DŽinovski i moćni koncern Blekrok (BlackRock), najveći upravljač imovinom na svetu, obavijen je velom tajne.
Sada je objavljena prva knjiga koja zaviruje iza kulisa njegovog delovanja. Reč je o prvoj knjizi na svetu koja je ikada napisana o "Crnoj steni" iz NJujorka. Ime Blekrok je poznato samo pažljivim čitaocima privrednih rubrika. I nemačka dopisnica iz SAD-a Hajke Buhter, ekspert za privredu, na njega je počela češće da nailazi tek tokom svojih istraživanja u poslednjih nekoliko godina. "Neki bankari su pričali o njemu. Ili bi se, kada se govorilo o proveri portfolija centralnih banaka, spominjalo ime Larija Finka", priseća se novinarka koja već više od 10 godina izveštava s Volstrita.
"Odjednom je to ime počelo svuda da se pojavljuje"
"To ime, pre finansijske krize, uopšte mi nije bilo poznato, a nakon nje svuda se moglo čuti. Svuda!", priča. Prilikom razgovora s jednim izvorom ovaj je zamolio da govori tiho s objašnjenjem da veruje da je u kuhinji neko iz Blekroka ko bi im mogao da mu "pljune u supu". Ona u svojoj knjizi Blekrok naziva "najmoćnijim koncernom koji niko ne poznaje". Blekrok u svojim fondovima upravlja vrednošću od 4,7 biliona dolara. Preko platformi ovoga koncerna za analize i trgovanje se okrene više od 14 biliona dolara, a uticaj Blekroka je čak i veći nego vrednost tih investicija i vrednosti. "Blekrok savetuje centralne banke pa i ministre finansija, baš kao i velike ulagače i državne fondove. Isto tako i penzione fondove u SAD-u, osiguranja i fondacije”, objašnjava Buhter. A preko obveznica i deonica finansiraju i preduzeća. "Zapravo nema ničeg na tržištu finansija u čemu Blekrok na neki način nema svoje prste", dodaje Buhter. Iz jednog neupadljivog nebodera na Menhetnu šef Blekroka Lari Fink i njegovi ljudi pletu mrežu oko sveta. Ta finansijska institucija je tako, na primer, i veliki deoničar u vodećim američkim bankama, baš kao što drži i veliki udeo deonica i u naftnim koncernima i industriji oružja. Fondovi Blekroka su, ukupno gledano, i najveći vlasnici preduzeća koji čine nemački berzanski indeks Daks. To samo po sebi nije opasno, ukazuje Buhter, ali predstavlja veliki potencijal moći: "U današnje vreme si već moćan kad držiš četiri, pet ili šest posto deonica nekog preduzeća. Možeš da nazoveš telefonom i šef će lično trčati. A to možeš i da očekuješ.” Kada se u Nemačkoj automobili kotrljaju sa pokretne trake ili rudari u Južnoj Americi vade rudu, fondovi Blekroka ostvaruju dobit, a time i njegovi klijenti. Baš kao i kad američki naučnici razvijaju nove lekove ili se u Africi iz rudnika vadi zlato. Hajke Buhter kaže da niko ne može tačno da kaže gde se tu može pojaviti problem, jer s obzirom na to da je Blekrok u sve upleten, uvek postoji mogućnost da se na nekom mestu pojavi sukob interesa. Tako, na primer, neka firma može da ima vrednosne papire koje je izdao Blekrok dok su istovremeno njene deonice u vlasništvu Blekroka. "A ko će se usuditi da se zameri jednom od najvećih i najuticajnijih deoničara koji je pritom još i tvoj poverilac", kaže Hajke Buhter. Sve je počelo u kasnim '80-im kao "dodatni" poslić jednog 'private equity' društva. Tada je Lari Fink – koji je pre toga kao mešetar investicione banke First Boston zbog pogrešnih prognoza razvoja kamata i gubitka od 100 miliona dolara uništio svoju reputaciju – angažovan za posao s vrednosnim papirima i obveznicama. Buhter o Finku piše u svojoj knjizi sledeće: "Najuticajniji čovek modernog sveta finansija izgleda na prvi pogled kao njegov vlastiti računovođa". Lariju Finku je, prema njenom mišljenju, uspelo nešto što nije nikom drugom u vremenu u kom živimo: "On je izgradio vlastito carstvo na Volstritu. I to u manje od tri decenije!". A za to je potreban prilično jak ego i neverovatno puno ambicije, zaključuje novinarka. Zanimljivo je da je upravo finansijska kriza inicirana bankrotom investicione banke Lehman Braders bila katalizator uspeha poslova Blekroka. On je bio poznat po svojoj ekspertizi u raščlanjivanju i "razvezivanju" portfolija hipotekarnih papira kako bi se šteta barem ograničila. Od malog upravnika imovinom postali su tako "spasioci" i "isterivači duhova" Volstrita, piše Buhter u svojoj knjizi. Usledili su telefonski pozivi iz FED-a, američke centralne banke. Tadašnji ministar finansija Tim Geitner je šefa Blekroka oslovljavao imenom. "Bilo bi dobro sve to malo podrobnije pogledati", mišljenja je Buhterova. Ona, doduše, smatra da u regulisanju tržišta do sada nije nedostajalo dobre volje, ali problem je u kompleksnosti situacije i činjenici da Blekrok svuda ima svoje prste. "Svako područje ponaosob nije problem", kaže novinarka, ali dodaje da kada se svi zajedno zbroje, onda odjednom imamo sliku koja nameće pitanje: Koju smo neman zapravo ovde stvorili? Hajke Buhter je malo bolje pogledala i ispisala 280 stranica o koncernu. Na njima je nastao mozaik informacija široke palete – od suvlasništva Blekroka nad nemačkim preduzećima pa sve do savetovanja u spašavanju Grčke. Pritom njen cilj, kaže, nije bio upiranje prstom i optuživanje nego prosvetljivanje i skretanje pažnje javnosti na ovog finansijskog giganta koji je u neku ruku i proizvod načina na koji funkcioniše finansijski svet. "LJudi bi uvek želeli da je i u tom sektoru kao i svugde drugde – da se tačno zna ko je ko i kako sve funkcioniše”, rezimira Buhterova. Ali to nije tako i to ljude jako ljuti. Ona je tokom svojih istraživanja došla do zaključka da se financijski sistem stalno menja i da je stalno u pokretu, i da se ne može uvek jasno prepoznati ko ima koju ulogu.
Pročitajte još:
Izvor: revolucija.info
