Pravda

U opširnom svedočenju koje je preneo theatlantic.com on navodi da se eksplozija desila malo iza podneva 29. avgusta 2003. ispred svetilišta Imama Alija i da je posle nje sa neba padalo suvo voće, bademi i bombone koje lokalni prodavac nosio na kolicima. Goš je neposredno pre eksplozije, koja je uzdrmala zidove, ušao u usku ulicu koja je vodila prema svetilištu. - Potrčao sam da dimu dok je izgledalo da okolo vladala smrtna tišina: privremeno sam izgubio sluh od udara. Sokak je postao mračan, kao da je odjednom nastupilo pomračenje Sunca - naveo je Goš. On navodi da će proći godine dok nije shvatio da je bombaški napad u Nadžafu po sektaški sukob na Bliskom istoku bio isto što i meci Gavrila Principa po Prvi svetski rat - čin nasilja koje je razbilo nesigurnu ravnotežu etničkih snaga, pokrenulo godine sukoba, odnosilo nebrojeno života i postepeno uvlačilo najveće svetske sile. Svetilište Imama Alija bilo je grobno mesto čoveka koji je omogućio uspon šiitskog islama i jedno od najsvetijih mesta za šiite. Bomba je bila skrivena u gepeku automobila postavljenog blizu jednog od ulaza u svetilište. Nameštena je da eksplodira odmah nakon završetka podnevne molitve, kada je iz svetilišta trebalo da izađe ajatolah Mohamed Bakr al Hakim, harizmatični verski vođa kojeg je susedni šiitski Iran spremao da postane prvi vođa šiita u Iraku. Stradalo je skoro 100 ljudi, a više od 500 je ranjeno.

Pročitajte još:Ubistveni ruski dronovi predstavljaće izazov za američke „steltove“SAD IM SE VRAĆA: Egzodus u Evropu je dobrim delom izazvala EU

Izvor: Blic/Pravda