Pravda

ZA 18. oktobar 2015. godine zakazani su izbori organa vlasti u gradovima i okruzima Novorosije. Što su bliži, sve se više govori o mogućnosti održavanja referenduma o prisajedinjenju Donjecke i Luganske Republike Rusiji, odmah posle izbora. Stanovništvo Donbasa, glasajući za nezavisnost 2014. godine, glasalo je praktično za prisajedinjenje Rusiji. Međutim, da li će biti referenduma, da li je moguće pripajanje Novorosije Rusiji, i koji problemi mogu nastati? Sprovođenje takvog referenduma bi bilo logično. Prvo, jasno je da će na izborima ova ideja pobediti. Nevažno je da li se za nju zalaže Zaharčenko ili njegovi protivnici - ova ideja će pobediti, i nju će svi koristiti. Kampanju će temeljiti, između ostalog, i na obećanju da će održati referendum o pristupanju Rusiji, jer se prvi referendum ticao nezavisnosti. Iako je, kao što znamo, stanovništvo Donbasa glasalo ne za nezavisnost, već za prisajedinjenje Rusiji. Da, i zbog činjenice da samostalni Donbas ne može da postoji. Donbas – to je region, orijentisan na veliku ekonomiju, metalurgiju i rudarstvo - njemu je neophodno tržište. A on da postoji može samo uz podršku Ruske Federacije, naravno, stanovništvu će u svakom pogledu - političkom, ekonomskom, čak i sa tačke gledišta banalnog opstanka - biti mnogo bolje u sastavu Rusije nego u nekoj kvazinezavisnoj državi. Zato će ono glasati, bezuslovno, ogromnom većinom za prisajedinjenje Rusiji. Sprovođenje takavog referenduma ne obavezuje Rusiju na momentalno uključivanje Donbasa u svoj sastav – slične inicijative je i Pridnjestrovlje pokretalo. U stvari, to proširuje prostor za manevar i Rusiji i Donbasu u pregovorima sa našim partnerima - to jest, sa Evropom u okviru minskih pregovora. Mislim da je apsolutno moguće održavanje referenduma negde u novembru-decembru. Rezultati će očekivano biti, pozitivni. Stanovništvo Donbasa je nedvosmisleno napravilo svoj izbor još 2014. godine, jer nije tajna da su tamo očekivali krimsku varijantu. Znamo gde je sada Krim, tako da nema sumnje da su oni glasajući za nezavisnost, glasali praktično za prisajedinjenje Rusiji. Krim je, takođe, prvo glasao za nezavisnost, a zatim za prisajedinjenje. Kakva će biti izlaznost, teško je reći, ali pretpostavljam ne manja od 60%. Moramo najpre da znamo ko će imati pravo učešća na izborima, jer je na teritoriji pod kontrolom DNR i LNR pre početka borbenih dejstava živelo 4,5 miliona ljudi. A sada ne više od 2,5 miliona. Ostatak je izbegao - neko u Rusiju, neko u druge regione Ukrajine. Ako pravo glas bude imalo samo ovih 2,5 miliona – „za“ može da glasa, i 80%, čak i svih 90%. Ako uračunamo svih 4,5 miliona, tada će, naravno, procenat „za“ biti manji, ali ipak dovoljno velik da održava volju većine. Ali, lično mislim da neće biti manje od 60%. Dalje - pitanje prisajedinjenja. To je teoretski moguće, ali ne odmah. Prvo, u svakom slučaju je neophodno nekakvo međunarodno-pravno regulisanje ovog procesa. Odnosno, Rusija može već sutra reći - da, mi pripajamo Donbas, kao što smo pripojili Krim, takva je volja naroda Donbasa. Ali, ipak, pre ili kasnije, je potrebno međunarodno-pravno priznanje teritorijalnih promena. Jer, od strane međunarodne zajednice još uvek nije priznato pripajanje Krima Rusiji. Naravno, Rusija može da ne obraća pažnju na takve nijanse - Sovjetski Savez, na primer, nije obraćao pažnju na to što Sjedinjene Države