Pravda

Ima li Srbija plan za rešavanje migrantske krize? - Srbija iz svog budžeta nije mogla da planira azilante. Ali pokazali smo se kao mnogo organizovanija zemlja nego one u našem okruženju koje se suočavaju sa istim problemima. Vidite kakva je situacija u Grčkoj i Makedoniji. Isti broj ljudi je prošao kroz Srbiju, pa izlazimo na kraj. Treba praviti razliku. U čemu? - Velika je razlika između azilanata u tranzitu i onih koji bi da ostanu. Ali, ukoliko bi se zatvorila mađarska granica ogradom i ukoliko ti ljudi više ne bi mogli, to bi bio veliki problem. Samo tokom jedne noći kada su Makedonci zatvorili granice, uspeli smo da primimo gotovo 10.000 ljudi. Prosek je oko 2.000. Svako od tih ljudi se pregleda, da mu se terapija ukoliko je potrebna, dobije hranu, uradi se evidencija u vidu otiska prstiju i fotografije. U medijima se pominjalo da većina njih kao datum rođenja navodi 1. januar. - Oni jednostavno ne moraju da pokažu svoja dokumenta, i to znaju. Dođu i kažu: „Zovem se Petar Petrović, rođen sam 1. januara.“ Mi smo dužni kao zemlja da im to omogućimo. Ali, za razliku od drugih zemalja, mi uzimamo otiske prstiju. Na koliko novca Srbija računa i koliko traži od EU kako bi mogla da se nosi s ovim problemom? - Ne tražimo da nam prave paralelni sistem, što po pravilu hoće da rade. Oni kažu: „Dajte nam projekte za to, pa ćemo mi opredeliti neka sredstva.“ Ne. Mi smo pokazali da naš sistem funkcioniše. Šta Srbija konkretno traži? - Tražimo podršku sistemu. Nemojte da nam pravite projekte, hoćemo direktna sredstva koja bi se uplaćivala u budžet Srbije za angažovanje više policajaca, vojnih lekara, prevoz, radnike zaposlene u Komesarijatu za izbeglice. Tražimo nešto potpuno novo, to se do sada nije dešavalo. O kolikim sredstvima je reč? - Vlada treba da usvoji procenu i to dostavi EU. Srbija nije članica EU i time nema pristup evropskim fondovima za migrante. EU je do 2020. godine odvojila blizu četiri milijarde evra. Mislim da 400 miliona dobije Grčka, 500 Italija, a 60 miliona dobije Mađarska. Srbija nije član Unije, ali se nosi s problemom. Tražimo da, bez obzira na to što nismo članica EU, dobijemo pristup njihovim fondovima. Hoćemo li dobiti novac? - To je sada stvar diplomatske borbe i shvatanja Evrope, da li ona hoće da rešava problem migranata ili ne. Srbija je tranzitna zemlja. Oni neće da ostanu kod nas, ali prolaze kroz našu zemlju. Imamo isti problem kao i Grčka i Italija. Ali oni imaju novac, a mi nemamo ništa. Mnogo se govori o bezbednosnom aspektu. Hiljade njih svakodnevno prolaze, ali niko sa sigurnošću ne može da kaže da među njima nema i terorista. - Zato se i uzima otisak prsta. Hoću da svima bude jasno. Srbiji je bezbednosni aspekt najvažniji, ali od njih ne treba praviti nešto što nisu. Pa bilo koji strani turista koji dođe u Srbiju može da bude bezbednosna pretnja. Bilo je na hiljade stranaca u Novom Sadu tokom Egzita. Bilo ko od njih je mogao da bude terorista. Ministarstvo unutrašnjih poslova i sve naše službe zaista dobro rade. Već smo pričali o dizanju zida, čemu su pribegli naši susedi. Deluje li vama to kao klasičan oblik rasizma? Iz Slovačke su poručili da će primiti 200 migranata, i to hrišćana, jer muslimani kod njih nemaju gde da se mole pošto nema džamija. - Potpuno ste u pravu, to jeste na granici