Zapadne sile iskoristiće 20. godišnjicu Dejtonskog sporazuma za novi pokušaj smanjenja nadležnosti RS i jačanja institucija u Sarajevu.
Ova godina prepuna je "okruglih" godišnjica nekih od najvažnijih događaja iz ratnih devedesetih. Posle Srebrenice i "Oluje", u novembru na red dolazi Dejtonski mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu. Već od septembra, treba očekivati niz inicijativa, i na međunarodnom planu i u BiH, koje će zapravo predstavljati udar na Republiku Srpsku, rekli su diplomatski izvori. RS i njen predsednik Milorad Dodik doživljavaju se na Zapadu kao glavni kočničari za uspostavljanje "funkcionalne BiH" i to jer insistiraju na svojim maksimalnim nadležnostima u okviru Dejtonskog sporazuma. - Uslovi za izmenu Dejtona sada ne postoje. Reč je o međunarodnom pravnom aktu koji se ne može menjati bez pristanka Srbije i Rusije - saglasni su sagovornici. Ipak, kako dodaju, očekuje se da će u susret 20. godišnjici u raznim međunarodnim forumima, počev od okruglih stolova u uticajnim institutima, preko javnih obraćanja političara, pa do zvaničnih institucija poput Evropskog parlamenta, biti stvarana atmosfera za ponovni pokušaj ustavne reforme u BiH. Konkretna obeležavanja ove godišnjice još se dogovaraju. Mogućnost koja se na Zapadu ozbiljno razmatra je da u Savetu bezbednosti UN bude doneta rezolucija o Dejtonskom sporazumu. Za razliku od britanske rezolucije o Srebrenici, koja zbog Rusije nije prošla u SB UN, ovde bi glavnu reč vodili Amerikanci. - Rezolucija je jedna od opcija o kojima se razmišlja. Ipak, nakon ruskog veta u NJujorku na takav dokument o Srebrenici, kao i na rezoluciju o obaranju malezijskog aviona, kada je shvaćeno da se Moskva ne libi da spreči sve što joj se ne dopada, ova inicijativa je dovedena u pitanje - objašnjavaju sagovornici. Predsednik RS Milorad Dodik nedavno je potvrdio da ima saznanja da se razmatra donošenje rezolucije o Dejtonu u SB UN. - Očigledno je da će različiti faktori inicirati neki tekst o Dejtonskom sporazumu, 20 godina posle, pred Savetom bezbednosti. Nadam se samo da će se postići opšti konsenzus o tome i da neće biti kao što je bilo sa rezolucijom o Srebrenici, koja je odbijena zato što nije bila usaglašena. Ona je bila deo gledanja samo jedne strane, koja je pokušala da je nametne - rekao je Dodik za "EuroBlic".