Pravda

Najavljujući drugu po redu "Konferenciju država Zapadnog Balkana" koja je najavljena 27. avgust u Beču, Šebek ne spominje konkretno niti jedan jedini infrastrukturni projekt, iako tvrdi da je ovo "najvažniji regionalni događaj na kom će biti predstavljeni infrastrukturni projekti za ovo područje". Za informaciju o kojim je projektima reč treba posetiti stranice Evropske komisije. Ako bolje pogleda lista energetskih projekata koje želi Evropska komisija i koja, što se gasovoda tiče, favorizuje Jonsko-jadranski i Transjadranski gasovod, kao i nadogradnju i rekonstrukciju naftovoda Janaf, jasno je da EK ceo region želi da povež na takav način da zavisi od zajedničkih energetskih projekata, odnosno da sve zemlje "Zapadnog Balkana" zajedno učestvuju u proizvodnji i distribuciji električne energije i da budu povezane gasovodima i naftovodima koji neće zavisiti od Rusije. Tako se predlaže povezivanje Hrvatske i Srbije; Makedonije, Srbije i Rumunije; Srbije i Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Albanije; itd., itd… Vrlo zanimljiva lista projekata koji bi, jednom izgrađeni, bili gotovo preslikana bivša Jugoslavija. Vraćajući se na drugu "Konferenciju država Zapadnog Balkana" i infrastrukturne projekte, iako je članak tako naslovljen, Radio Slobodna Europa uopšte ne govori o čemu je reč, ali zato oduševljeno naglašava "kako je ovo prva konferencija na kojoj će učestvovati predstavnici civilnog društva koji će liderima šest zemalja izneti svoja gledišta na ključne probleme u regionu. "Kada je reč o infrastrukturnim projektima, to je, znači, nešto konkretno. Nešto što će građani zemalja našeg regiona moći da opipaju, osete, vide određeni boljitak. Znači, ne radi se tu samo o tome da ćemo se, kada je reč o infrastrukturnim projektima, o putevima, recimo, prekosutra moći voziti udobnije, bolje, brže, lakše, nego je reč o tome da će u međuvremenu biti otvorena radna mesta, biti podstaknuta proizvodnja, od proizvodnje asfalta, šljunka, cementa, sve što je potrebno za izgradnju infrastrukture. Znači, tu se otvaraju radna mesta, stvara se i bolji prosperitet u našem regionu. Prema tome, ovo je od izuzetnog značaja", za RSE govori Nenad Šebek, iako nije baš jasno ko će te infrastrukturne projekte raditi ili će to po običaju biti zapadne kompanije, a nama će ostaviti da se bavimo asfaltom, šljunkom i cementom. U svakom slučaju, kompletna lista predviđenih željeznica, autoputeva i plovnih puteva, koju je objavila EK, govori, kao što je slučaj i s energetskom infrastrukturom, da će se prostor bivše Jugoslavije i Albanije umrežiti kao nikad pre i da su svi šefovi vlada i država saglasni s tim, a čak je dodat i aneks kojim se Kosovu daje pravo da u svemu učestvuje kao nezavisna država. Naime, kako se ne bi ljutili ni u Beogradu ni u Prištini, u svim dokumentima u dnu stoji "kako dokument ne prejudicira stav o statusu Kosova i da je u skladu s rezolucijom SB UN 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji nezavisnosti Kosova". Nenad Šebek za RSE dalje govori "kako našem regionu pomažu i Sjedinjene Američke Države i da su, bez obzira što im je fokus na Bliskom i Dalekom istoku, one su još uvek veoma prisutne na Zapadnom Balkanu". "EU, kroz proces pridruživanja, takođe je izuzetno važna, a takođe pojedine zemlje, govorim sad konkretno o Berlinskom procesu, znači Nemačka, Austrija, Francuska, pridružiće se posle, ako se ne varam, i Italija, koje su takođe veoma važni partneri. To su istovremeno i najveći investitori u našem regionu. Da se razumemo, to su zemlje koje i inače imaju ponajviše investicija, najviše svojih kompanija koje posluju ovde i to su takođe zemlje u kojima i mi imamo brojnu dijasporu i iz kojih stižu i doznake naših radnika koji žive tamo", kaže Nenad Šebek. Na "Konferenciji država Zapadnog Balkana" u Beču će novina biti i učešće "predstavnika civilnog društva" čiji će predstavnici imati priliku da liderima šest zemalja Zapadnog Balkana predoče svoje viđenje ključnih problema, kaže novinarka Gordana Sandić-Hadžihasanović. Nenad Šebek joj odgovara je ovo zaista prva prilika da se na jednom ovako impozantnom skupu lidera zemalja "Zapadnog Balkana" čuje, i to organizovano, glas civilnog društva. "To je delimično inicijativa 'Berlinskog procesa' i veoma smo zahvalni zemljama koje taj proces vode. Prošle godine je to bio Berlin, ove godine samit u Beču, dogodine će biti u Parizu, a svi su insistirali na tome da se čuje glas civilnog društva. Civilno društvo ne treba da bude neki izuzetak, ne treba da bude bilo kakva opozicija koja se pojavljuje ovamo ili onamo. Civilno društvo treba da postane zaista integralni deo, integralna komponenta našeg puta ka Evropskoj uniji, našeg puta u jedno bolje društvo. U razvijenim demokratijama civilno društvo je jedan od regulatora tog društva, deo sistema, jedan deo mehanizma koji kontroliše vlast. Nadamo se da će ovo zaista biti ulazak na velika zvona i kada je reč o zemljama našeg regiona", zaključuje Šebek.

