Pravda

Dvadeset odsto od ukrajinskog duga privatnim poveriocima, to je – 3,6 milijardi dolara od ukupne sume (19,3 milijardi dolara). Ako ukrajinska vlada uspe da usaglasi otpisivanje dugova državnih firmi za koje je garantovala vlada – ukupna suma otpisa može biti 3,8 milijardi $. Ovo  znači da će Ukrajina – umesto 19,3 milijarde dolara – privatnim poveriocima morati da vrati 15,7 milijardi $. Ovo je bilo dovoljno da se Jacenjuku "zavrti u glavi", a da ukrajinska štampa počne da složno skandira: "Peremoga!" ("Pobeda!"). Ali, da li je to zaista pobeda? Pobedničko raspoloženje u Kijevu najbolje je proveriti sa digitronom u rukama... Jacenjuk uporno ignoriše jednu malu, ali važnu nijansu. Poverioci su pristali da Ukrajini oproste 3,6 milijardi dolara i da pomere rokove vraćanja kredita za četiri godine – pod uslovom da Ukrajina pristane na povećanje kamatne stope sa 7,2 na 7,75 odsto na godišnjem nivou. Na prvi pogled, to izgleda kao – sitnica. Međutim, posledice te "sitnice" vredi izračunati. Do potpisivanja sporazuma sa poveriocima, Ukrajina je morala da vrati 19,3 milijarde dolara tokom narednih devet godina (od 2015. do 2023.) i da na tu sumu plati 7,22 odsto kamate godišnje, što bi činilo 1,4 milijarde dolara svake godine. Na taj način, Ukrajina bi morala da za kamate plati 12,5 milijardi dolara. Ako ovome dodamo glavnicu duga – dobijemo ukupnu sumu od 31,8 milijardi dolara (ova suma je približna jer ne uzima u obzir postepeno smanjivanje glavnice zbog čega bi se smanjivale i isplaćene kamate). A sad pogledajmo: koliko će Ukrajina morati da plati posle potpisivanja naoko veoma povoljnog sporazuma sa poveriocima. Ukupna suma duga smanjena je sa 19,3 na 15,7 milijardi dolara, ali kamata je povećana na 7,75 odsto na godišnjem nivou. Krajnji rok otplate duga produžen je do 2027. godine. Ovo znači da će Kijev morati da plaća kamate 13 godina: od 2015. do 2027. A sad izračunajmo: ukrajinska država će godišnje za kamate morati da plaća 1,2 milijarde dolara. Tokom pomenutih 13 godina – ta suma će dostići 15,8 milijardi dolara. Ako ovome dodamo glavnicu kredita – dobijamo kao ukupnu sumu 31,5 milijardi dolara. Da bismo shvatili veličinu ove "peremoge", od početne ukupne sume za plaćanje - 31.841.140.000 dolara – oduzmimo novu koja će morati da bude plaćena prema novom sporazumu - 31.517.750.000 dolara. Oduzimanjem dolazimo do 323.390.000 dolara. A to je samo – 1,6 odsto od početne sume državnog duga. Drugim rečima: privatni poverioci su Ukrajini oprostili svega 1,6 odsto njenog duga privatnim poveriocima! Da li je ovo "zrada" ("izdaja") ili "peremoga"? Moja je pretpostavka da je ovo ipak"zrada"”, pogotovo ako se ima u vidu da je ovih dana međunarodna rejting-agencija Fitch snizila dugoročni rejting defolta Ukrajine sa "SS" na "S". A to se dogodilo nakon dogovora ukrajinskih vlasti sa privatnim poveriocima o otpisivanju onih takozvanih 20 odsto dugova. Rejting "C" kod agencije Fitch upućuje na neizbežni defolt prilikom otplate dugova. Jer, posle "S" (defolt neizbežan), sledi "RD" (delimični defolt), a potom - "D" (defolt). Fitch smatra da će restruktuiranje duga Ukrajine značiti finansijske gubitke za poverioce i neizbežni defolt Kijeva. Da će otpisivanje dela duga dovesti do toga da će rejting defolta Ukrajine u stranoj valuti biti smanjen do "RD", a to će značiti da Ukrajina nije bila u stanju da na vreme otplaćuje svoje obaveze ni pod olakšanim uslovima... Jednostavnije rečeno: to znači da će Ukrajina