Pravda

Početkom jula portal Balkanalysis piše da grupe sa Balkana povezane sa Islamskom državom (ISIS) nameravaju da provedu jedan ili više terorističkih napada u regionu, što će biti strateški pomak u dosadašnjoj percepciji uloge Balkana za evropski islamistički ekstremizam. Ako uspe, ta strategija može da utiče na sve – od regionalne stabilnosti i međuetničkih odnosa do lokalnih ekonomija, čak i na zajedništvo u zapadnoj kampanji odvraćanja regije od Rusije, kako za za Balkanalysis piše analitičar Kris Delizo (Chris Deliso). U junu je Evropska komisija je detaljno razmatrala buduću višegodišnju strategiju suzbijanja terorizma, radikalizacije, organizovanog i sajber kriminala. Planirano osnivanje zasebnih borbenih grupa je usporeno davanjem akcenta na političke aktivnosti, što će se, realno gledano, pokazati nedovoljnim da garantuje bezbednost za EU. „Ovaj članak, nastao na temelju mog dugogodišnjeg posmetranja terena i najnovijih obaveštajnih podataka, istražuje neke od neposrednih bezbednosnih rizika i izdvaja pet ključnih operativnih taktika ISIL i njenih sledbenika kojima će se ova teroristička grupa koristiti u destabilizaciji Balkana, što će joj pomoći da lakše ostvari strateške ciljeve u Evropi“, nastavlja Delizo. On piše da su „balkanski bezbednosne službe trenutno na visokom stepenu pripravnosti zbog straha od jednog ili više terorističkih napada u režiji simpatizera ili pripadnika ISIL, od kojih neki imaju borbeno iskustvo iz Sirije i Iraka“. Takvi napadi će pokušati da iskoriste postojeće etničke i verske podele. Možda će im cilj biti zapadni interesi i javni događaji, a sve to sa krajnjim ciljem stvaranja slobodnih zona za obuku i aktivnosti za dalje napade u srcu Evrope. To predstavlja pomak u strateškom razmišljanju, jer se Balkan donedavno smatrao pozadinskom logističkom bazom i sigurnim utočištem za islamističke ekstremiste. U njima su se, međutim, zbog napredovanja ISIL na Bliskom istoku i severu Afrike, probudile militantne težnje i sad Balkan vide kao realnu pozornicu za svoje aktivnosti. Jezgro ISIL na tim prostorima ima neposredno iskustvo u urbanim borbama, što lokalnoj policiji otežava zadatak, pa će biti nemoguće sa teroristima se suočiti bez značajne kolateralne štete.

Tri islamističke ćelije

Na primer, makedonska specijalna policija je u maju u Kumanovu obavila standardan posao, bez civilnih žrtava jer se borila protiv „poznatog“ neprijatelja – etničkih albanskih nacionalista, a ne bombaša samoubica ili drugih nekonvencionalnih pretnji. Operacija je takođe imala jaku spoljnu podršku, političku i obaveštajnu, jer, da nije bilo međunarodne saradnje, to bi imalo posledice i po bezbednost EU. Ali najnoviji obaveštajni izveštaji govore o tri islamističke ćelije. Dve su po sastavu albanske, dok je jedna bošnjačka. Vođstvo svake od njih predstavljaju dva do četiri čoveka koji su se u Siriji ili Iraku borili za Front Al Nusra ili za ISIL. Službe bezbednosti su svesne njihovog prisustva. Naravno, uz neprekidni talas ilegalnih imigranata koji dolazi preko turske i grčke granice u Makedoniju, nemoguće je reći koliko je još islamističkih militanata ušlo na Balkan. Situacija u Grčkoj se dodatno pogoršava, a može se očekivati još mnogo toga, poput iscrpljivanja kapaciteta makedonskih službi i humanitarnih organizacija. Još veći problem biće ako Srbija pod mađarskim i austrijskim pritiskom blokira imigrante na južnoj granici, stvarajući neku vrstu uskog grla u Makedoniji. U svakom slučaju, mađarski antiimigrantski stav znači da će se usko grlo stvoriti negde na Balkanu, zbog čeka će opet planuti goruća granična područja. „Raspoloženje među različitim stranama će biti posebno napeto i moguće su političke manipulacije u danima koji slede“, predviđa Delizo. Dok se Evropa suočava sa nizom bezbednosnih izazova istovremeno, kakvi nisu viđeni od Drugog svetskog rata, odjednom se otkriva nedostatak političkog konsenzusa unutar same EU, dok neke neverovatno neodgovorne političke i obaveštajne strukture iz nekih zemalja EU ili namerno ili iz neznanja ne uspevaju da razumeju da njihove akcije na Balkanu ugrožavaju regionalnu i unutrašnju bezbednost EU. Nedostatak saradnje EU sa balkanskim državama i nedostatak međusobnog poverenja dovode do idealne situacije za destabilizujuće aktivnosti ISIL i njenih sledbenika. Sledećih pet primera su samo neki od mnogih mogućih scenarija na koje bi bezbednosne službe trebalo da obrate pažnju. Većina navedenih terorističkih napada može se provesti sa malim bojem ljudi i troškom od nekoliko stotina evra ili manje. Osim toga, negativne posledice regionalne nestabilnosti i kolektivne evropske bezbednosti će u slučaju napada biti značajno uvećane, a takvi događaji će rasplamsati unutrašnju političku raspravu unutar EU oko izvodivosti evropskih integracija Balkana u celini.

