Pravda

NJih oko 15, koje je Više tužilaštvo u Beogradu teretilo za krivično delo učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu za koje je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina, kako saznajemo, nagodilo se sa tužilaštvom. „Psi rata”, kako se nazivaju oni koji odlaze da ratuju u drugim zemljama, zaključivanjem ovog sporazuma priznali su izvršenje krivičnog dela za šta im je, prema nezvaničnim informacijama, izrečena uslovna osuda od godinu dana sa rokom provere od tri godine. U Višem tužilaštvu za „Politiku” su nezvanično potvrđene ovakve informacije, ali o ukupnom broju okrivljenih i onih koji su do sada zaključili sporazum sa nadležnim tužilaštvom nisu želeli da govore. – U interesu istrage i daljeg postupanja, informacije o osumnjičenima, kao i šta tužilac planira u daljem toku postupka ne mogu se saopštavati javnosti – rečeno nam je u tužilaštvu. Prema nezvaničnim informacijama, pred Višim tužilaštvom u Beogradu u toku su postupci protiv dve grupe okrivljenih. Jednu čine oni koji su na područje oružanih sukoba u Ukrajini otišli prošle godine, a drugu oni koji su to učinili 2015. Prema rečima „Politikinog” sagovornika bliskog istrazi, pripadnici „prve grupe” otišli su na područje Ukrajine pre donošenja zakona kojim se sankcioniše učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi i ostali tamo i kada je propis stupio na snagu. – Osim različitog perioda u kojem su otišli u ratom zahvaćena područja, postoji još jedna bitna razlika između „pripadnika” ove dve grupe. U opisu dela onih koji su prvi otišli u Ukrajinu, navodi se da su avionom odleteli za Moskvu i tamo su stupili u kontakt sa osobama koje su ih upućivale u vojni, odnosno paravojni kamp na teritoriji Rusije gde su prošli određenu obuku. Odatle su upućivani na teritoriju Ukrajine, to jest Luganjska i Donjecka. Za pripadnike druge grupe okrivljenih, prema nezvaničnim informacijama, ne postoji podatak da su prošli bilo kakvu obuku u Rusiji, već su odmah odlazili u Ukrajinu – navodi „Politikin” sagovornik. Prema njegovim rečima, mnogi od okrivljenih koji su odlučili da odu u Ukrajinu su izuzetno mladi, a pojedini su se na ovaj korak odlučili čim su postali punoletni. Niko od njih nije bio u prvim borbenim redovima, niti je preduzimao ozbiljne zadatke. Advokat Dragoslav LJubičanović, kaže za „Politiku” da osim što je krivično delo učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi izuzetno teško dokazati, može da se postavi i pitanje njegovog postojanja u konkretnim postupcima koji se vode pred Višim tužilaštvom u Beogradu. – Ovo krivično delo u suprotnosti je sa dopunskim protokolom iz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba. Naša zemlja je potpisnik pomenute konvencije što znači da je ona postala deo unutrašnjeg prava Republike Srbije. U direktnom sukobu zakonskih odredaba sa odredbama međunarodnih sporazuma, moraju se primeniti međunarodni. Pomenutom konvencijom priznaje se pravo učešća u oružanim sukobima, pod određenim uslovima. Ne govorimo ovde o vršenju ratnih zločina ili ponašanju protivno odredbama konvencije, nego samo o svojstvu borca. Pomenutom konvencijom priznaje se pravo učešća u oružanim sukobima, pod određenim uslovima. Sporno je što naša država uopšte ne ulazi u pitanje svojstva osoba koje su išle u Ukrajinu da učestvuju u oružanim sukobima bez obzira na kojoj strani, pa čak i na to da li su to radile za novac – navodi LJubičanović.

Pročitajte još:POSTIGNUT DOGOVOR U BRISELU: Srbija dobija svoju telekomunikacionu kompanijuPOTPUNO DIVLJANJE: Čak 150 udara na DNR u poslednjih 24 sata!

Sa ovakvim tumačenjem advokata ne slaže se Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu koji smatra da krivično delo učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi jeste teško dokazivo, ali da ono, čim je propisano zakonom, treba da bude sankcionisano. – Učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi ne mora da bude u skladu sa međunarodnom konvencijom, ali je to propisano kao krivično delo Krivičnim zakonikom. Od dana kada je propisano i prekršioci mogu da budu gonjeni zbog njega. Međunarodne konvencije mogu da se primenjuju samo ako su u skladu sa Ustavom – objašnjava Škulić. Izvor: Politika (Miroslava Derikonjić)