nastaviti da plaća dug MMF iz novih kredita, a da će odbijati da plaća ostalim poveriocima. Problem sa ukrajinskim dugom komplikuje još i to što pomenutih 19,3 milijarde – oko kojih su ključale strasti – uopšte ne čine ceo dug te države, već su samo njegov jedan deo – pozajmljeno od privatnih kreditora. Dakle: ono što su pozajmili Kijev i ukrajinske državne kompanije. Ukrajinska vlada se borila kao lav za restruktuiranje samo tog dala duga. A to uopšte nije ceo dug. Početkom leta 2015. godine, ukrajinska država je svim svojim poveriocima dugovala 67,7 milijardi dolara. Od te sume, Kijev je 43,5 milijardi dolara pozajmio u inostranstvu, a ostatak – na unutrašnjem tržištu. Treba imati u vidu da MMF ne dozvoljava otpisivanje dela onoga što se njemu duguje, a da na to ne pristaju ni druge međunarodne finansijske organizacije kao ni države. Ova okolnost objašnjava zbog čega Rusija odbija da učestvuje u otpisivanju takozvanih 20 odsto ukrajinskih dugova. Rusija, naravno, ne ulazi u krug privatnih kreditora, pa ukrajinska vlada i ne može da je dovede na isti nivo sa fondom Franklin Templeton. Koliko god to Kijev želeo – to je sa pravne tačke gledišta nemoguće. Zato je ministar finansija RF Anton Siluanov izjavio da Moskva ne namerava da za 20 odsto umanjuje tri milijarde dolara koje joj duguje Ukrajina. Za to ne postoji nikakav osnov... Ovo znači da će Ukrajina do decembra 2015. morati da Rusiji vrati tri milijarde dolara. Ukoliko to ne učini, prvo je očekuju međunarodna arbitraža i delimični defolt, a potom – rejting "D". Ukrajinska država naprosto nema novac za plaćanje dugova svim svojim poveriocima. Neće ih ni imati. Neće zbog stanja svoje ekonomije. Kao prvo, Donbas (koji je industrijski najrazvijeniji deo Ukrajine) odavno ne plaća poreze Kijevu. Kao drugo, u Ukrajini je već drugu godinu uzastopno u toku katastrofalan pad proizvodnje, praćen zatvaranjem preduzeća. Primera radi: u maju 2015. – u poređenju sa tim istim mesecom prošle godine – industrijska proizvodnja u Ukrajini bila je manja 20,7 odsto. Prosečna plata u zemlji u martu je – po podacima državne statistike – pala na 170 dolara. Ovo znači da je kupovna moć ukrajinskih građana krajnje niska i u stanju da, u najboljem slučaju, obezbeđuje njihovo fizičko preživljavanje. To je razlog što je trgovina na malo u Ukrajini opala za 286 odsto, a trgovina na veliko – za 18,3 odsto. Prodavnice su naprosto bez prometa, mnoge se zatvaraju, tržište se sužava, u supermarketima se sužava asortiman, srani brendovi beže iz Ukrajine... Indeks inflacije u julu – u poređenju sa istim mesecom prošle godine – bio je 155,3 odsto. Grivna je samo od početka prošle godine trostruko obescenjena. Uprkos tome što je Narodna banka Ukrajine i u ovom trenutku namerno drži u okvirima koje je dogovorila sa MMF. Ali, zato je u Ukrajini stranu valutu nemoguće kupiti u slobodnoj prodaji. U menjačnicama je naprosto nema. Nastavlja se i smanjivanje ukrajinskog BDP. U prvom kvartalu 2015. – opao je za 17,2 odsto, a u drugom za 15 odsto. Državni budžet Ukrajine za ovu godinu zasnovan je na prognozi da će pad BDP biti 5,5 odsto, inflacija 26,7, a  prosečni godišnji kurs grivne – 21,7 za dolar. Odmah se uočava da ova prognoza ne odgovara realnom stanju stvari, koliko god zvanična ukrajinska statistika pokušavala da zamagli prave razmere ekonomske katastrofe. Upravo zato ukrajinska vlada nema novac i neće ga ni imati... A to znači da će do defolta Ukrajine doći u najskorije vreme.