Pravda

Dvadeseta godišnjica Dejtonskog sporazuma, koja zvanično pada u novembru, ali čija će obeležavanja početi već od rane jeseni, zakomplikovaće situaciju u Bosni, a od Srbije će se tražiti da se svrsta na neku od sukobljenih strana. Pored toga, na ivici su odnosi sa Hrvatskom, Mađarskom, Albanijom, Grčkom i Makedonijom. Srbija, u centru Balkana, uglavnom služi kao vreća za udaranje ili moneta za namirivanje tuđih računa. Bivši ambasador Srbije u BiH Ninoslav Stojadinović kaže da su razlozi za sukobljavanja u geopolitičkoj poziciji Srbije, ratnom nasleđu u regionu, kao i u veoma kompleksnoj situaciji u kojoj se Evropa nalazi. Što se tiče novih problema, on objašnjava da Grčka ima svoje političke i ekonomske teškoće i veoma složenu poziciju u EU pa se sve češće pominje mogućnost da će priznati Kosovo. Stojadinović smatra da je, međutim, dobro što ćemo konačno dobiti "izvanrednog ambasadora u Atini". - U Hrvatskoj je počela izborna kampanja. Ne samo HDZ već i aktuelna socijaldemokratska vlast menjaju retoriku i igraju na kartu nacionalizma. Imamo problem i sa BiH. Pokušavalo se sa reformom Ustava, visoki predstavnici su uzimali nadležnosti od Srpske, postojala je ideja za „unitarizacijom“. Potvrda da u regionu stvari ne idu najbolje je i u odbijanju inicijative premijera Aleksandra Vučića za ustanovljavanje zajedničkog dana sećanja - smatra Ninoslav Stojadinović. Politički analitičar Branko Radun ocenjuje da su problemi sa Hrvatskom eskalirali, dok su nesuglasice s ostalima trenutne. - S Grčkom imamo dobre odnose, ali oni promovišu albansku nezavisnost, što mi ne možemo da prihvatimo. Mađari zidom sebe štite od talasa izbeglica, a to nama ne može da bude po volji. Sukobe dodatno potpiruju stranci želeći da uspostave dominaciju - kaže Radun.