Pravda

Predsednik grčke vlade je u televizijskom obraćanju u četvrtak uveče zatražio raspisivanje izbora, tvrdeći da građani moraju da iznesu sud o trećem paketu pomoći od 86 milijardi evra koji je Grčka potpisala sa kreditorima u zamenu za oštre mere štednje. Potom je ostavku podneo i predsedniku države. Cepanje vladajuće levičarske stranke bilo je očekivano jer je gotovo trećina poslanika Sirize glasala protiv dogovora sa kreditorima na koji je Cipras bio primoran da pristane uprkos tome što su mu Grci dvaput rekli „ne”: prvo dovodeći Sirizu na vlast, a potom i na referendumu. Od 149 poslanika partije na vlasti, prošle nedelje je u parlamentu 32 glasalo protiv, dok se 11 uzdržalo od glasanja. Sada njih 25 formira novu stranku na čijem će čelu biti nekadašnji ministar energetike i tvrdokorni protivnik mera štednje Panajotis Lafazanis. On je na konferenciji za novinare kazao da će se suprotstaviti novom stezanju kaiša i napustiti zonu sa zajedničkom evropskom valutom, preneo je Bi-Bi-Si pisanje grčkog „Katimerinija”. Narodno jedinstvo postaje treća najjača stranka posle Sirize i Nove demokratije (76 mandata), pa dolazi u obzir da joj predsednik države Prokopis Pavlopulos ponudi mandat za sastav vlade. On je juče ponudio mandat drugoj najvećoj stranci, Novoj demokratiji, čiji lider ima tri dana da proba da formira kabinet. Ipak, sva je prilika da nijedna stranka neće uspeti da formira vladajuću koaliciju posebno ako se zna da nijedna neće da pregovara sa krajnje desničarskom Zlatnom zorom. Lider stranke To potami je kazao da su izbori nužni jer nijedna partija nije u stanju da napravi vladu bez Ciprasa na njenom čelu. Većina analitičara smatra da je Cipras kao prekaljeni igrač pa i kockar u politici sve ovo odlično znao i da računa da će u septembru dobiti novi mandat. NJegova strategija je da pobedom na izborima slomi otpor koji su mu pružali dosledni protivnici mera štednje i dobije jak mandat za sprovođenje bolnih finansijskih rezova. Problemi u Sirizi su kulminirali kada je Cipras, suprotno svemu što je obećavao i sateran u ćošak nepopustljivim nemačkim stavom, pristao da smanji penzije i plate u javnim službama, podigne porez i obaveže se na privatizaciju, pa i prodaju luka i ostrva. Sporazum je prošle nedelje odobren u parlamentu zahvaljujući glasovima opozicije, posle čega je bilo jasno da vođa mora da sredi sopstvene redove. Trenutak je dobar, jer bi se septembarski izbori održali nakon što se Grci vrate s odmora, a pre nego što država počne da primenjuje mere štednje dogovorene sa Evropskom centralnom bankom (ECB) i Evropskom komisijom. Cipras je došao na vlast uz pomoć levičarskog otpora preovlađujućem neoliberalizmu u EU, obećavajući da će ukinuti mere štednje na koje se država dotad obavezala. Ispostavilo se da je on prihvatio najstroži paket koji je ikada ponuđen Atini i koji je u poslednjem trenutku spasao Grčku od bankrota i izlaska iz evrozone. Većina Grka je protiv povratka na drahmu. Kako ocenjuje „Gardijan”, Cipras računa na to da će ga građani ipak podržati jer se makar suprotstavio bankarima i briselskom establišmentu. Zahvaljujući njegovom insistiranju, postalo je jasno da je grčki dug neodrživ, što je nedavno priznao i Međunarodni monetarni fond (MMF). MMF nije učestvovao u poslednjim dogovorima jer je tvrdio da grčki dug mora da se oprosti, o čemu nemačka kancelarka Angela Merkel ne želi ni da čuje budući da su nemačke banke i nemačka država najveći grčki zajmodavci. Cipras bi na predstojećim izborima mogao da izmeni imidž marksiste i predstavi se kao progresivni umerenjak i pragmatičar koji je zemlju spasao od izbacivanja iz evrozone.

Pročitajte još:IPAK NISMO SAMO TRANZIT: Evropa Srbiji vraća migrante i ostaće ovde!Lukašenko: Mi nećemo birati između Rusije i Zapada

Raspisao je izbore u danu kada je u zemlju stigla prva tranša pozajmljenog novca, pa je slovački ministar finansija na „Tviteru” napisao da je „cinično vreme za raspisivanje izbora odmah po dobijanju prve rate”. Jerun Dejselblum, predsednik Evrogrupe (koju čine ministri finansija zemalja evrozone), saopštio je da Grčka treba što pre da održi izbore da ne bi bilo zastoja u primeni sporazuma sa ECB i Briselom. Evropska komisija je istakla da nije zabrinuta za to da li će Grčka poštovati uslove pod kojima je dobila kredit iako zemlja ulazi u novi izborni ciklus. Iz Berlina stižu upozorenja da će nove rate pomoći, kako prenosi Rojters, biti zaustavljene u slučaju da odlazak na birališta poremeti ispunjavanje uslova kreditora i njegov nadzor. Uprkos zaokretu u politici, Siriza prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja uživa podršku 31 odsto birača, dok je Cipras još popularniji – uživa 61 odsto podrške. Ako izbori budu 20. septembra, kao što se predviđa, novoformirano Narodno jedinstvo neće imati dovoljno vremena da se organizuje, dok su Nova demokratija i ostale partije establišmenta još u izuzetno lošem sećanju građana zbog prezaduživanja i korupcije. Ipak, kocka je kocka i za Ciprasa neće biti nikakvih garancija. Izvor: Politika (J. Stevanović)