Pravda

Deklaracijom Samita o zapadnom Balkanu u Beču zemlje učesnice su se obavezale da nesuglasice međusobne nesuglasice neće zloupotrebiti jedna protiv druge u procesu evropskih integracija, kao i privhataju podršku Evropske komisije u rešavanju bilateralnih sporova. Kada je reč o blokiranju tzv. Republike Kosovo, Srbija se obavezala prvim sporazumom postignutim u Briselu da neće tako postupati u kosovskim naporima da postane član Evropske unije. Podsećanja radi, 19. aprila 2013. godine su Ivica Dačić i Hašim Tači parafirali sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, koji, između ostalog, podrazumeva da dve strane neće jednu drugu blokirati, kao ni podsticati druge da blokiraju napredak neke od strana na njenom evropskom putu. Prihvatajući sve što su zemlje regiona do sada učinile u popravljanju unutrašnje situacije, zaključeno je da je potrebno više napora kako bi se ubrzali domaći reformski procesi prevashodno kada je reč o vladavini prava, upravljanje privredom, i reforme javne administracije, kao i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Učesnici su se dogovorili da nastave sastanke u ovom formatu, kako bi se implementirala agenda dogovorena u Berlinu prošle godine i ona koja je proširena u Beču, a što bi ubrzalo i razne projekte koji su se pojavili između dva Samita. Sve zemlje zapadnog Balkana čvrsto veruju da njihova budućnost leži u EU, a da napredak svake zemlje zavisi od individualnih napora da ispuni Kopenhagenške kriterijume i uslove iz procesa stabilizacije i pridruživanja. Deklaracijom je konstatovano da, iako je bilo napretka u ostvarivanju strukture regionalne saradnje proteklih godina, potrebno je više napora kako bi se rešile bilateralne nesuglasice. Šta više, potrebni su konkretni koraci političkih lidera zapadnog Balkana ka trajnom pomirenju u regionu, što je ključno za stabilnost i podršku stvaranja jugoistočne Evrope sposobne da prevaziđe nasleđe prošlosti. Srpski i kosovski premijer potvrdili su, kako se navodi u zaključku Samita, svoju odlučnost da intenziviraju proces normalizacije. Takođe, potrebno je da se povećaju napori u iznalaženju kompromisa između Makedonije i Grčke kada je reč o nazivu nekadašnje jugoslovenske republike.