BEOGRAD - Poziv za organizovanje zajedničkih vojnih vežbi Rusije i Srbije, koji je Sergej Šojgu, ministar odbrane Ruske Federacije, uputio Srbiji početkom nedelje, predstavlja samo političku retoriku, s obzirom na to da su zajedničke vojne vežbe predviđene bilateralnim sporazumom o vojnoj saradnji dve zemlje, rečeno je u Ministarstvu odbrane u odgovoru na pitanje da li se razmatra preispitivanje odluke o zajedničkoj vojnoj vežbi sa Rusijom, nakon kritika koje su usledile iz Evropske unije.
Iz Ministarstva odbrane ističu da zajedničke vojne vežbe sa Rusijom ne predstavljaju nikakvu novinu, ili odluku koja se donosi "danas za sutra", već da su odavno utvrđene sporazumom. "Ne možemo da preispitujemo odluke koje smo odavno utvrdili potpisivanjem bilateralnog sporazuma sa Rusijom. To bi bilo jako neozbiljno i gotovo je nemoguće bez nekakvog zaokreta na nivou Vlade Srbije u promeni geostrateške politike", ističu u Ministarstvu odbrane. Komentarišući kritike EU zbog zajedničkih vojnih vežbi Srbije i Rusije, Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Vlade Srbije, navodi da je geostrateško opredeljenje Srbije jasno - evropsko. "U političkom smislu Srbija promoviše politiku saradnje sa velikim brojem zemalja. U domenu vojnih odnosa Srbija ima sporazume o saradnji sa preko 60 država širom sveta pa i sa Ruskom Federacijom. Najintenzivniju saradnju u domenu odbrane ima u okviru Partnerstva za mir koja istovremeno uključuje najveći broj aktivnosti", ističe Joksimovićka. Prema njenim rečima, Srbija deli bezbednosne rizike sa zemljama članicama EU. "U pogledu preuzimanja bezbednosnog rizika širom sveta, ovde ne govorim o vojnim vežbama, Srbija taj rizik, učestvujući u svim operacijama EU u koje je pozvana, deli sa EU i njenim državama članicama. To dovoljno govori o strateškom pravcu kretanja naše zemlje", navodi ministarka za evropske integracije. Ona napominje da je Srbija država pridružena EU, kao i da sa EU ima otvoren i iskren odnos. "Kada god postoji potreba za političkim i spoljnopolitičkim konsultacijama prostor postoji i zbog toga je formiran Savet za stabilizaciju i pridruživanje između Srbije i EU", zaključuje. Ivan Mrkić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, ocenjuje da su zajedničke vojne vežbe Srbije i Rusije razumljive. "Meni je to sasvim u redu. Mislim na takav stav Ministarstva odbrane. Pa, zar nije Ruska Federacija još uvek u NATO Partnerstvu za mir? Zar nisu Rusi i Amerikanci u zajedničkim istraživanjima kosmosa na stanici Mir, zar nisu Nemačka, SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija ulagali zajednički napor u postizanju glavnog sporazuma sa Iranom, zar nisu pre neki dan SAD otvorile ambasadu u Havani?", ističe Ivan Mrkić. On napominje, međutim, da Srbija nije tog kalibra, ali, kako kaže, dobro je misliti svojom a ne tuđom glavom". "Srbija mnogo radi na putu evropskih integracija i stalo nam je da evropski standardi postanu i naši, jer je to dobro za svaku oblast našeg društvenog i ekonomskog života", ističe Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije. Da podsetimo, Ministarstvo odbrane priprema ukupno 24 vojne vežbe sa drugim državama. Od tog broja predviđeno je da Vojska Srbije ove godine ima dve vojne vežbe sa Rusijom a ostale sa zemljama članicama NATO alijanse. Još tada je u Ministarstvu odbrane bila potvrđena informacija koju je objavio predstavnik Ministarstva odbrane Rusije pri Ratnom vazduhoplovstvu Igor Klimov - da će vojni piloti Rusije i Srbije izvesti zajedničke vežbe u septembru. Međutim, u Ministarstvu odbrane juče nije bilo raspoloženih da odgovore na pitanje šta se događa sa predviđenom vojnom vežbom sa Rusijom u septembru. Interesantan je podatak da je prva zajednička vežba Oružanih snaga Ruske Federacije i Vojske Srbije, u istoriji dve zemlje, dogovorena i održana usred ukrajinske krize i otvorenog sukoba na relaciji EU-Rusija, u novembru 2014. Informacija o tome čuvana je u tajnosti, a u domaću javnost stigla je preko ruskog Ministarstva odbrane. Iako su srpski zvaničnici tvrdili da informacija o vojnoj vežbi nije bila tajna, činjenica da nije pravovremeno najavljena u medijima, tumačila se kao bojazan Vlade Srbije od negativnih komentara EU. Nepunih mesec dana ranije Beograd je upriličio vojnu paradu, tokom posete Vladimira Putina, povodom obeležavanja 70-godišnjice od oslobođenja Beograda, što je izazvalo kritike pojedinih zapadnih zvaničnika.
Sporazum o vojnoj saradnji
Vlade Srbije i Ruske Federacije potpisale su 13. novembra 2013. Sporazum o vojnoj saradnji, a krovni dokument potpisan je tokom posete Vladimira Putina, predsednika Rusije, u oktobru prošle godine u Beogradu. U tom dokumentu, između ostalog, piše da je nastao zbog važnosti dijaloga po pitanjima očuvanja međunarodne i regionalne bezbednosti i stabilnosti, uzajamnog razumevanja u oblasti odbrambene politike dve zemlje, odnosno da je cilj jačanje veza između VS i Oružanih snaga RF. U članu 3 sporazuma piše da će se realizacija pravaca vojne saradnje vršiti na nekoliko načina, među kojima su: razmena poseta i zvaničnih delegacija različitog nivoa, realizacija ekspertskih poseta radi održavanja konsultacija, učešće po pozivu na vojnim vežbama i (ili) prisustvo na njima u svojstvu posmatrača, razmenom poseta pripadnika vojnog vazduhoplovstva i aero-grupa, održavanjem kulturnih i sportskih aktivnosti, kao i drugim oblicima saradnje prema dogovoru dve države.
Pročitajte još:
Izvor: Danas