rasizma. EU mora da se odluči šta želi da uradi. Ovako neće moći da funkcioniše. Evo, Bugari su podigli zid prema Turcima i apsolutno ništa se nije desilo. Mađari su podigli zid, EU je malo protestovala i nikom ništa. Veoma sam zbunjen politikom EU kada je reč o migrantima. S jedne strane podižu se ograde, a s druge strane zvanična politika EU je da treba omogućiti ljudima da ostvare svoja ljudska prava. Šta se može očekivati kada Mađarska završi zid? - Zid će pomoći kriminalcima i krijumčarima sa obe strane. Cena prebacivanja će biti viša. Koliko je Srbija uspela da suzbije krijumčarenje? - Već je podneto preko 340 krivičnih prijava za krijumčarenje. Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković najavila je mogućnost da se migranti nasele u napuštene delove Srbije. Kako ste vi shvatili ovaj predlog? Da li bi, sa aspekta ljudskih prava, to moglo da se tretira kao moderan geto? - Ne možete nikog naterati da živi gde mu vi kažete, niti to Srbija hoće. To bi bilo kao koncentracioni logor. Ne može Srbija nekim tamo Sirijcima da kaže: „E, sad ćete vi da tu ostanete i da živite“, ako oni to neće. O tome zaista niko nije razmišljao i govorio. NJenu izjavu sam shvatio kao lični stav u datom trenutku. Premijer je najavio mogućnost održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, a da će odluku doneti u septembru. - Svaka politička stranka u svakom trenutku treba da bude spremna za izbore. A i opozicija hoće na izbore, pa što ih ne bi dobila. To je politička floskula. - Za šta inače služe političke partije, da idu na izbore. Znate kako, ako naša opozicija traži izbore, možda nije loše da idemo na njih. A naša opozicija nije baš opozicija, DS vlada trećinom ove zemlje. I jako su uporni u tome da u Vojvodini nema izbora ni po koju cenu. Možda nije loše da imamo izbore na svim nivoima. A to što bi zemlja stala za to vreme, to se ne uzima u razmatranje? - Mislim da ne bi stala. Bez obzira na troškove? - Demokratija uvek košta. Je l‘ to neka politička igra? - Izbori su uvek politička igra. I Dačić je protiv. Da li smatrate da ga je možda strah da neće biti deo te neke buduće vlade? - SPS nije više tas na vagi. SPS nije bio potreban za ovu većinu, ali jeste bio potreban za jednu raniju većinu. Ipak, Vučić je stabilan prijatelj. Pitanje je kako bi se oni ponašali da su uloge obrnute. Kako biste ocenili Dačića kao šefa diplomatije? - Pa sprovodi politiku Vlade, a politika Vlade je dobra. DS kaže da jedva čeka izbore. Da li se slažete sa ocenom SNS da su DS i Pajtić najveće zlo koje je zadesilo Srbiju? - Svakako da jesu. Pa pogledajte samo rezultate, koji jesu najlošiji. Ako poredite sve od Živkovića, Tadića, Cvetkovića, Đilasa pa do Pajtića, ne zna se ko je od njih veće zlo. Oni su Demokratska stranka. Sproveli su pljačkašku privatizaciju - uzrok svih naših nesreća, bede. Hoćete da kažete da su svi pljačkaši? - Ne koristim tako teške reči. Oni su nosioci pljačkaške privatizacije. Jedino dobro što su neki od njih, kao što su Zoran Živković i Boris Tadić, uradili jeste što su raspisali vanredne izbore. Već tri godine ste na vlasti, da li je sve idealno što ste vi uradili? - Niko u Vladi se ne ponašao po šifri „baš me briga“. Neki resori su zahtevniji od drugih. Pojedini mediji su objavili da Zapadu ne odgovara što ste u