Angela Merkel je odlučila: "Natrag u Jugoslaviju ma kako se ona zvala!"

Kako je započeo takozvani Berlinski proces? Često se može čuti tvrdnja "kako je to maslo Velike Britanije, koja nikada nije prežalila raspad bivše države i da London sve radi kako bi opet vaskrsla". Te tvrdnje su potpuno netačne i konkretne korake u povezivanju zemlja bivše Jugoslavije i Albanije čine Berlin i nemačka kancelarka Angela Merkel. Prošle godine u Berlinu, na prvoj "Konferenciji država Zapadnog Balkana" na kojoj su učestvovali predstavnici Evropske unije, Nemačke i Austrije pokrenut je "Berlinski proces" u kom, osim navedenih sponzora, učestvuju Srbija, Hrvatska, Slovenija, Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija i "Kosovo". Ove godine će učestvovati iste zemlje kao i na prošlogodišnjem "Berlinskom kongresu", ali će se evropskim sponzorima regionalnih integracija pridružiti Francuska i Italija. Nakon prošlogodišnjeg kongresa je nemačka kancelarka Angela Merkel bila izuzetno ponosna, a Nemačka akademija nauka piše "kako je prošlogodišnja konferencija početak šire inicijative potvrde evropske predanosti Zapadnom Balkanu i da se njome konsoliduju različiti napori da se region integriše u Evropsku uniju". Osim toga, nakon pokretanja političke inicijative, u dogovoru s nemačkom saveznom vladom, Nemačka nacionalna akademija nauka Leopoldina preuzima inicijativu u području obrazovanja, nauke, istraživanja i društvenog dijaloga. Na prvoj zajedničkoj naučnoj konferenciji pod pokroviteljstvom Nemačke će učestvovati Srbija, Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Francuska, Nemačka, Italija, "Kosovo", Makedonija, Crna Gora, i Slovenija. Okupiće se predstavnici nacionalnih akademija, rektorskih konferencija, Evropske komisije, veleposlanstava zemalja Zapadnog Balkana u Nemačkoj i nemačke savezne vlade. Brojni ugledni naučnici sa Balkana i EU će biti pozvani lično, a rezultati konferencije će biti deo konsultacija o političkom procesu. Dakle, u celi proces se uključuju i Nemačka akademija nauka, ali i sve akademije zemalja koje učestvuju u "Berlinskom procesu". Iz navedenog se nameće zaključak da je nemačka kancelarka pokrenula vrlo ozbiljnu inicijativu koja dotiče sve ključne tačke. Povezivanje saobraćajne i energetske infrastrukture i saradnja na najvišem nivou nacionalnih akademija nauka, potom i učešće predstavnika civilnog društva pod zajedničkim nazivom može značiti samo jednu stvar, a to je što veća integracija nekima tako mrskog "Zapadnog Balkana", kog u "Berlinskom procesu" čine sve zemlje, priznate i nepriznate, bivše Jugoslavije i Albanija. Nakon prošlogodišnjeg kongresa u Berlinu je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila "kako planira da blisko sarađuje sa zemljama Zapadnog Balkana kako bi ih približila EU". "Svih sedam država naslednica bivše Jugoslavije, kao i Albanija, imaju evropsku perspektivu, 28. avgusta na mnogo očekivanoj Konferenciji država Zapadnog Balkana koja se završila s optimizmom u integraciju regiona u EU je izjavila nemačka kancelarka Angela Merkel", prenosi Euraktiv. Konferencija u Berlinu u stvari bila je nastavak tzv. samitu "Procesa Brdo-Brioni" koji je inicijativa iz 2013. godine bivšeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića i slovenačkog predsednika Boruta Pahora. Samit Brdo-Brioni je prvi put održan na Brdu kod Kranja u 2013, prošle godine je održan u