Pravda

Mlađi od 18 godina ovog avgusta kršili su zakon više puta – maloletnik je nožem napao muškarca u okolini Knjaževca i naneo mu povrede, šesnaestogodišnji dečak dilovao je drogu u dvorištu beogradske škole i prilikom hapšenja polomio ruku policajcu... Iako nadležni tvrde da je ovog leta broj krivičnih dela koji su počinili maloletnici čak za 40 odsto manji od prošlogodišnjeg, zabrinjava stepen brutalnosti koji ova deca ispoljavaju prema drugima. Stručnjaci smatraju da su u tim slučajevima zakazali pre svega porodica, ali i društvo. – U pravilnom razvoju deteta najbitnija je porodica. Bez želje da generalizujem, ali ekonomska kriza, trka za novcem, za preživljavanjem, dovode do toga da roditelji manje vremena posvećuju deci, manje borave u kući, deca su uglavnom prepuštena sama sebi. Izuzetno je važno i da roditelji umeju da prepoznaju da postoji problem s detetom, ali im je, čini mi se, još teže da prihvate da nešto nije u redu, i sebe postave u poziciju neuspešnog roditelja. Zato se u početku problem gura pod tepih, dok ne eskalira, a onda je kasno da se učini bilo šta po pitanju prevencije pa dolazimo do strožih mera – kaže za „Politiku” Dragan Rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd. Škola je ta koja treba mnogo više da se uključi u ceo proces prevencije nasilja, smatra Rolović. Ranije je, pored obrazovne, škola imala i izuzetno jaku vaspitnu ulogu u životu svakog deteta, ali ona je danas zanemarena. Naš sagovornik ističe postojanje posebnog, uskospecijalizovanog obrazovnog kadra koji se školuje na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju – specijalnih pedagoga koji se obrazuju za rad sa ovakvom decom. – Nažalost, oni nisu uključeni u sistem prosvete, a mislim da bi dosta doprineli. Makar jedan ovakav pedagog na tri škole mnogo bi značio. To je veoma bitna stvar koja bi trebalo da se uradi na polju prevencije – dodaje Rolović. On navodi da je suštinski problem što ne postoje određeni programi koji bi sprečili da do nasilja među maloletnicima uopšte dođe. Mnogo je veća šteta i društvo mnogo više košta kada dete već izvrši krivično delo, nego da se na vreme počne sa prevencijom, najpre po školama, ali i u porodicama – naglašava Rolović. U jesen prošle godine javnost je bila zgrožena činjenicom da su dva dečaka od deset i jedanaest godina nasrnuli na književnika i novinara Rašu Popova u pokušaju da ga opljačkaju. Tada je veliku polemiku izazvala ideja da se pomeri starosna granica krivične odgovornosti. – Odlučili smo ipak da ona ostane ista. Iako nije sporno da se dešava da i deca ispod 14 godina učine poneko, čak i teško krivično delo, stav radne grupe bio je da se ništa bitno ne može postići krivičnim gonjenjem, jer bi i te sankcije koje bi im se izricale, bile blage, vrlo bliske merama socijalne zaštite. I sve države u našem okruženju imaju istu granicu, i ona je najčešća i u široj Evropi – navodi za „Politiku” Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu i član radne grupe za izradu novog zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela. On kaže da je stepen povratništva među maloletnicima dosta veliki, što se iz statistike na prvi pogled ne vidi. – Naime, povrat kod punoletnih osoba kod nas već dugo iznosi između 60 i 65 odsto. Obrnuto, statistika beleži zapanjujuće mali stepen povratnika među maloletnicima, svega nekih 12, 13 odsto. Kada bi to bilo tačno Srbija bi bila svetski šampion u suzbijanju maloletničke delinkvencije. Nažalost, reč je o tome da statistika u maloletne povratnike svrstava osobe koje su ponovile krivično delo dok su maloletnici. Ako su ponovili krivično delo po navršetku 18 godina, oni se ne „knjiže” kao povratnici, mada to, zapravo i jesu. Prema nekim procenama, povrat maloletnika je oko 80 odsto. Ako je za utehu, u Srbiji su potpuno isti procenti kao i širom Evrope – objašnjava Škulić.

Pročitajte još:Srbija postaje lider EU i preuzima poziciju Velike BritanijeTri karte za emigrante, ili kako Srbija plaća američki ceh

Manje krađa više nasilja Prema podacima MUP-a, ovog jula prijavljeno je 370 krivičnih dela u čijem izvršenju su učestvovali maloletnici, što je za 40 odsto manje od istog perioda prošle godine. Smanjen je i broj maloletnika koji su počinili krivično delo za isti period, i to za gotovo četvrtinu. Maloletnici su izvršili ubistvo u Nišu, pokušali ubistvo u Jagodini i u Novom Sadu. Prema statistici MUP-a smanjen je broj krivičnih dela protiv imovine i javnog reda i mira, ali je povećan broj krivičnih dela protiv života i tela, u koje spadaju ubistvo, nanošenje teških povreda i drugi vidovi nasilja. U Višem sudu u Beogradu, u okviru kojeg je i odeljenje za postupke prema maloletnicima, rekli su nam da se mlađima od 18 godina najčešće izriču vaspitne mere. Sudije se za određivanje maloletničkog zatvora opredeljuju izuzetno retko – prošle godine nijednom maloletniku nije određena ova kazna. Izvor: Politika (Ana Stefanović)