1. Napad na glavne turističke destinacije u Grčkoj

Inspirisan ovogodišnjim napadima u Tunisu, ISIL bi tako učinio ogromnu štetu turizmu, vitalnoj ekonomskoj grani Grčke. Budući da ISIL u inostranstvu napada zapadnjake, meke mete poput turističkih mesta su idealne. Jedini razlog zašto se takav napad još nije dogodio u Grčkoj je taj što to međunarodne terorističke grupe nisu prepoznale kao svoj strateški interes. Ali to se može brzo promeniti ako se zbog ekonomske neizvesnosti raspadne civilni poredak u zemlji. Svaki napad na Grčku imaće negativne učinke na stabilnost Albanije, koja se istorijski znatno koristi doznakama Albanaca koji žive u Grčkoj. Prema jednom scenariju, u slučaju terorističkih napada došlo bi do bezbednosnog vakuuma, u kome bi se stvorili urbani osvetnički odredi. U tom slučaju ne mogu se isključiti pljačke i slom društvenog poretka, što bi dovelo do jačanja organizovanog kriminala i smanjenja sposobnosti policije da se bavi migracijama.

2. Rasplamsavanje verske i etničke napetosti

Do masakra koga je ISIL počinio nad više od sto povratnika u sirijski grad Kobane došlo je jer su islamistički ekstremisti došli u posed kurdskih uniformi, izbegavajući tako kontrolu na ulasku u grad. Balkanske policijske i vojne uniforme nisu najvažnija stavka u inventaru i lako mogu biti ukradene u slične svrhe. Vrlo lako moguće je izraditi i njihove verne kopije. Čak i bez lažnog napada, koji bi doveo do međuetničkih napada, simpatizeri ISIL lako mogu da dovedu do nestabilnosti i običnim provokacijama, koje će dovesti do nasilja u mešovitim zajednicama. Najnoviji obaveštajni podaci pokazuju da su bezbednosne službe Balkana posebno zabrinute zbog mogućih napada koji bi izazvali međuetničke i međureligijske sukobe u sledećim mestima: Skoplje/Makedonija, Novi Pazar/Srbija, Mitrovica/Kosovo i Ulcinj/Crna Gora. Sledeće područje od interesa za teroriste može da bude jug Albanije, gde organizovani kriminal odavno uključuje paravojne komponente i gde živi pravoslavno-muslimanska mešavina.

