Pravda

Prema rečima Merkelove, ona je saslušala „stav iz ukrajinskog ugla”, ali će se s tim u vezi „obnoviti kontakti sa ruskim predsednikom”. „Ne isključujem mogućnost održavanja sastanka četiri strane”, rekla je ona i dodala da postoje razlike u stavovima prema pitanju ukrajinske krize koji se moraju rešiti. „Sporazumi (o prekidu vatre) iz Minska osnova su za mir u Ukrajini.” Ona nije krila da postoje problemi u primeni sporazuma, ističući pre svega da se ne poštuje prekid vatre i da se opstruiše rad misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Kancelarka je diplomatski prećutala ko je za to kriv, a i ukrajinski predsednik je bio bez teških reči upućenih na adresu Moskve. Iako je tog dana pre podne u Kijevu na vojnoj paradi povodom 25 godina nezavisnosti Ukrajine bio poprilično ratoboran, ne isključivši novi talas mobilizacije i ističući mogućnost ruske invazije, u Berlinu je bio sušta suprotnost – pomirljiv i bez optužbi na račun Rusije. Doduše, uoči samita, zakazanog na Porošenkov zahtev baš na Dan nezavisnosti Ukrajine, ukrajinski diplomatski izvori su pokušali da odsustvo Putina prikažu kao signal da su „svi spremni na komunikaciju bez ruskog predsednika”. Nemci i Francuzi su se pak potrudili da to demantuju, ističući da se „ne vodi nikakva diplomatska bitka protiv Rusije”. Naprotiv, zvanični Berlin nastoji da kroz razgovore sa Putinom dođe do toga da se u potpunosti primeni sporazum iz Minska, koji je u jednom trenutku zaustavio sukobe u kojima je dosad poginulo oko 6.500 ljudi. „Sastali smo kako bismo primenili sporazum iz Minska, a ne da ga dovodimo u pitanje. Sve treba da bude učinjeno kako bi primirje postalo stvarnost”, rekla je Merkelova, čime je poslala poruku Moskvi, ali i Kijevu, u kojem deo vlasti smatra da se ratom može rešiti problemi u Donbasu, na istoku Ukrajine. Da Berlin nastoji da ima izbalansiran stav u kojem ne želi da pojačava tenzije sa Moskvom, svedoči i izjava Gernota Erlera, koordinatora nemačke vlade za odnose sa Rusijom, centralnom Azijom i zemljama Istočnog partnerstva. On je u izjavi za „Nordvest cajtung” izrazio zabrinutost što se u Kijevu uopšte diskutuje o vojnom rešenju sukoba u Donbasu, čime je zapravo poslao poruku ukrajinskim vlastima da zbog njih Nemačka neće ratovati protiv Rusije. On je, doduše, istakao da ni Rusija, iako kritikuje Kijev, nije ispunila sve delove sporazuma, a da bi sastanak u Berlinu trebalo da bude novi politički podsticaj da sporazum iz Minska bude u potpunosti primenjen. Erlera ističe da je Porošenku potrebna zapadna podrška da prevaziđe otpore u sprovođenju reformi u Ukrajini, ali pri tom sumnja da ukrajinski predsednik, uzimajući u obzir aktuelnu ravnotežu moći u Kijevu, može da iznese ideju napuštanja teritorija koje kontrolišu separatisti. Komentatorka „Mitelbajeriše cajtunga” ističe da Porošenko gubi na oba fronta, jer Evropa od njega traži sprovođenje sporazuma iz Minska, a narod ga optužuje za gubljenje rata u Donbasu, zbog čega je njegova popularnost sa 55 pala na samo 20 odsto. Komentatorka zbog toga zaključuje da zbog toga Evropa rizikuje da izgubi svog vernog partnera u Kijevu. Porošenkova vernost se videla i preksinoć kada je podržao Merkelinu izjavu da ne bi trebalo menjati normandijski format pregovora, u kojima učestvuju Nemačka, Francuska, Rusija i Ukrajina. Nemačka ne želi nove igrače iako je novi predsednik Poljske Andžej Duda najavio da će prilikom ovonedeljne posete Berlinu tražiti od Merkelove da u pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini uključi SAD, ali i Poljsku i ostale susede Ukrajine. „Ne mogu da zamislim da u pregovorima ne učestvuju moćne evropske države, ali mogle bi da se uključe i SAD, kao svetska sila koju Rusija svakako mora da uzima u obzir, i susedi Ukrajine, dakle oni koji su neposredno zainteresovani za ono što se dešava u Ukrajini”, rekao je Duda, koji smatra da bi u pregovorima trebalo da učestvuje i EU, a ne samo Francuska i Nemačka. Iako Duda nastoji da u okviru NATO-a izdejstvuje odluku o tome da se, zbog straha od Rusije, u baltičkim zemljama, Poljskoj i Rumuniji razmeste vojne baze, tehnika i saveznički vojnici, on i sam ističe da nije previše optimističan da će u to ubediti i Merkelovu, koja ima suzdržan stav prema pomeranju infrastrukture NATO-a, jer smatra da će to samo podići tenzije u odnosima s Rusijom. Takav stav postaje dominantan i u nemačkoj javnosti, pa je tako bivši šef nemačke diplomatije Hans-Ditrih Genšer pozvao na novi početak u odnosima sa Rusijom. On je u razgovoru za minhenski dnevni list „Zidojče cajtung” izjavio da je „stara politika sukobljavanja” neprimerena ovom vremenu i da sankcije Zapada prema Rusiji nisu pokazale dejstvo kakvom su se nadali njihovi inicijatori. „Živimo u globalizovanom svetu i potrebna je snaga svih da bi se rešili problemi”, rekao je Genšer, dodavši da je Putina doživeo kao „poprilično pragmatičnog” političara i da je zato na Zapadu da se obrati „politički i privredno oslabljenoj Rusiji”. „Ako neko postaje slab, potrebno mu je dati ruku, on to neće zaboraviti. Ako čovek povuče nazad ruku, ni to neće zaboraviti.” Genšer, koji je bio vicekancelar i šef nemačke diplomatije od 1974. do 1992, zalaže se za intenzivan dijalog sa Rusijom, pri čemu kaže da je teško pregovarati sa Putinom, ali da je kancelarka Merkel sposobna za teške pregovore, te da bi ona u direktnim pregovorima mogla da mu bliže priđe od ostalih šefova država i vlada.

Pročitajte još:VOJNI VRH DNR: Porošenko provocira novi rat i želi da Donbas utopi u krviBONDAREV: PAK FA već pokazuje izvanredne rezultate

Izvor: Politika