Vladi upravo zbog zapaljivih izjava koje ste davali u vezi s Hrvatskom i njenim predstavnicima, ali i u vezi s Kosovom. - Nemam informacije da se tako nešto dešava. Ali ono što znam jeste da o tome odlučuju Srbija i srpski birači. I dalje stojite pri stavu da Ante Gotovina treba javno da se izjasni da nije ustaša. - A šta je tu loše? Nikada mi niko nije rekao da nije tačno to što govorim. Pitao sam Gotovinu da li je ustaša. Bio bih najsrećniji čovek kad bi rekao „nisam“. Bilo bi nekako i logično. Ustaše pripadaju fašističkom pokretu, a da li je moguće da neko tome teži u 21. veku i da mu je teško da kaže da nije. Uvek ste prvi kad se kritikuju političari u Hrvatskoj, pa tako i povodom peticije da se vrati ustaški pozdrav „Za dom spremni“ u vojsku. - Ništa što se dešava u Hrvatskoj ne dešava se slučajno, pa ni to što je prvi put ove godine u Kninu pevao Tompson. Onaj ko dođe na koncert Tompsona verovatno se zalaže za vrednosti koje taj čovek predstavlja. Najveći problem u Hrvatskoj jeste to što nisu napravili jasan otklon od ustaštva. Mislite da ni Kolinda Grabar Kitarović nije napravila jasan otklon od ustaštva? - Ne želim to da kažem. Ali nije smela da položi venac i u Jasenovcu i u Blajburgu. U Blajburgu leže streljane ustaše. Mnogi od njih su dželati iz Jasenovca, a u Jasenovcu leže njihove žrtve. Ne možete odati poštu i jednima i drugima. Neko nije zaslužio tu poštu. Ne verujem da je to zvanična politika Hrvatske, ali da postoji ustaštvo i fašizacija političkog života u Hrvatskoj, postoji. Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental“, bio je Beogradu, rekao je sve što sam i ja rekao i o Stepincu - da je to sramota za Rimokatoličku crkvu. Osudio je sve što sam i ja osudio. Iz Hrvatske nije stigla nijedna reč reagovanja. A povodom mojih izjava oglasili su se svi - i predsednica Hrvatske i premijer, ministri, čak i poslanik Bundestaga, Hrvat. Pojasnite svoju paralelu. - Ako Srbin progovori o Stepincu i fašizmu, onda to treba osuditi i napasti. A ako Izraelac govori o tome, onda ćutite. Kakav je to odnos prema Srbima? To je ono najznačajnije. Oni ne priznaju pravo Srbima da o tome govore. E, to ne može tako. Ovo su ipak malo drugačiji Srbi. Da, ali nema jasne osude ni iz Evrope. - I to je tačno. Slažem se. Drago mi je što je konačno Savet Evrope rekao da je neprihvatljivo da se zabrani ćirilica u Vukovaru. Ne možete zabraniti jednom narodu da piše na svom jeziku. To nije nikakva usluga Srbima.

Pročitajte još:Vučić: Traže, a mole Boga da ih ne bude!Čeda ponovio i opet svi ćute: Kosovo je glavni uslov za članstvo u EU!

Da li, po vama, Tomislav Nikolić u nekim bitnim segmentima vodi suštinski drugačiju politiku od one koju proklamuje Vlada? - Predsednik i premijer veoma dobro sarađuju. Svako od nas ima svoju zakonsku i ustavnu nadležnost i to ispunjava. Predsednik Republike je izneo stav da neće priznati Kosovo. To je rekao i premijer. Niste član SNS, ali ste vrlo bliski premijeru Vučiću. Da li u njegovom okruženju ima kočničara reformi, da li će, ukoliko bude izbora, biti čistke kadrova koji nisu zadovoljili kriterijume? - Uvek je dobro sravniti račune i videti na čemu ste. Ono što razlikuje Vučića od drugih premijera jeste to što se bavi svojim poslom. Ne bih ja da kadriram u SNS. Ukazujem na probleme. Izvor: Kurir