3. Vraćanje boraca kroz povećani dotok imigranata

Glavno pitanje koje zapadne obaveštajne službe zanima je situacija u Siriji i kakav će učinak imati povratak islamističkih ekstremista u evropske zemlje. Vlade EU i Zapada sporo deluju, posebno u razmeni obaveštajnih podataka sa Turskom, odakle ide glavni put islamističkih militanata. Istina, postoje oni koji su identifikovrani, ali je mnogo više nepoznatih, koji se lako mogu uklopiti u opšti tok imigranata. To je vrlo užarena ruta Turska-Grčka-Makedonija, kao i ruta Libija-Italija. Italija je bila mesto odakle su mnogi otišli u Siriji kako bi se pridružili ratu u širenju ISIL na severu Afrike. Dve su teškoće u identifikaciji boraca povratnika sa Balkana. Jedna da su ovi borci počeli ritualno da spaljuju svoje pasoše, kao izraz odlučnosti da slede kalifat i pokažu lični osećaj odanosti novoj domovini. Drugi problem dugujemo bivšem bugarskom spoljnopolitičkom cilju stvaranja „novih Bugara“ kad je Sofija davala pasoše stanovnicima Moldavije, Makedonije, Albanije i Crne Gore koji su bili spremni da potvrde svoje bugarsko poreklo. Naravno, Brisel se ljutio jer se tim pasošima koristilo balkansko stanovništvo u potrazi za poslom u EU. To je izazvalo bezbednosni alarm i zadržalo Bugarsku izvan šengenske zone. A sad se pojavio i određen broj militanata ISIL ili Fronta Al Nusra koji su na Bliski istok otputovali sa bugarskim pasošima dobijenim poslednjih godina kroz bugarski „program nacionalnog obogaćivanja“.

4. Atentat na zapadne diplomate i političare

Zbog želje za destabilizacijom regiona, ISIL bi se na kraju mogao odlučiti na atentate ili napade na zapadne interese na Balkanu. Pravo je čudo zašto se to do sada nije dogodilo. Utoliko pre što većina zapadnih ambasada i kulturnih centara u regionu jedva da ima čvrste ograde ili utvrđene zgrade, poput onih američkih. Trenutno je Bosna najverovatnije mesto za atentat ili bilo koji drugi napad na zapadne interese. Kosovo, drugi protektorat gde međunarodni funkcioneri imaju čvrst stav o potrebi za domaćim sudom za ratne zločine, još je jedno mesto gde napad na strance može provesti ISIL.

5. Napad na SAD i NATO na " Istočnom frontu"

Manje je verovatno, ali isto i moguće da bi zbog geopolitičkog učinka moglo doći i do napada na američke i druge jedinice NATO koje su poslane na „Istočni front“, u blizinu ruskog susedstva. Linija „odvraćanja ruske agresije“ obuhvata celu periferiju, od baltičkih zemalja preko Poljske kroz Rumuniju, Bugarsku, čak do Gruzije. Iako je njeni planeri percipiraju kao „čvrstu liniju odvraćanja“, ona takođe predstavlja novi prošireni cilj za teroriste. Iako je i ranije bilo američkih vojnika u Rumuniji i Bugarskoj, njihov broj će se znatno povećati. U poređenju sa dugogodišnjim bazama u zemljama poput Nemačke ili Italije, u Rumuniji i Bugarskoj su izgradnja, širenje i logistika još uvek u toku i postoje očite situacije u kojima bi se teroristi mogli infiltrirati u lanac opskrbe. Teroristički napadi islamista na zapadne vojnike na „Istočnom frontu“ dodatno bi povećali neslaganja među političarima i stanovništvom, koje je prilično sumnjičavo po pitanju stvarne ruske prijetnje, i to bi bilo nešto što bi uzrokovalo dodatne trajne podele unutar NATO i EU. Nema sumnje da se efikasnost antiterorističke strategije na Balkanu i Evropi u celini mora promeniti iz temelja u odnosu na poslednjih godinu dana. Takođe se mora prihvatiti činjenica opšteg neuspeha u predviđanju i pripremi preventivnih mera za suzbijanje trenda radikalizacije, koji je bio više nego očit u poslednjih deset godina. Zarad smanjenja ranjivosti svake zemlje, institucije i multilateralni odnosi na vreme moraju raditi na tome da poraze potencijalne terorističke napade, a zapadni akteri će morati mnogo više da sarađuju sa regionalnim zemljama. To će zahtevati da EU i njene vlade ostave po strani svoje političke razlike i radikalno preispitaju bezbednosnu saradnju sa zemljama izvan EU. Ovim stavom svoju analizu za Balkanalysis završava analitičar Kris Delizo. Delizo je priznati američki stručnjak i analitičar za Balkan, gde radi od 1998. Trenutno živi u Skoplju i sarađuje sa obavještajnim agencijama Economist Intelligence Unit i IHS Jane’s, a piše za Financial Times, Christian Science Monitor, Denver Post, Sydney Morning Herald i St. Petersburg Times. [caption id="attachment_462289" align="aligncenter" width="650"] Spremni na sve (Foto: Jutjub)[/caption]