nisu priznavale Baltik kao teritoriju SSSR. Nikome od toga nije bilo ni hladno ni toplo. Ali, ipak, uvek je bolje regulisati proces. Drugo, danas DNR i LNR kontrolišu oko trećine teritorije svojih regiona. Očigledno, oni pretenduju na celu teritoriju, barem svojih oblasti. Ovo pitanje se takođe mora rešiti. To jest – gde će biti granica? Ako tu bude ruska granica - to sigurno neće biti današnja linija fronta. Ako bi pripajanje usledilo sada, Ukrajina bi objavila rat Ruskoj Federaciji. Dakle, neophodno je međunarodno-pravno rešavanje i ovog pitanja. I kroz regulisanje odnosa sa Ukrajinom – određivanje nove državne granice. Takođe, potrebni su iobnova uništenog, stvaranje normalnih uslova za život, uspostavljanje normalne administracije. Bolje je prihvatiti već spremnu administraciju, nego prvo pripojiti, a tek onda razmišljati kako će to da izgleda. Stoga mislim da se, kako iz ugla opšte političke situacije, tako i sa tačke gledišta interesa Rusije, to neće desiti tako što će danas biti glasanje – a već sutra pripajanje. Najverovatnije će – da ponovim - biti potrebno najmanje godinu dana. Možda malo manje, možda malo više. To jest, prvo treba okončati vojni sukob. Onda možemo razgovarati o granici. Pošto Ukrajina neće ni pod kojim uslovima da prizna odvajanje Donbasa, to zanči da je bilo kakav razgovor moguć tek posle vojnog poraza ukrajinske vojske. Rusija sada primenjuje prinudne mere za saradnju sa republikama i na taj način šalje signale Ukrajini, koja stvara uslove za istrebljenje stanovništva u Donbasu. Rusija neće dozvoliti da se tako nešto dogodi – ona preduzima određene tehničke radnje kojima pokušava da stabilizuje situaciju i obezbedi određeni nivo opstanka stanovništva. Ona obezbeđuje ekonomske veze kroz Južnu Osetiju, omogućava da se obnove fabrike i pokrene njihovo poslovanje. LJudi se rađaju i umiru, žene se i udaju - sve ovo je nephodno utvrditi, izdati dokumenta. Ukrajina ne izdaje svoja dokumenta, a zamene, koje štampaju Donjecka i Luganska republika, niko u svetu ne priznaje, uključujući i Rusiju. Oni koji prelaze granicu sa tim dokumentima - stvaraju probleme i sebi i ruskim činovnicima, kojiam je teško da pomognu izbeglicama koje stižu sa detetom sa izvodom iz knjiga rođenih DNR jer im to – sa tačke gledišta ruskog zakonodavstva - stvara ogromne poteškoće. Te matične knjige rođenih ne postoje u smislu međunarodnog prava, a i sa tačke gledišta ruskih zakona. To znači da i dete, sa tačke gledišta zakona, ne postoji. A ono se evo – nalazi na teritoriji Rusije, i ne može nigde da ide. Stoga je i proces izdavanja ruskih dokumenata način da se legalizuju svi ti ljudi. Ukrajina ne snabdeva Donbas potrebnom novčanom masom za isplatu plata i penzija, pa Donbas prelazi na rusku rublju. Zatim dolazi trenutak kada sve ove promene dostižu određenu kritičnu masu, i kada preostaje samo da se konstatuje da je faktčki Donbas ruska teritorija. Zato je, naravno, svaka takva akcija tehnički iznuđena, ali je istovremeno svaki takav postupak - signal Kijevu – sačekajte, razmislite. Jer, kad budete ponovo poželeli da vratite Donbas, to će biti nemoguće. On će već biti isto tako ruski kao što su Vladivostok, Habarovsk, Čeljabinsk, Arhangelsk i Astrahan.

Pročitajte još:Otpisivanje dugova Kijevu je samo trik, Ukrajina će bankrotirati u najskorije vremeUlazak ruske vojske u sirijski rat

Izvor: fakti.org