremista; a nakon toga se procenjuje kako im je puno toga uništeno pa im je zarada pala ispod jednog miliona dolara dnevno. "Ali to su samo procene", ograđuje se profesor. Američka TV mreža En Bi Si nedavno je, pozivajući se na američke obaveštajne izvore, objavila da najnovije američke obaveštajne analize kažu kako teroristi zarađuju od nafte od 8 do 10 miliona dolara mesečno. Pre su obaveštajne službe mogle raditi samo grube procene, ali sada već raspolažu ozbiljnom dokumentacijom, prenosi En Bi Si. Pre dva meseca američke snage u Siriji su ubile Abua Sajafa, finansijskog šefa ISIL-a i zarobile njegovu suprugu Um Sajaf. Pritom su zaplenile dokumente na temelju kojih su američke službe za borbu protiv terorizma zaključile kako najokrutnija teroristička organizacija na svetu finansijski i dalje dobro stoji. Naftu prodaju svuda, rekao je jedan američki obaveštajac za En Bi Si, u Siriji u Iraku, i to puno intenzivnije nego što su to u Vašingtonu očekivali. Neki, pak, tvrde da Amerikanci preteruju s procenama, zanemarujući da se velike količine nafte potroše već na područjima pod kontrolom ISIL-a. "Pre akcije u kojoj je ubijen Abu Sajaf nismo imali pravu predstavu koliko novca zarađuju krijumčarenjem nafte. Kružile su razne procene, ali objektivno nismo znali", rekao je jedan od američkih obavještajaca za En Bi Si. Sada znaju da je ISIL u jednom mesecu od nafte zaradio 40 miliona dolara, što bi na godišnjem nivou doseglo iznos od skoro pola milijarde dolara. Teroristi ne bi mogli da zarađuju novac koji im treba za nastavak svoje krvave delatnosti da ne postoje ljudi spremni da trguju s njima. Početkom ove godine Savet bezbednosti Ujedinjenih naroda usvojio je rezoluciju kojom se poziva na usvajanje sankcija prema pojedincima i institucijama koje trguju naftom s ISIL-om i ograncima Al Kaide poput sirijskoga Al Nusra Front-a. Još tada, američke obaveštajne strukture bile su uverene kako je u vazdušnim udarima stradao najveći deo naftnih postrojenja koji je završio u rukama ISIL-a, te da nafta više nije njihov glavni izvor prihoda. Ispostavilo se da su pogrešili. UN je pozvao sve svoje članice da zaustave sva vozila koja dolaze s područja pod kontrolom ISIL-a i Al Nusra Ffront-a kako bi zaustavili šverc nafte, stoke, elektronskih uređaja, cigareta i oružja. U izveštaju UN-ove komisije za nadzor delovanja Al Kaide, navodi se da ISIL dnevno od nafte zarađuje od 850.000 do 1,65 miliona dolara, a od otkupnina između 96.000 i 123.000 dolara. Protivteroristička koalicija posebno se koncentrirala na zaustavljanje krijumčarenja nafte i oružja, te prekid lanaca finansiranja, praveći pritisak na članice UN-a da prekinu kanale kojima se novac sliva teroristima. Za razliku od Al Kaide, koja je delovala kao tajna teroristička skupina, Islamska država drži teritorije pod kontrolom na kojima uspostavlja svoju vlast. To znači da imaju puno veće izdatke nego obična teroristička organizacija, jer su dužni da finansiraju makar u minimalnom opsegu vođenje računa o stanovništvu, školstvo i neki nivo socijalne i zdravstvene zaštite, ali u isto vreme imaju mogućnost ubiranja poreza. Poseban porez plaćaju muslimani, a poseban hrišćani. Deo prihoda od nafte odvajaju za osiguranje obezbeđivanja električnom energijom, telekomunikacije, obezbeđivanje vodom, hranom i drugom robom. Uspostavili su novu vlast i naterali zaposlene u lokalnoj administraciji da svakodnevno dolaze na posao i rade, dok su za vreme samovlasti ranijih terorističkih organizacija sedeli kod kuće i primali platu od Asadovog režima za potpuni nerad. "Weiss Hassan" piše da su ISIL-ovci nametnuli kontrolu cene i uveli red u preradu nafte, koja se obavljala neretko u primitivnim, kućnim radionicama. Nakon izbijanja rata u Siriji, jeftina nafta oživela je sirijsku poljoprivredu jer su seljaci sada mogli da dođu do jeftine nafte za navodnjavanje svojih polja. Pre ISIL-ove kontrole nad istočnom Sirijom, jedno naftno izvorište proizvodilo je oko 30.000 barela na dan, a svaki barel se prodavao za dve hiljade sirijskih funti, ili oko jedanaest dolara, pišu oni. LJudi koji su radili u "kućnim" rafinerijama zarađivali bi dve stotine lira, ili nešto više od jednog dolara po barelu koji su primitivno preradili, navode autori. Nakon što je ISIL preuzeo vlast, barel nafte postao je jeftiniji jer je cena nafte fiksirana na oko 30 centi za jedan litar. Takođe su zabranili preradu nafte u samim naseljima i na rubovima naselja, pa su mnoge porodice odustale od tog biznisa. I pored oštrog pada proizvodnje nafte usled američkih vazdušnih udara, krijumčarenje nafte u susedne zemlje, u Tursku, Jordan i druga područja Sirije i Iraka i dalje čini važan izvor prihoda za ISIL. NJihova snalažljivost u trgovanju naftom impresionirala je mnoge, ali "Weiss Hassan" otkrio je da su za njih radili iskusni krijumčari koji su sve tajne crnog tržišta izučili još u eri Sadama Huseina.