Pravda

Ivici Dačiću se ne može osporiti doslednost kada je o tome reč – on i dalje nije za izbore, jer misli da nema razloga da ih bude. Čak i kada je Vučić otvoreno rekao da razmišlja o njima i da im je lično sklon, lider socijalista sa dve funkcije u vladi nije ustuknuo. „Ako želi da ih raspiše, neka ih raspiše. Ja ne mogu da ga sprečim niti imam bilo kakvu nameru da to radim...Ako želi moje mišljenje, moje mišljenje je da oni nisu potrebni, zato što ne postoji nikakva politička ni ustavna kriza koja treba da se razreši izborima”, kazao je juče prvi potpredsednik vlade i šef diplomatije za Radio Beograd, a prenosi Tanjug. Desno krilo Vučićevog tima, to jest ministar bez portfelja i lider Nove Srbije Velimir Ilić, slično razmišlja. On smatra da parlamentarni izbori u ovom trenutku nisu neophodni, jer predizborna kampanja i formiranje vlade oduzmu šest meseci. A trebalo bi svi da shvatimo, rekao je Ilić za nedeljni „Alo”, da Srbija mora da uđe u duži period „mira” kako bi moglo nešto da se uradi. Uz konstataciju da će glavna stranka u koaliciji odlučiti o izborima, još jedan član vlade na dve pozicije, potpredsednik i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim LJajić, koji je lider Socijaldemokratske partije Srbije, kaže da se on i njegova stranka o tome ne pitaju ništa niti njihov glas tu bilo šta znači. „Ukoliko budu raspisani parlamentarni izbori, to neće remetiti naše aktivnosti. Od juna smo u pripremama za lokalne i pokrajinske izbore i neće nam biti teško da tu kampanju intenziviramo i za izbore na nacionalnom nivou”, kaže LJajić za „Politiku”. I Milan Krkobabić, lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije, naglasio je u intervjuu za naš list da PUPS nema tu snagu da odlučuje hoće li biti vanrednih izbora, ali da je spreman kad god da budu. „Mi radimo kao da će oni biti sutra, a nemamo ništa protiv da budu i u redovnom terminu, za tri godine”, rekao je Krkobabić. Čini se, ipak, da najviše entuzijazma prema Vučićevoj ideji o izborima ima Pokret socijalista Aleksandra Vulina. Dragan Todorović, zamenik predsednika ove stranke i narodni poslanik, kaže za „Politiku” da je PS uvek spreman za izbore, koji su najbolji način za izražavanje i poštovanje volje naroda. „U svakom slučaju ćemo poštovati i podržati odluku našeg koalicionog partnera Aleksandra Vučića”, ističe Todorović. To što je većina stranaka na vlasti „uzdržana”, politički analitičari ne tumače njihovim možda opravdanim ocenama svrsishodnosti tih izbora, nego, pre svega, njihovom zabrinutošću zbog neizvesnosti koju izbori nose. I Branko Radun i Bojan Klačar iz „Cesida” ocenjuju da će pozicija svih sadašnjih koalicionih partnera SNS-a posle (eventualnih) vanrednih izbora biti promenjena. „Manje stranke u vladajućoj koaliciji mogu i ostati u budućoj vladi, ali ne mogu dobiti ono što sad imaju, jer njihova politička težina slabi, manje su potrebni i onda manje vrede. SPS ne mora da brine, trebalo bi da ostane stranka broj 2, kao i na poslednjim izborima, ali, naravno, svi razmišljaju, pa i SPS, da li će biti u sledećoj vladi sa SNS. Ta Vučićeva najava izbora bila je upućena i kao neka vrsta upozorenja opoziciji, ali i članovima vladajuće koalicije i funkcionerima SNS-a da ne mogu da uzmu zdravo za gotovo sadašnje pozicije”, kaže Radun. Klačar ističe da ga ne bi iznenadilo da i nakon tih izbora vladajuća koalicija ostane u istom ili sličnom sastavu, jer, objašnjava on, da postoje stvarni problemi u koaliciji, to bi moglo da se reši i sada, bez izbora. Po njegovoj oceni, to nije okidač za raspisivanje izbora, nego više potreba SNS-a da napravi što bolji rezultat, da dobije još jedan novi mandat, odnosno da se ne ide u treću ili četvrtu godinu, kad može biti nekih većih problema za organizaciju izbora. Ipak, kako kaže, manje stranke u koaliciji nisu oduševljene time, jer znaju da možda može doći do drugačije konstelacije snaga nakon izbora u vladajućoj koaliciji. Sami izbori su uvek rizik, bez obzira na neke relativno stabilne trendove, jer uvek može nešto da „iskrsne” i da se napravi neki lošiji rezultat. Mogu nakon toga da budu izvan vlade, mogu da izgube neke pozicije, to jest, može da im se smanji sadašnji deo kolača vlasti.

Pročitajte još:PLATFORMA PALA U VODU: Predsednik ljut zbog sporazuma sa Prištinom?Poslednji čin predaje Kosova?

„Dakle, može da se zadrži isti format koalicije, ali mogu da dobiju manje ’kolače’ – manje mandata, manje izvršnih pozicija, to povlači i neke procese na lokalu, gde možda bude manje mesta za njihove ljude... I to je jedan od razloga što se tim strankama sada ne ide na izbore. Pored toga, njima, kao ni opoziciji, ne odgovara istovremeno održavanje pokrajinskih i lokalnih sa parlamentarnim izborima. Čak i tamo gde imaju šanse, gde neke stranke imaju standardna uporišta, kad se raspišu izbori na svim nivoima, i ti se efekti u jednom meri neutralizuju. Imaćemo jednu veliku kampanju, sa centralnim porukama, sa ključnim liderima, neće tu biti velike diferencijacije tema...”, ukazuje Klačar. Izvor: Politika (Biljana Baković)