Dubrovniku, a ove godine u Budvi u Crnoj Gori. Treba reći da su svi lideri zemalja i ministri zemalja Zapadnog Balkana koji su učestvovali u radu ova tri skupa na sastancima predano radili na jačanju regionalnih integracija i to bez obzira na političku pripadnost, pa tako i aktuelna hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović koja je u javnim nastupima ogorčeni protivnik termina "region" i "Zapadni Balkan" i Hrvatsku vidi u "liniji Baltik-Jadran". Zanimljivo, kada je reč o inicijativi nemačke kancelarke Merkel i "Berlinskom procesu" ne čuju se reči protivljenja i svi su saglasni "kako je potrebno jačati saradnju u regionu i razmotriti perspektive država za ulazak u EU". Na konferenciji za novinare je tadašnji predsednik EK Barozo rekao "da je zajednički cilj jasan i da svi žele da vide zemlje Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji". "To je u našem zajedničkom političkom, ekonomskom i geostrateškom interesu. Ovo je pravi način da se brani dugoročni prosperitet svih građana u našoj evropskoj porodici i odbrani evropska stabilnost", pre godinu dana je izjavio Barozo. Angela Merkel je istakla da se ljudi najviše od svega nadaju "ekonomskom napretku i rešavanju problema nezaposlenosti". Službeno je "Berlinski proces" posvećen ulasku zemalja u Evropsku uniju, što nužno ne mora da znači ništa loše, ali u trenutku kada je proces proširenja prilično upitan, postavlja se pitanje iz kog razloga nemačka kancelarka Angela Merkel insistira na regionalnim integracijama u energetici, saobraćajnoj infrastrukturi, a Nemačka akademija nauka je na sebe preuzela zadatak za saradnju nacionalnih akademskih zajednica i rektorskih konferencija? Verovati u veliku ljubav Berlina prema narodima bivše Jugoslavije i Albanije je više nego infantilno. Konačno, Nemačka nikada ništa i nije radila ako to nije bilo iz interesa, što je razumljivo. Stvara li to Nemačka okvir za neku novu zajednicu naroda, naravno, ne pod imenom Jugoslavija, ali nešto po uzoru na Beneluks, Baltik ili Skandinaviju? Ako je tako, a sve govori da jeste, onda naši lokalni despoti ne bi trebalo da od termina "Zapadni Balkan" beže kao đavo od krsta i trebalo bi ovaj "Berlinski proces", koji je već u toku, da predstave narodima kako bi iz njega izvukli najveću moguću korist. Potencijal koji ima ova inicijativa će u protivnom iskoristiti Berlin, a nama će evropski sponzori ostaviti da se svađamo oko tema ko je u Drugom svetskom ratu bio "na pravoj strani" ili "ko je počeo rat '90-ih". S druge strane će nam se naši predsednici, premijeri i ministri sočno smejati u lice i koristiti se pogodnostima koje su zaslužili za dobro odrađeni posao. Konačno, spisak projekata koji su deo zajedničke izjave šest premijera Zapadnog Balkana usvojene u Briselu 21. aprila ove godine, o kojima će se raspravljati krajem ovog meseca u Beču, lista "Projekata zajedničkog energetskog interesa" (PECI) i akademska saradnja pod patronatom Nemačke ukazuje na činjenicu da ćemo se, hteli mi to ili ne, govorilo se o tome ili ne, na kraju ipak naći u regionalnoj zajednici naroda. Pitanje je ko će od svega toga imati koristi?

Pročitajte još:

• DEO VELIKOG PLANA: Namerno izazvali migracije da bi uništili Evropu!
• BEČKA KONFERENCIJA: Šta se Srbima sprema u Beču!?
• OFANZIVA NA PODUNAVLJE: Ovo je jedini način da odbranimo granicu od hrvatskih pretenzija!

Izvor: altermainstreaminfo.com.hr