Pravda

U političkom smislu vi ste u nekoj vrsti Prokrustove postelje, gde treba da se „uklopite” u republičku koaliciju sa SNS-om i pokrajinsku s DS-om i LSV-om? U Srbiji se očekuje da ste s nekim partner linearno na svim nivoima, a ako nije tako, onda je to politička prljavština ili ne znam šta. Mi smo sa DS-om i Ligom bili koalicioni partneri na pokrajinskom nivou pre nego što smo bili sa SNS-om i SPS-om na republičkom. Prilikom uspostavljanja partnerskog odnosa sa SNS-om posle izbora 2012. godine, meni ni Vučić niti bilo ko drugi ni u jednom momentu nije uslovio partnerstvo. Vučić mi je samo rekao: „Nikada to od tebe neću tražiti.” Taj dogovor je s njegove strane bio poštovan do u milimetar. Nedavno se Pajtić požalio da mu republička vlada ne odgovara na pozive za zajedničku sednicu vlada. Zašto mu niste pomogli da uspostavi kontakte? Nisam u tom delu bio dovoljno uspešan ne zbog toga što ja nisam hteo nego zbog toga što sam pre svega u DS-u u tim momentima doživljavan kao trojanski konj, kao neko ko želi na mala vrata da dovede nekog drugog. Mislim da smo zbog toga dosta gubili kao država i kao region jer ništa od krucijalnih stvari nismo uspeli da dovedemo bliže rešenju, a kamoli da rešimo. Ni zakon o finansiranju, ni zakon o nadležnostima, ni velike infrastrukturne projekte, ni pitanja izbornih pravila, ni niz drugih stvari oko kojih sam imao poštenu inicijativu. Da je to moglo biti drugačije, najbolji pokazatelj je ono što smo uspeli da uradimo oko statuta. Ako smo tu uspeli, ne verujem da nismo mogli i drugo. Ipak, kao da ste „omekšali” u odbrani Vojvodine i njenih javnih preduzeća. Mislim na ukidanje „Elektrovojvodine”. Ne želim da ulazim u tu šumu, ali sudbina „Elektrovojvodine” zapečaćena je za vreme prethodnih vlada, u onom periodu kada je na svim nivoima ovom državom upravljala Demokratska stranka. Tada su usvojeni strateški dokumenti koji su trasirali te puteve i, kada se ovaj dokument našao na dnevnom redu Skupštine tada su svi vozovi odavno bili prošli. Pri čemu moram da kažem da je bilo moguće i da se postavi ovakva organizacija, ali da sedište i reper kvaliteta ne bude Beograd već Novi Sad. Jedna smo država sa jednim elektrodistributivnim sistemom, gde piše da centrala mora da bude u Beogradu? Ali ste podržali VANUK? Ne vidim problem u tome da Vojvodina ima svoju akademiju nauka i umetnosti. Ne vidim u tome nikakav dokaz ambicije razbijanja naučnog prostora ili prostora države. Ne vidim ni trunku nikakve separacije što se, nažalost, permanentno pojavljuje u javnom govoru kada se uopšte govori o akademiji. SVM je stao uz ovu odluku zbog toga što mislimo da ideja vojvođanske akademije jeste civilizacijska tekovina i želimo da se pretvori u realnost. Ali je ta odluka problematična, falična i to će se pojaviti u onom momentu kada ta ustanova bude vladi poslala svoj statut, jer će iz statuta morati da se vidi o čemu se tu radi, o ustanovi ili akademiji koja je prikrivena u plašt pokrajinske ustanove. Taj ko bude morao da je pretvori u živi organizam, imaće ogroman problem kako sa njim da izađe na kraj, ali to je pitanje vezano ne za skupštinu, već za upravni odbor i pokrajinsku vladu. Da li i dalje mislite da je Mađarska donela dobru odluku podizanjem zida prema Srbiji? Nemam potrebu da menjam svoj stav, svaka država ima pravo da donese odluku o načinu odbrane svoje zemlje. Nisam glasnogovornik Mađarske i ne želim da me bilo ko doživi kao nekoga ko ima dve mogućnosti između kojih može da bira. Kada sam izgovorio tu rečenicu, vodio sam računa i o mestima u Srbiji gde se taj problem punom žestinom manifestuje, a to su Preševo, Subotica i Kanjiža. Ovo što se dešava oko tog nesretnog zida može Srbiji da bude od koristi jer, ako tuda ne mogu da prođu, izabraće drugu putanju. Video sam reakcije na moje rečenice, ali moram imati empatije i prema mojim sugrađanima koji se svakodnevno susreću sa ovim problemom.

Pročitajte još:NJEGOVA SLIKA JE OBIŠLA SVET: Dečak sa traktora – gde je i šta radi danas!? (VIDEO)NJUJORČANIN MEĐ’ ČETNICIMA: On je branio Sarajevo sa vojvodom Aleksićem! (VIDEO)

Podizanje zida ni u Evropi nije dočekano s jednodušnim odobravanjem. Ono što moram da kažem jeste da se suočavamo sa ogromnim problemom – masovnim nezakonitim prelaskom preko granica. Susrećemo se sa pojavom koju su prouzrokovali veliki svetski igrači, a mi ovde u Srbiji, Mađarskoj, čitavoj Evropi, taoci smo posledica te situacije. Mislim da je zamena teza kada se javni govor u Evropi usredsređuje na zid, umesto na rešenje, na saniranje problema tamo gde je on nastao. Nismo mi prouzrokovali ni raspad čitave te odbrambene linije severnoafričkih država, koje su pale kao posledica „arapskog proleća”, niti smo mi prouzrokovali situaciju u Avganistanu i Siriji. Ovaj problem ne može da se rešava pravilima i načinima funkcionisanja demokratskog sveta, jer ovo nije pitanje slobodnog kretanja ljudi, već masovnog kršenja zakona. Zidom se ne sprečavaju ljudi koji poštuju zakon, oni koji imaju pasoš i idu na granični prelaz, uključujući i Sirijce i Avganistance. Strahovito sam zabrinut za sudbinu prostora u kojem živimo, tu ne mislim samo na Srbiju već i na Evropu. Ne znam kako će Evropa sa ovim da izađe na kraj, ne znam kako će Nemačka i Francuska da izađu na kraj sa masom ljudi koji ovuda samo prolaze, a tamo ostaju jer očekuju ostvarenje svog sna. Prognoze govore da je ovo za sada dečja igra u odnosu na ogroman talas ljudi koji je praktično permanentno u pokretu. Rešenja se moraju naći inače će se svet prevrnuti. Izvor: Politika