Pravda

U juče objavljenom specijalnom izveštaju Savet nemačkih ekonomskih stručnjaka predlaže bankrot kao moder za finansijsko spasavanje nesolventnih država evrozone, ali i mogućnost izlaska iz evrozone, koja bi trebalo da bude "na stolu" kao poslednja varijanta. "Kako bismo osigurali jedinstvo monetarne unije, moramo prihvatiti činjenicu da birači u zemljama-kreditorima nisu spremni da trajno finansiraju zemlje-dužnike", rekao je Kristof Šmit, predsednik Saveta nemačkih ekonomskih stručnjaka. Ova grupa nezavisnih ekonomskih savetnika nemačke vlade ističu da je grčka dužnička kriza ukazala na hitnost potrebe za dodatnim reformama kako bi evrozona postala stabilnija. Oni zbog toga predlažu ne samo mere za jačanje evropske bankarske unije, već i uspostavljanje mehanizma koji bi rešavao problem nesolventnih država. "Konstantno nekooperativna članica ne bi trebalo da ugrožava postojanje evra", navodi se u izveštaju ovog saveta, i upozorava protiv brzopletog osnivanja ministarstva finansija evrozone, jedinstvenog evropskog mehanizma za osiguranje nezaposlenih ili kreiranja ekonomske vlade evrozone. "Stvaranje evrozone kolektivno odgovornom za potencijalne troškove, bez da joj se (prethodno) preda bilo koji deo nacionalnih suvereniteta nad fiskalnom i ekonomskom politikom, pre ili kasnije učiniće monetarnu uniju nestabilnom". Ovo njihovo upozorenje dolazi samo nekoliko dana pošto je ugledni nemački politički magazin "Špigl" objavio da je Šojble spreman da razgovara o uvođenju pozicije ministra finansija evrozone, koji bi upravljao posebnim budžetom evrozone a na osnovu prava da uvodi posebne poreze na nivou cele evrozone. Međutim, sve više komentatora ukazuje da Šojbleov "pristanak" da se uvede zajednički evropski porez ne znači i da je nemački ministar pravi primer evropskog federaliste koji teži stvaranju "Sjedinjenih evropskih država". Prema oceni komentatora "Špigla" i londonskog "Fajnenšel tajmsa" Volfganga Minhaua, Šojbleova ideja federalne Evrope je "izuzetno opasna". Minhau ističe da nemačka ekonomija beleži rekordni strukturalni suficit u trgovini, koji je oko osam odsto bruto društvenog proizvoda. Prema njegovoj oceni, idelan partner u moentarnoj uniji bi bile druge izvozno orijentisane države, kao što je Holandija, ali takvih u devetnaestočlanoj zoni evra ima samo pet ili šest. Osim toga, ovaj komentator ističe da se Šojbleova vizija federalne Evrope razlikuje od drugih federalista koji takođe se zalažu za uvođenje evropskog poreza i ministra finansija evrozone. "Ali za Šojblea cilj uvođenja takvih struktura nije demokratsko legitimizovanje ekonomske politike, već obavezivanje da će biti poštovana pravila. Šojble ne želi da se nemački nivo podredi evropskom, već upravo suprotno. On želi da evropski ministar finansija nastavi nemačku politiku", ističe u komentaru Minhau i dodaje da Šojble ne želi nijednoj instituciji da da moć da natera Nemačku da smanji svoj trgovinski suficit. Osim kritike ekonomsko-finansijskih stručnjaka, Merkelova i Šojble minulih nedelja trpe i žestoke političke kritike pa i iz same Nemačke. Bivši nemački vicekancelar i šef diplomatije Joška Fišer u autorskom članku za minhenski "Zidojče cajtung" optužio ih je da su 12. i 13. jula u briselskim pregovorima o finansijskom spasavanju Grčke napravili greške "fatalne za Nemačku i Evropu" te da su radili isključivo u nemačkom nacionalnom interesu. "Po prvi put Nemačke nije želela Evropu, želela je nešto drugo a to je: pretvaranje evrozone  iz evropskog projekta u sferu nemačkog uticaja", napisao je Fišer i dodao je Nemačka pretvorila Grčku u koloniju. "Alternative koje je Nemačka ponudiola bile su izaći ili prihvatiti program koji de fakto pretvara (Grčku) u evropski protektorat bez nade da će se ekonomski oporaviti". On smatra da je Merkelova napravila pravi prekid sa nemačkom posleratnom miroljubivom diplomatijom, premda ni sam Fišer nije ništa manje kontroverzan budući da je kao jedan od vodećih ljudi pacifistike stranke Zeleni 1999. prekinuo njenu pacifističku tradiciju i otvoreno se založio da Nemačka učestvuje u bombardovanju SR Jugoslavije. Osim toga, učešće nemačkih trupa u toj vojnoj akciji bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija predstavlja i prvo vojno odstupanje od nemačke posleratne miroljubive diplomatije koja je insistirala na međunarodnom pravu i ulozi UN u sprečavanju sukoba. Uprkos tome, Fišer se nije ograničavao u kritici, naročito Šojblea za kojeg kaže da se i dalje tajno nada izbacivanju Grčke iz evrozone. "Verovanje da evro može da se iskoristi za prevaspitavanje juga Evrope pokazaće se ekonomski kao opasna greška ne samo za Grčku, već za celu Evropu, koja je izgrađena na različitostima i solidarnosti", piše Fišer i ističe da je Nemačka kao nijedna druga zemlja profitirala od ujedinjene Evrope.