Pravda

Mađarska vlada juče je donela odluku da na vanrednoj sednici parlamenta iduće nedelje po hitnom postupku usvoji izmene nekoliko zakona pomoću kojih bi efikasnije zaštitili južnu granicu. Nameravaju da pooštre krivične zakone protiv trgovine ljudima, kao i postojeće propise o ekstradiciji i oduzimanju imovine trgovaca ljudima. Portparol vlade Janoš Lazar je rekao da su predložene i izmene zakona koje se odnose na pravo na azil. Na sednici vlade je dogovoreno da se angažuje i vojska kako bi zaštitila granicu prema Srbiji. Procene su da bi oko 300.000 migranata moglo da uđe u EU do kraja godine, a prema podacima srpskih vlasti očekuje da će u narednih nekoliko dana na granicu stići šest do osam hiljada migranata sa Bliskog istoka. Mađarska je posebno uznemirena zbog toga što joj EU ne pruža nikakvu pomoć kako bi zaštitila svoju šengensku granicu. Portparol vlade je rekao novinarima da je sramota što Evropska komisija pruža značajna sredstva drugim zemljama, ali ne i Mađarskoj. Na samitu lidera EU i zemalja zapadnog Balkana u četvrtak je u Beču minutom ćutnje odata pošta poginulim migrantima. Šefica spoljnih evropskih poslova Federika Mogerini je naglasila da je potrebno brzo rešenje za ceo sistem, jer će u suprotnom države pribegavati tome da se "ne pridržavaju duha EU". Ipak, na osnovu poteza EU, plana šefa austrijske diplomatije Sebastijana Kurca i predloga za rešavanje migrantske krize koji su u deset tačaka sastavila dvojica nemačkih ministara – brzog rešenja za ljude koji beže od rata sa Bliskog istoka nema. Pored dalekosežne borbe protiv Islamske države, Kurc je čak predložio da bi EU trebalo da razmotri mogućnost da se ljudi traže azil od zemalja EU ili bilo kojih drugih "prijavljujući u svojim matičnim zemljama". U Briselu su sve jasniji glasovi da pravila Dablinskog sporazuma moraju biti promenjena. Jer ako se ona primenjuju, onda države članice imaju pravo da sve migrante koji kod njih traže azil vrate u njihovu članicu u kojoj su se identifikovali pri ulasku u EU, a to su uglavnom Italija i Mađarska. Povratak izbeglica u Grčku je zabranjen posle odluke Evropskog suda za ljudska prava 2011. godine zbog "ponižavajućih" uslova u njihovim migrantskim "sabirnim centrima". EU, međutim, još od juna ne može da se dogovori o "strukturnim promenama", koje podrazumevaju premeštanje i preraspodelu azilanata u vremenima krize, pa je sve ostalo na principu "dobrovoljnosti" – da svaka država odluči da li želi i koliko će da primi migranata. Komisija je predložila novi mehanizam za pomoć Italiji i Grčkoj u naredne dve godine, ali trajno rešenje se ne nazire. Briselski portal "Euobzerver" je naveo da su se članice EU obećale 32.256 "mesta". Austrija i Mađarska nisu ponudile prihvat nijednog migranta. Velika Britanija je istupila iz ovog projekta, a Danska nikada nije bila ni uključena. U četvrtak u Beču nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da "Dablinski sistem jednostavno ne funkcioniše". Uprkos tome, "sastanak evropskih lidera završen je", kako piše "NJujork tajms", "ne samo bez posebnog zaključka, nego i uz otvoreno neslaganja ministara spoljnih poslova Srbije i Makedonije, zemalja na putu nove migrantske trase, koji su se žalili da ne dobijaju dovoljno pomoći da se nose sa prilivom migranata". S druge strane, Nemačka i ostale zemlje EU klasifikovale su bivše jugoslovenske zemlje i Albaniju kao sigurne zemlje, što znači da njihovi državljani nemaju pravo na traženje azila.