Pobednički rat ili energična priprema za rat bili bi najbolja sredstva za izvođenje američke ekonomije iz sve veće krize.
Ovo je u suštini rekao bivši šef Sistema federalnih rezervi (FRS - The Federal Reserve System) SAD-a, Ben Bernanke u govoru na Brukings institutu - vodećem konzervativnom centru SAD-a za proučavanje politike i ekonomije. „Ratni troškovi povećavaju ukupnu potražnju u ekonomiji, posebno u situaciji visoke nezaposlenosti i recesije. Naravno, da je bolje držati ratne zadatke odvojeno od kratkoročnih ciljeva i zadataka u ekonomiji, međutim, oni su ponekad prilično značajni“ - istakao je bivši funkcioner FRS-a. Po njegovim rečima, Drugi svetski rat je jedan od očiglednih primera „jer su ogromne ratne narudžbine bukvalno izvukle ekonomiju SAD-a iz depresije i imale ogroman efekat na povećanje proizvodnje, koji se osećao i po završetku rata“. Po mišljenju Bernankea, smanjenje ratnih rashoda započeto 2010, negativno je uticalo na tempo rasta BDP-a u SAD-u. „Danas ratni rashodi ne čine tako veliki udeo u BDP-u kao ranije, u Drugom svetskom ratu ili tokom 1960-ih godina, međutim, efekti zbog promene njihovog obima dovoljno su osetni i tokom poslednjih nekoliko godina bili su negativni“, rekao je bivši šef američke centralne banke. Bernanke je posebno istakao da je „jedan od najozbiljnijih pozitivnih efekata ratnih troškova bila i ostaje povezanost između vojnih razvojnih projekata i širih tehnoloških tendencija“. „Upravo to je dugoročno - jedan od osnovnih izvora rasta ekonomije SAD-a. Mi smo i dalje (zahvaljujući ratovima) tehnološki lideri u svetu, u tome se nalazi jedan od osnovnih elemenata naše moći, nas kao države“, zaključio je Ben Bernanke. Ustvari, bivši šef FRS-a direktno je saopštio: samo će rat realno „baciti uvis“ američku ekonomiju i omogućiti joj da prevaziđe negativne posledice današnje krize. Šta se nalazi iza govora Bena Bernankea? Koji su to ratovi koji bi mogli da vrate Americi pozicije ekonomskog lidera bez alternative? Bernanke nije samo autoritet u svetskim finansijskim krugovim kojeg osluškuju poslovni krugovi SAD-a. On je ozbiljan analitičar koji dobro razume geopolitičku situaciju, smatra akademik Akademije za geopolitičke probleme, nekadašnji načelnik Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane RF, general-pukovnik Leonid Ivašov. Kao rukovodilac FRS-a, Bernanke je detaljno proučio uticaj ratnih rashoda na rast američke ekonomije. Govoreći o tom uticaju treba imati u vidu da su Amerikanci značajan deo svoje industrijske proizvodnje preneli u zemlje Azije gde su radna snaga i sirovine jeftini. Međutim, preduzeća odbrambeno-industrijskog sistema i kosmičke proizvodnje zadržali su na sopstvenoj teritoriji. U takvoj situaciji, Bernanke je dvostruko u pravu: da bi se američka ekonomija snažno pokrenula u njenom sadašnjem obliku - ratne porudžbine su krajnje neophodne. Sem toga, najefikasnije je vojno pokretanje ekonomije. Recimo, vi proizvodite automobile. Ali, cena svakog automobila koji prodate je relativno niska i zasićuje tržište, jer njegov vlasnik nekoliko godina neće menjati auto. Što se tiče oružja, okolnosti su principijelno drugačije. Krstareća raketa košta najmanje milion dolara. Čim se proizvede može da se montira pod krilo borbenog aviona i stavljena je u funkciju, a vojna fabrika dobiće novu porudžbinu. Upravo novac uložen u vojno-industrijski sistem donosi maksimalan profit. On povećava broj radnih mesta i ubrzava ukupno kretanje sredstava u finansijskom sistemu zemlje. Sve to krajnje pozitivno utiče na rast BDP-a. Amerika je postala velika sila umnogome zahvaljujući porudžbinama u periodu Prvog i Drugog svetskog rata. Amerika je isporučivala svoju produkciju svima - Velikoj Britaniji, fašističkoj Nemačkoj, SSSR-u. Na svima je zarađivala. Sem toga, rat u Evropi prinudio je skoro sve evropske zemlje da izvezu svoje zlatne rezerve na bezbednije mesto - u tu istu Ameriku. SAD su ih stavile u funkciju i time dodatno razvile svoju ekonomiju. Za Ameriku sada radi pre svega kriza na Bliskom Istoku koja je planirana na oko dvadeset godina. Za ratnu mašineriju SAD-a danas radi i Evropa. Sadašnja struktura NATO-a uređena je tako da sami Evropljani ne mogu da ratuju bez pomoći Amerikanaca. Na primer, evropske armije nemaju avione za daljinska radarska osmatranja i satelitske sisteme za obaveštavanje i navigaciju. Posledica je da Evropljani staju u red za američko naoružanje - čim se pojavi neki rat. Inače, SAD demonizuju Rusiju upravo radi „stimulisanja“ Evropljana. I treba reći, prilično uspešno - Evropljani sve radije troše novac za vojne potrebe. Govor bivšeg funkcionera FRS-a u skladu je sa novom Strategijom nacionalne bezbednosti SAD, koja je odobrena u februaru ove godine. U dokumentu se računa samo na unipolarni svet, Rusija je navedena među glavnim pretnjama, a objavljen je i princip zaštite američkih nacionalnih interesa sa pozicije sile svuda u svetu. To znači da će vojni rashodi SAD-a u dogledno vreme rasti. Ja ne isključujem da će oni ne samo dostići raniji rekordni nivo od 600 milijardi dolara godišnje, nego ga i premašiti. To će dovesti do velikog svetskog rata bez primene nuklearnog oružja ili do serije ratova regionalnog karaktera. Sada se pokreće korejska kriza, nema čak ni pokušaja da se spreči rat na Bliskom Istoku, tinja ukrajinska kriza. Naravno, moguć je konflikt između SAD-a i Kine, ili između Japana i Kine. Po mom mišljenju, priprema se čitava serija konflikata. A SAD će ubrzo preostati samo da prinesu upaljenu šibicu i - svet će planuti. Za velike sile vojno-industrijski sistem predstavlja moćnu lokomotivu ekonomije - naglašava i Ivan Konovalov, direktor Centra za stratešku konjunkturu. "Razvojni programi koji su u početku stvarani u okviru vojnih projekata - često prelaze u „civilne“. Uzgred, ono što je rečeno delimično je tačno i za Rusiju. Naš vojno-industrijski sistem danas u celini podržava rusku ekonomiju", zaključio je Konovalov. Bernanke ponavlja misao američkog establišmenta: da bi ekonomija zaradila potreban je novi dobar rat. Zapravo, SAD su tako i postupale tokom prethodnih godina - u Jugoslaviji, Iraku, Libiji... Tako će i ubuduće postupati.
Pročitajte još:
Izvor: fakti.org