Gde je pravi problem?

Iako stručna, analiza govori samo o posledicama, i vrh je ledenog brega radikalizacije na Balkanu, koja traje još od prvih dana rata na ovim prostorima. Naglasak se daje na povratak islamističkih militanata sa Bliskog istoka i severa Afrike i protivrečnosti koje su očigledne u sredinama u kojima žive a koje bi se lako mogle iskoristiti za destabilizaciju celog regiona. Uz reke izbeglica iz ratom obuhvaćenih područja, sve navedeno predstavlja potencijalnu opasnost, ali pitanje važnije od svega je kako je došlo do radikalizacije ovdašnjeg muslimanskog stanovništva, koje je vekovima praktikovalo potpuno drugačiju verziju islama od onog koji nameću selafijske i takfirističke grupe. Američki analitičar tek na kraju pominje da je CIA upozoravala na proces radikalizacije muslimana i pre 1999. godine. Upada u oči jedan podatak: sve islamističke nevladine organizacije povezane sa terorističkim grupama koje su tokom 90-tih delovale u regionu su imale kancelarije u Zagrebu i, kao što se podrazumeva, onim delovima Balkana gde žive muslimani. Za ove nevladine organizacije dokazano je da su ih finansirali Saudijska Arabija, Kuvajt i Emirati, dok one aktuelne primaju novac od Katara i drugih sponzora. Danas, posle više od 20 godina, treba sanirati posledice pogubne politike od koje okrećemo glavu proteklih decenija. Što se tiče lokalnog stanovništva, ono je u malom broju podleglo radikalizaciji, ali taj broj nije nevažan ako se uzme u obzir činjenica da je za teroristički napad potrebno malo ljudi i moguće ga je izvesti sa vrlo malo novca. [caption id="attachment_500800" align="aligncenter" width="650"] Bilal Bosnić (Foto: Jutjub printskrin)[/caption] Problem je i što Rijaset Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini nikad nije odlučno stao u odbranu onih koji se protive radikalizaciji i širenju takvog islama, što se najbolje videlo na herojskom primjeru trnovačkog imama Selvedina ef. Beganovića, koji se javno usprotivio odlasku mladića iz BiH u redove Islamske države, zbog čega je nekoliko puta bio prebijan i napadan hladnim oružjem. Da apsurd bude veći, umesto da stane u odbranu hrabrog imama, Rijaset Islamske zajednice iskoristio je priliku kad je Beganović bio na bolovanju i dao mu otkaz. Ovo je samo jedan primer u kome ni tužilaštvo ni verski poglavari nisu stali iza pojedinca koji se sam suprotstavio radikalizaciji mladih u BiH, nego su otkazom imamu Beganoviću podržali Bilala Bosnića , neformalnog vođu selafijskog pokreta u BiH koga je Beganović kritikovao zbog vrbovanja i slanja bošnjačkih mladića na sirijsko i iračko ratište. Proces deradikalizacije ovih prostora se nikad neće privesti kraju ako se budu zatvarale oči pred aktivnostima raznih islamističkih nevladinih i humanitarnih organizacija kojima je jedini cilj da vrbuju ljude kako bi što više ojačali terorističku internacionalu zvanu Islamska država.

Pročitajte još:AFERA „OEBS“: Lavrov rekao svoje – Dačić još uvek ćuti!Armije Ukrajine i Novorosije završile koncentraciju trupa i naoružanja

Izvor: Alter Mainstream Info