"Vostani Serbije davno si zaspala, u mraku ležala sad se probudi.“ Ovo su stihovi Dositeja Obradovića, prvog ministra prosvete u Srbiji. Veliki broj današnje omladine Srbije ne zna ko je bio Dositej Obradović. Problem nije samo u količini neznanja o Dositeju već današnja omladina ne zna ni ko su bili, niti šta su radili Stevan Sinđelić, Petar Bojović, Milunka Savić, serdar Janko Vukotić, Vasa Čarapić, Jovan Dučić, Milan Rakić… Piše: Ilija Vuksanović
Kada današnju omladinu pitate o ovim i drugim istorijski važnim ljudima iz naše prošlosti, vrlo često ćete dobiti sledeće odgovore. "Da nije neki fudbaler?“, "Možda neki pevač. pevačica.“, a kada biste pokušali da im objasnite ko su i šta su ti ljudi često ćete dobiti odgovor „Koga briga šta je bilo pre 50, 100 ili 1000 godina“, "Koga to interesuje?“ ili "Čime se ti zamlaćuješ“. Neće znati da vam odrecituju ni stih đurine "Otadžbine“ niti će znati ko je pisao "Seobe“. Ono što naša omladina savršeno dobro zna je boja donjeg veša Ane Nikolić, ko je Madonin novi dečko, ko je pobedio u "Parovima“ i zašto je Rijana oprostila svom dečku , ili nije, prevaru. Sa neverovatnom lakoćom će vam odgovoriti ko je Končita bradata žena, gde možete uraditi najbolje tetovaže, koje je mesto gde je najbolji provod, koliko košta novi kaput Karleuše i gde možete kupiti novu majicu sa zastavom Amerike, ili Velike Britanije, za koju misle da je zastava Engleske. Svi će ponavljati jednu te istu floskulu "Evropa nema alternativu“. Ako kažete da idete na vašar u Topoli bićete izvrgnuti ruglu, ali ako kažete da idete da slavite noć veštica, patrikov dan, ili dan zaljubljenih veselo će zapljeskati rukama i pitati vas da li mogu da vam se pridruže, naravno pod uslovom da mesto na koje idete garantuje "dobar provod“. Ali da li ovo može nekoga da čudi? Ne, ne može! Ako napravimo rekapitulaciju onoga što nam se dešava od 5. oktobra 2000. godine biće nam jasno šta se radi sa našom omladinom. Rad sa decom u školama je sveden na najniži mogući nivo, školske programe nam pišu stranci, a televizija glorifikuje zapadnjački sistem vrednosti i izvrće ruglu sve što je u tradiciji Srba. Medijske kuće se utrukuju koja će pre da kao goste pozove izrode srpskog roda Natašu Kandić, Sonju Biserko i njima slične kako bi nam one ponovile da smo pljačkaši, ubice, zločinci, divljaci i genocidan narod. Naša omladina je sa svih strana obasipana pričom o bajnoj Evropi koja samo čeka da se odreknemo svega lošeg kod nas (naše tradicije, naših heroja, naučnika, književnika, naše crkve…) i da nas prihvate u njihov Velikogermanski projekat gde ćemo živeti fantastično. Ne treba da idemo u svoje crkve, da poštujemo svoju tradiciju jer sada je Bog samo jedan, mister Dolar. U tom sveopštem ludilu u potrazi za novcem omladina je ostala uskraćena za prave vrednosti. Obraz, čast, dostojanstvo, poštenje, pravdoljubivost su osobine koje polako iščezavaju iz srpskog naroda, naroda koji je nadaleko poznat baš po tim vrlinama. Danas su u modi pederi, kurve, promiskuitetne osobe i kriminalci, a pošteni i vredni su stavljeni na margine društva, neretko bez posla i sredstava za normalan život. Budi te se Srbi dok nije kasno, budite se dok ima vremena, budite se ili nas neće biti!
Pročitajte još: Zašto Rusija?Vojislav Š. Oliver I. — Evropo, ko je sledeći?
Izvor: Vaseljenska